Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   fi perustella jotakin 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [seitsemänkymmentäkuusi]

perustella jotakin 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
Zašto nisi došao / došla? M---- e------ut? M____ e_ t______ M-k-i e- t-l-u-? ---------------- Miksi et tullut? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. Ol-- kipe-. O___ k_____ O-i- k-p-ä- ----------- Olin kipeä. 0
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. E---ul--t- --sk- ol-------ä. E_ t______ k____ o___ k_____ E- t-l-u-, k-s-a o-i- k-p-ä- ---------------------------- En tullut, koska olin kipeä. 0
Zašto ona nije došla? Mi----h-n--i---ll--? M____ h__ e_ t______ M-k-i h-n e- t-l-u-? -------------------- Miksi hän ei tullut? 0
Ona je bila umorna. H-n-o-- väsy---. H__ o__ v_______ H-n o-i v-s-n-t- ---------------- Hän oli väsynyt. 0
Ona nije došla, jer je bila umorna. Hän-ei tu-l--, -o--a o-i v-sy-y-. H__ e_ t______ k____ o__ v_______ H-n e- t-l-u-, k-s-a o-i v-s-n-t- --------------------------------- Hän ei tullut, koska oli väsynyt. 0
Zašto on nije došao? Mi--i---n ei-------? M____ h__ e_ t______ M-k-i h-n e- t-l-u-? -------------------- Miksi hän ei tullut? 0
On nije imao volje. H---ä e- -u---ta--t. H____ e_ h__________ H-n-ä e- h-v-t-a-u-. -------------------- Häntä ei huvittanut. 0
On nije došao, jer nije imao volje. H-- -i t--l--, k---a--ä--ä ei--u--t-a-ut. H__ e_ t______ k____ h____ e_ h__________ H-n e- t-l-u-, k-s-a h-n-ä e- h-v-t-a-u-. ----------------------------------------- Hän ei tullut, koska häntä ei huvittanut. 0
Zašto vi niste došli? M--si-t- ette-t---ee-? M____ t_ e___ t_______ M-k-i t- e-t- t-l-e-t- ---------------------- Miksi te ette tulleet? 0
Naš auto je pokvaren. A--om-- o-----ki. A______ o_ r_____ A-t-m-e o- r-k-i- ----------------- Automme on rikki. 0
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. M- em-e --l-eet---os-- -e-d---a-to-m- ---r-k-i. M_ e___ t_______ k____ m_____ a______ o_ r_____ M- e-m- t-l-e-t- k-s-a m-i-ä- a-t-m-e o- r-k-i- ----------------------------------------------- Me emme tulleet, koska meidän automme on rikki. 0
Zašto ljudi nisu došli? M-ks- ---i--- ----t--ulle-t? M____ i______ e____ t_______ M-k-i i-m-s-t e-v-t t-l-e-t- ---------------------------- Miksi ihmiset eivät tulleet? 0
Propustili su voz. He myö-ä-ty-----j--a---. H_ m___________ j_______ H- m-ö-ä-t-i-ä- j-n-s-a- ------------------------ He myöhästyivät junasta. 0
Oni nisu došli, jer su propustili voz. He--i--t-t-l---t, --s-- --öhä--yiv-t ju--s-a. H_ e____ t_______ k____ m___________ j_______ H- e-v-t t-l-e-t- k-s-a m-ö-ä-t-i-ä- j-n-s-a- --------------------------------------------- He eivät tulleet, koska myöhästyivät junasta. 0
Zašto ti nisi došao / došla? Mi-si-------- tu--u-? M____ s___ e_ t______ M-k-i s-n- e- t-l-u-? --------------------- Miksi sinä et tullut? 0
Ja nisam smio / smjela. En -a-n-t-l-pa-. E_ s_____ l_____ E- s-a-u- l-p-a- ---------------- En saanut lupaa. 0
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. Min--en---llu----o-k---n s-a------p-a. M___ e_ t______ k____ e_ s_____ l_____ M-n- e- t-l-u-, k-s-a e- s-a-u- l-p-a- -------------------------------------- Minä en tullut, koska en saanut lupaa. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + finski (1-100) MP3 finski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...