Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   nn giving reasons 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [syttiseks]

giving reasons 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Zašto nisi došao / došla? K---o----- -- ---j-? Kvifor kom du ikkje? K-i-o- k-m d- i-k-e- -------------------- Kvifor kom du ikkje? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. Eg--a- ----. Eg var sjuk. E- v-r s-u-. ------------ Eg var sjuk. 0
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. Eg k-m -kk-- -ordi eg-var-s-u-. Eg kom ikkje fordi eg var sjuk. E- k-m i-k-e f-r-i e- v-r s-u-. ------------------------------- Eg kom ikkje fordi eg var sjuk. 0
Zašto ona nije došla? Kv---- -om-h- i----? Kvifor kom ho ikkje? K-i-o- k-m h- i-k-e- -------------------- Kvifor kom ho ikkje? 0
Ona je bila umorna. Ho --r t-ø--t. Ho var trøytt. H- v-r t-ø-t-. -------------- Ho var trøytt. 0
Ona nije došla, jer je bila umorna. Ho-k-- i--j- f-rd--h--v-r ------. Ho kom ikkje fordi ho var trøytt. H- k-m i-k-e f-r-i h- v-r t-ø-t-. --------------------------------- Ho kom ikkje fordi ho var trøytt. 0
Zašto on nije došao? K--fo----- -an--kkj-? Kvifor kom han ikkje? K-i-o- k-m h-n i-k-e- --------------------- Kvifor kom han ikkje? 0
On nije imao volje. Han-h-dd--i---- -y--. Han hadde ikkje lyst. H-n h-d-e i-k-e l-s-. --------------------- Han hadde ikkje lyst. 0
On nije došao, jer nije imao volje. Han kom i--je fo------n i---e h-dde -y-t. Han kom ikkje fordi han ikkje hadde lyst. H-n k-m i-k-e f-r-i h-n i-k-e h-d-e l-s-. ----------------------------------------- Han kom ikkje fordi han ikkje hadde lyst. 0
Zašto vi niste došli? Kvi-o----m de i----? Kvifor kom de ikkje? K-i-o- k-m d- i-k-e- -------------------- Kvifor kom de ikkje? 0
Naš auto je pokvaren. B---n-vå--e--i --tand. Bilen vår er i ustand. B-l-n v-r e- i u-t-n-. ---------------------- Bilen vår er i ustand. 0
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. V- -om-----e-fo-di--i-e- -å- er i-us-a-d. Vi kom ikkje fordi bilen vår er i ustand. V- k-m i-k-e f-r-i b-l-n v-r e- i u-t-n-. ----------------------------------------- Vi kom ikkje fordi bilen vår er i ustand. 0
Zašto ljudi nisu došli? Kv-f-r---m d-i i----? Kvifor kom dei ikkje? K-i-o- k-m d-i i-k-e- --------------------- Kvifor kom dei ikkje? 0
Propustili su voz. Dei-r-kk--k-j--t----. Dei rakk ikkje toget. D-i r-k- i-k-e t-g-t- --------------------- Dei rakk ikkje toget. 0
Oni nisu došli, jer su propustili voz. D-i-k---ikk-- f-rd--de--ik-j- --k--to--t. Dei kom ikkje fordi dei ikkje rakk toget. D-i k-m i-k-e f-r-i d-i i-k-e r-k- t-g-t- ----------------------------------------- Dei kom ikkje fordi dei ikkje rakk toget. 0
Zašto ti nisi došao / došla? K-i-or---m du -kkj-? Kvifor kom du ikkje? K-i-o- k-m d- i-k-e- -------------------- Kvifor kom du ikkje? 0
Ja nisam smio / smjela. Eg-f-k----k-- --v. Eg fekk ikkje lov. E- f-k- i-k-e l-v- ------------------ Eg fekk ikkje lov. 0
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. E- -o- ikk-- --rdi e- i-kj- --k- lo-. Eg kom ikkje fordi eg ikkje fekk lov. E- k-m i-k-e f-r-i e- i-k-e f-k- l-v- ------------------------------------- Eg kom ikkje fordi eg ikkje fekk lov. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...