Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   fi Posessiivipronominit 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [kuusikymmentäseitsemän]

Posessiivipronominit 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
naočale si--ä---it s_________ s-l-ä-a-i- ---------- silmälasit 0
On je zaboravio svoje naočale. H-n uno------l-älas---a. H__ u_____ s____________ H-n u-o-t- s-l-ä-a-i-s-. ------------------------ Hän unohti silmälasinsa. 0
Ma gdje su mu naočale? M-s---ovat-hä--- ---ins-? M____ o___ h____ l_______ M-s-ä o-a- h-n-n l-s-n-a- ------------------------- Missä ovat hänen lasinsa? 0
sat k-l-o k____ k-l-o ----- kello 0
Njegov sat je pokvaren. Hä-en--el-on-- -n----ki. H____ k_______ o_ r_____ H-n-n k-l-o-s- o- r-k-i- ------------------------ Hänen kellonsa on rikki. 0
Sat visi na zidu. Ke-lo --ik----s--n--l-. K____ r______ s________ K-l-o r-i-k-u s-i-ä-l-. ----------------------- Kello roikkuu seinällä. 0
pasoš p---i p____ p-s-i ----- passi 0
On je izgubio svoj pasoš. H-n -- hä---tä-yt -a---n-a. H__ o_ h_________ p________ H-n o- h-v-t-ä-y- p-s-i-s-. --------------------------- Hän on hävittänyt passinsa. 0
Gdje je onda njegov pasoš? M-ssä o----n----assin-a? M____ o_ h____ p________ M-s-ä o- h-n-n p-s-i-s-? ------------------------ Missä on hänen passinsa? 0
oni – njihov / njihova / njihovo h-n – hä-en h__ – h____ h-n – h-n-n ----------- hän – hänen 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Lap-e--e-vät lö-dä -a---m----n. L_____ e____ l____ v___________ L-p-e- e-v-t l-y-ä v-n-e-p-a-n- ------------------------------- Lapset eivät löydä vanhempiaan. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! M-tt--tu-lta ----e-m---tulevat--n! M____ t_____ v________ t__________ M-t-a t-o-t- v-n-e-m-t t-l-v-t-i-! ---------------------------------- Mutta tuolta vanhemmat tulevatkin! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše te-- t-id---(-eit-t---y-uo--) t_ – t_____ (________________ t- – t-i-ä- (-e-t-t-e-y-u-t-) ----------------------------- te – teidän (teitittelymuoto) 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? M-ll--nen--e--än ma----n- --------ra-M-l-e-? M________ t_____ m_______ o___ h____ M______ M-l-a-n-n t-i-ä- m-t-a-n- o-i- h-r-a M-l-e-? -------------------------------------------- Millainen teidän matkanne oli, herra Müller? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? M---ä -ai-onne--n, -er-------er? M____ v_______ o__ h____ M______ M-s-ä v-i-o-n- o-, h-r-a M-l-e-? -------------------------------- Missä vaimonne on, herra Müller? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše t- - tei-ä- --ei-itte--m----) t_ – t_____ (________________ t- – t-i-ä- (-e-t-t-e-y-u-t-) ----------------------------- te – teidän (teitittelymuoto) 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? M-lla--e--ma-k-nne --i- rou-a Sc---dt? M________ m_______ o___ r____ S_______ M-l-a-n-n m-t-a-n- o-i- r-u-a S-h-i-t- -------------------------------------- Millainen matkanne oli, rouva Schmidt? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Miss------e----o-, -o-v---c--i--? M____ m_______ o__ r____ S_______ M-s-ä m-e-e-n- o-, r-u-a S-h-i-t- --------------------------------- Missä miehenne on, rouva Schmidt? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + finski (1-100) MP3 finski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!