Zbirka izraza

hr U školi   »   gu શાળામાં

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [ચાર]

4 [Cāra]

શાળામાં

[śāḷāmāṁ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski gujarati igra Više
Gdje smo mi? આપણે ક્યા- છ--? આ__ ક્_ છી__ આ-ણ- ક-ય-ં છ-એ- --------------- આપણે ક્યાં છીએ? 0
āp-ṇē ---- ch-&--os;ē? ā____ k___ c__________ ā-a-ē k-ā- c-ī-a-o-;-? ---------------------- āpaṇē kyāṁ chī'ē?
Mi smo u školi. અમ- ----માં છ-એ. અ_ શા__ છી__ અ-ે શ-ળ-મ-ં છ-એ- ---------------- અમે શાળામાં છીએ. 0
A-ē --ḷā--- -h--a-os;ē. A__ ś______ c__________ A-ē ś-ḷ-m-ṁ c-ī-a-o-;-. ----------------------- Amē śāḷāmāṁ chī'ē.
Imamo nastavu. અમ-ર- -ાસે વ--- -ે. અ__ પા_ વ__ છે_ અ-ા-ી પ-સ- વ-્- છ-. ------------------- અમારી પાસે વર્ગ છે. 0
A-ā-ī-pā-ē ---ga-c-ē. A____ p___ v____ c___ A-ā-ī p-s- v-r-a c-ē- --------------------- Amārī pāsē varga chē.
Ovo su učenici. આ -િ-્--ર્થી- -ે. આ વિ_____ છે_ આ વ-દ-ય-ર-થ-ઓ છ-. ----------------- આ વિદ્યાર્થીઓ છે. 0
Ā---d-ā--hī----s;--c--. Ā v_______________ c___ Ā v-d-ā-t-ī-a-o-;- c-ē- ----------------------- Ā vidyārthī'ō chē.
Ovo je učiteljica. આ--િક્---છ-. આ શિ___ છે_ આ શ-ક-ષ- છ-. ------------ આ શિક્ષક છે. 0
Ā-ś--ṣak--c-ē. Ā ś______ c___ Ā ś-k-a-a c-ē- -------------- Ā śikṣaka chē.
Ovo je razred. આ---્ગ---. આ વ__ છે_ આ વ-્- છ-. ---------- આ વર્ગ છે. 0
Ā-varga-c-ē. Ā v____ c___ Ā v-r-a c-ē- ------------ Ā varga chē.
Što radimo? આ-ણ---ુ--કર-એ? આ__ શું ક___ આ-ણ- શ-ં ક-ી-? -------------- આપણે શું કરીએ? 0
Āp-ṇ- --ṁ----ī&-pos;-? Ā____ ś__ k___________ Ā-a-ē ś-ṁ k-r-&-p-s-ē- ---------------------- Āpaṇē śuṁ karī'ē?
Učimo. આ-ણે --ખ------. આ__ શી__ છી__ આ-ણ- શ-ખ-એ છ-એ- --------------- આપણે શીખીએ છીએ. 0
Ā--ṇ- --kh-&a-os;ē c-ī--po-;ē. Ā____ ś___________ c__________ Ā-a-ē ś-k-ī-a-o-;- c-ī-a-o-;-. ------------------------------ Āpaṇē śīkhī'ē chī'ē.
Učimo jezik. આ--ે--- -ા-ા--ીખી- છી-. આ__ એ_ ભા_ શી__ છી__ આ-ણ- એ- ભ-ષ- શ-ખ-એ છ-એ- ----------------------- આપણે એક ભાષા શીખીએ છીએ. 0
Āpaṇ--ē-a -h----ś-k-ī&a-os;ē--h---p----. Ā____ ē__ b____ ś___________ c__________ Ā-a-ē ē-a b-ā-ā ś-k-ī-a-o-;- c-ī-a-o-;-. ---------------------------------------- Āpaṇē ēka bhāṣā śīkhī'ē chī'ē.
Učim engleski. હ-ં---ગ----ી--ી--ં ---. હું અં___ શી_ છું_ હ-ં અ-ગ-ર-જ- શ-ખ-ં છ-ં- ----------------------- હું અંગ્રેજી શીખું છું. 0
H-ṁ ----ē-ī --khu- ch--. H__ a______ ś_____ c____ H-ṁ a-g-ē-ī ś-k-u- c-u-. ------------------------ Huṁ aṅgrējī śīkhuṁ chuṁ.
Učiš španjolski. તમે સ--ે-િશ -ી-ો ત_ સ્___ શી_ ત-ે સ-પ-ન-શ શ-ખ- ---------------- તમે સ્પેનિશ શીખો 0
Tamē--p---ś- śīk-ō T___ s______ ś____ T-m- s-ē-i-a ś-k-ō ------------------ Tamē spēniśa śīkhō
On uči njemački. ત-----મ- શી-ી રહ્યો છ-. તે જ___ શી_ ર__ છે_ ત- જ-્-ન શ-ખ- ર-્-ો છ-. ----------------------- તે જર્મન શીખી રહ્યો છે. 0
tē -ar--na --khī -ahyō ch-. t_ j______ ś____ r____ c___ t- j-r-a-a ś-k-ī r-h-ō c-ē- --------------------------- tē jarmana śīkhī rahyō chē.
Učimo francuski. અ----્-ેન્- --ખી---્-- --એ. અ_ ફ્___ શી_ ર__ છી__ અ-ે ફ-ર-ન-ચ શ-ખ- ર-્-ા છ-એ- --------------------------- અમે ફ્રેન્ચ શીખી રહ્યા છીએ. 0
