Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 2   »   fi Kysymyksiä – menneisyysmuoto 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [kahdeksankymmentäkuusi]

Kysymyksiä – menneisyysmuoto 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
Koju kravatu si nosio? Mitä ----i--a s----ol-t--it---- -l-ä--? M___ s_______ s___ o___ p______ y______ M-t- s-l-i-t- s-n- o-e- p-t-n-t y-l-s-? --------------------------------------- Mitä solmiota sinä olet pitänyt ylläsi? 0
Koji auto si kupio / kupila? M--k--a---- sinä ---t -s---ut? M____ a____ s___ o___ o_______ M-n-ä a-t-n s-n- o-e- o-t-n-t- ------------------------------ Minkä auton sinä olet ostanut? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Mink- l-hde--sin----e--ti----u-? M____ l_____ s___ o___ t________ M-n-ä l-h-e- s-n- o-e- t-l-n-u-? -------------------------------- Minkä lehden sinä olet tilannut? 0
Koga ste vidjeli? K-----te-o-ett----h--e-? K____ t_ o_____ n_______ K-n-t t- o-e-t- n-h-e-t- ------------------------ Kenet te olette nähneet? 0
Koga ste sreli? Kenet-te ------ t--a----t? K____ t_ o_____ t_________ K-n-t t- o-e-t- t-v-n-e-t- -------------------------- Kenet te olette tavanneet? 0
Koga ste prepoznali? K--et-t- o--t-e-t-n-i-ta--e-? K____ t_ o_____ t____________ K-n-t t- o-e-t- t-n-i-t-n-e-? ----------------------------- Kenet te olette tunnistaneet? 0
Kada ste ustali? M-l-oi- -e -l-t-e-no-s---- ---s? M______ t_ o_____ n_______ y____ M-l-o-n t- o-e-t- n-u-s-e- y-ö-? -------------------------------- Milloin te olette nousseet ylös? 0
Kada ste počeli? M--l-in--e--let-- a-o--ta--e-? M______ t_ o_____ a___________ M-l-o-n t- o-e-t- a-o-t-a-e-t- ------------------------------ Milloin te olette aloittaneet? 0
Kada ste prestali? M-l-oi- -- -----e-l-p-ttan-e-? M______ t_ o_____ l___________ M-l-o-n t- o-e-t- l-p-t-a-e-t- ------------------------------ Milloin te olette lopettaneet? 0
Zašto ste se probudili? M--s- -e -le-te-herä--e--? M____ t_ o_____ h_________ M-k-i t- o-e-t- h-r-n-e-t- -------------------------- Miksi te olette heränneet? 0
Zašto ste postali učitelj? M--si -- -l---e--y--ynee--o-et-a-aksi? M____ t_ o_____ r________ o___________ M-k-i t- o-e-t- r-h-y-e-t o-e-t-j-k-i- -------------------------------------- Miksi te olette ryhtyneet opettajaksi? 0
Zašto ste uzeli taksi? Mi--i--e---itte-t-----? M____ t_ o_____ t______ M-k-i t- o-i-t- t-k-i-? ----------------------- Miksi te otitte taksin? 0
Odakle ste došli? M---- -- --e-t--t---ee-? M____ t_ o_____ t_______ M-s-ä t- o-e-t- t-l-e-t- ------------------------ Mistä te olette tulleet? 0
Gdje ste išli? Mi-n- ----l-tt-----ne--? M____ t_ o_____ m_______ M-n-e t- o-e-t- m-n-e-t- ------------------------ Minne te olette menneet? 0
Gdje ste bili? M--s--te-ole-te-o----t? M____ t_ o_____ o______ M-s-ä t- o-e-t- o-l-e-? ----------------------- Missä te olette olleet? 0
Kome si pomogao / pomogla? K--ä-s--ä -l-- -ut-an-t? K___ s___ o___ a________ K-t- s-n- o-e- a-t-a-u-? ------------------------ Ketä sinä olet auttanut? 0
Kome si pisao / pisala? Ke--ll------ ol-t--i-j-----n--? K______ s___ o___ k____________ K-n-l-e s-n- o-e- k-r-o-t-a-u-? ------------------------------- Kenelle sinä olet kirjoittanut? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? Kene--- sinä --------t-n--t? K______ s___ o___ v_________ K-n-l-e s-n- o-e- v-s-a-n-t- ---------------------------- Kenelle sinä olet vastannut? 0

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu tačnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičkim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezičke podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezičke vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...