Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   nn grunngje noko 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [syttiseks]

grunngje noko 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Zašto nisi došao / došla? Kv-fo- k-m--u ik-je? K_____ k__ d_ i_____ K-i-o- k-m d- i-k-e- -------------------- Kvifor kom du ikkje? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. E--va--sj-k. E_ v__ s____ E- v-r s-u-. ------------ Eg var sjuk. 0
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. E--kom -kkj---o-di eg ----sj-k. E_ k__ i____ f____ e_ v__ s____ E- k-m i-k-e f-r-i e- v-r s-u-. ------------------------------- Eg kom ikkje fordi eg var sjuk. 0
Zašto ona nije došla? Kv-f-r -om-h- i--je? K_____ k__ h_ i_____ K-i-o- k-m h- i-k-e- -------------------- Kvifor kom ho ikkje? 0
Ona je bila umorna. Ho---- t--y--. H_ v__ t______ H- v-r t-ø-t-. -------------- Ho var trøytt. 0
Ona nije došla, jer je bila umorna. H- k-m-ik--e -ordi ho-v-r-t-----. H_ k__ i____ f____ h_ v__ t______ H- k-m i-k-e f-r-i h- v-r t-ø-t-. --------------------------------- Ho kom ikkje fordi ho var trøytt. 0
Zašto on nije došao? Kv-f-- kom-ha- ik-je? K_____ k__ h__ i_____ K-i-o- k-m h-n i-k-e- --------------------- Kvifor kom han ikkje? 0
On nije imao volje. Ha- hadd- --kj--lyst. H__ h____ i____ l____ H-n h-d-e i-k-e l-s-. --------------------- Han hadde ikkje lyst. 0
On nije došao, jer nije imao volje. H-n-k-m --k-- fo-d- h---ikk-e---d-e--y-t. H__ k__ i____ f____ h__ i____ h____ l____ H-n k-m i-k-e f-r-i h-n i-k-e h-d-e l-s-. ----------------------------------------- Han kom ikkje fordi han ikkje hadde lyst. 0
Zašto vi niste došli? Kv-for k-- de --kj-? K_____ k__ d_ i_____ K-i-o- k-m d- i-k-e- -------------------- Kvifor kom de ikkje? 0
Naš auto je pokvaren. B--en vå--e- - u--a--. B____ v__ e_ i u______ B-l-n v-r e- i u-t-n-. ---------------------- Bilen vår er i ustand. 0
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. V- k---i-kj- -o-d- ---en vå- -r---u----d. V_ k__ i____ f____ b____ v__ e_ i u______ V- k-m i-k-e f-r-i b-l-n v-r e- i u-t-n-. ----------------------------------------- Vi kom ikkje fordi bilen vår er i ustand. 0
Zašto ljudi nisu došli? Kv-fo- k-- -----kk--? K_____ k__ d__ i_____ K-i-o- k-m d-i i-k-e- --------------------- Kvifor kom dei ikkje? 0
Propustili su voz. D-- ---k-i-k-e ----t. D__ r___ i____ t_____ D-i r-k- i-k-e t-g-t- --------------------- Dei rakk ikkje toget. 0
Oni nisu došli, jer su propustili voz. D-- k----k--e f--d- --i -kk-e -ak- t----. D__ k__ i____ f____ d__ i____ r___ t_____ D-i k-m i-k-e f-r-i d-i i-k-e r-k- t-g-t- ----------------------------------------- Dei kom ikkje fordi dei ikkje rakk toget. 0
Zašto ti nisi došao / došla? Kv-fo- kom-d--ikkje? K_____ k__ d_ i_____ K-i-o- k-m d- i-k-e- -------------------- Kvifor kom du ikkje? 0
Ja nisam smio / smjela. Eg--e---ik-je--ov. E_ f___ i____ l___ E- f-k- i-k-e l-v- ------------------ Eg fekk ikkje lov. 0
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. Eg ko--ikkj- fo--i--g ikkje -------v. E_ k__ i____ f____ e_ i____ f___ l___ E- k-m i-k-e f-r-i e- i-k-e f-k- l-v- ------------------------------------- Eg kom ikkje fordi eg ikkje fekk lov. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + nynorsk (1-100) MP3 nynorsk (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...