A-----rē-ca ś-khī-r-h-- ch-&a-os-ē. A__ p______ ś____ r____ c__________ A-ē p-r-n-a ś-k-ī r-h-ā c-ī-a-o-;-. ----------------------------------- Amē phrēnca śīkhī rahyā chī'ē.
Učite talijanski. ત-ે--ટા--યન-શીખો. ત_ ઇ____ શી__ ત-ે ઇ-ા-િ-ન શ-ખ-. ----------------- તમે ઇટાલિયન શીખો. 0
T----i---iy-na śī---. T___ i________ ś_____ T-m- i-ā-i-a-a ś-k-ō- --------------------- Tamē iṭāliyana śīkhō.
Oni uče ruski. ત-ે--શિય--શ-ખો. ત_ ર___ શી__ ત-ે ર-િ-ન શ-ખ-. --------------- તમે રશિયન શીખો. 0
Ta-ē--a---ana--ī-h-. T___ r_______ ś_____ T-m- r-ś-y-n- ś-k-ō- -------------------- Tamē raśiyana śīkhō.
Učiti jezike je interesantno. ભાષ---શ-ખ---- -સપ--- -ે. ભા__ શી__ એ ર____ છે_ ભ-ષ-ઓ શ-ખ-ી એ ર-પ-ર- છ-. ------------------------ ભાષાઓ શીખવી એ રસપ્રદ છે. 0
B-āṣā----s-ō--īk--v--ē----apra-- --ē. B___________ ś______ ē r________ c___ B-ā-ā-a-o-;- ś-k-a-ī ē r-s-p-a-a c-ē- ------------------------------------- Bhāṣā'ō śīkhavī ē rasaprada chē.
Želimo razumjeti ljude. અમ---ોકો-ે-સ---ા માં--- ---. અ_ લો__ સ___ માં__ છી__ અ-ે લ-ક-ન- સ-જ-ા મ-ં-ી- છ-એ- ---------------------------- અમે લોકોને સમજવા માંગીએ છીએ. 0
A-- --k-n- s---ja-ā -āṅgī&a-os-ē--h--a--s-ē. A__ l_____ s_______ m___________ c__________ A-ē l-k-n- s-m-j-v- m-ṅ-ī-a-o-;- c-ī-a-o-;-. -------------------------------------------- Amē lōkōnē samajavā māṅgī'ē chī'ē.
Želimo razgovarati s ljudima. અ---લ--ો-સા----ાત ક-વ--મા---એ-છીએ. અ_ લો_ સા_ વા_ ક__ માં__ છી__ અ-ે લ-ક- સ-થ- વ-ત ક-વ- મ-ં-ી- છ-એ- ---------------------------------- અમે લોકો સાથે વાત કરવા માંગીએ છીએ. 0
A-- -----s-------ta---r-vā---ṅ---a-o-;- -hī-ap-s-ē. A__ l___ s____ v___ k_____ m___________ c__________ A-ē l-k- s-t-ē v-t- k-r-v- m-ṅ-ī-a-o-;- c-ī-a-o-;-. --------------------------------------------------- Amē lōkō sāthē vāta karavā māṅgī'ē chī'ē.

Dan materinjeg jezika

Volite li svoj materinji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. veljače. To je Međunarodni dan materinjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici također spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i promicati. 21. veljače se slavi jezična raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovici prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Povijest jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustva i tradicije se također prenose jezikom. Stoga je materinji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. veljače trebamo misliti na sve ovo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Također bi trebali razmisliti što mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem materinjem jeziku, naravno!
Dali si znao?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 milijuna ljudi bosanski je materinski jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezični fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopće poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.