Zbirka izraza

hr Zemlje i jezici   »   fi Maita ja kieliä

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [viisi]

Maita ja kieliä

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
John je iz Londona. Joh- on-Lont-os--. John on Lontoosta. J-h- o- L-n-o-s-a- ------------------ John on Lontoosta. 0
London je u Velikoj Britaniji. Lon-oo -i-a-tse--I---B-it-n---s-a. Lontoo sijaitsee Iso-Britanniassa. L-n-o- s-j-i-s-e I-o-B-i-a-n-a-s-. ---------------------------------- Lontoo sijaitsee Iso-Britanniassa. 0
On govori engleski. H-n ----u en-l-n---. Hän puhuu englantia. H-n p-h-u e-g-a-t-a- -------------------- Hän puhuu englantia. 0
Marija je iz Madrida. Ma-ia--n M-dr-d--ta. Maria on Madridista. M-r-a o- M-d-i-i-t-. -------------------- Maria on Madridista. 0
Madrid je u Španjolskoj. Ma---d-sija-t-e- E---nja--a. Madrid sijaitsee Espanjassa. M-d-i- s-j-i-s-e E-p-n-a-s-. ---------------------------- Madrid sijaitsee Espanjassa. 0
Ona govori španjolski. H-- --h-- es--njaa. Hän puhuu espanjaa. H-n p-h-u e-p-n-a-. ------------------- Hän puhuu espanjaa. 0
Peter i Martha su iz Berlina. Pet---ja-Mart-a o-a--B-r----istä. Peter ja Martha ovat Berliinistä. P-t-r j- M-r-h- o-a- B-r-i-n-s-ä- --------------------------------- Peter ja Martha ovat Berliinistä. 0
Berlin je u Njemačkoj. Berlii---s-ja---e---ak-assa. Berliini sijaitsee Saksassa. B-r-i-n- s-j-i-s-e S-k-a-s-. ---------------------------- Berliini sijaitsee Saksassa. 0
Govorite li oboje njemački? Puh-t-e-o -- -ol-mm---saksaa? Puhutteko te molemmat saksaa? P-h-t-e-o t- m-l-m-a- s-k-a-? ----------------------------- Puhutteko te molemmat saksaa? 0
London je glavni grad. L-nt-- on-----a---nki. Lontoo on pääkaupunki. L-n-o- o- p-ä-a-p-n-i- ---------------------- Lontoo on pääkaupunki. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. Mad--d--a---r--ini-o----m-ö--pää--u---k-ja. Madrid ja Berliini ovat myös pääkaupunkeja. M-d-i- j- B-r-i-n- o-a- m-ö- p-ä-a-p-n-e-a- ------------------------------------------- Madrid ja Berliini ovat myös pääkaupunkeja. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. Pääk--p--g----va- -u---a -- -el-i-i-. Pääkaupungit ovat suuria ja meluisia. P-ä-a-p-n-i- o-a- s-u-i- j- m-l-i-i-. ------------------------------------- Pääkaupungit ovat suuria ja meluisia. 0
Francuska je u Europi. Ra-s-- -i-aits-- E-r-o--s--. Ranska sijaitsee Euroopassa. R-n-k- s-j-i-s-e E-r-o-a-s-. ---------------------------- Ranska sijaitsee Euroopassa. 0
Egipat je u Africi. E---ti-sijaits-e-A-r--a-sa. Egypti sijaitsee Afrikassa. E-y-t- s-j-i-s-e A-r-k-s-a- --------------------------- Egypti sijaitsee Afrikassa. 0
Japan je u Aziji. Ja-a-i -i-a-t--e----i----. Japani sijaitsee Aasiassa. J-p-n- s-j-i-s-e A-s-a-s-. -------------------------- Japani sijaitsee Aasiassa. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. Kana-a-----it-----ohjo---A--ri-a---. Kanada sijaitsee Pohjois-Amerikassa. K-n-d- s-j-i-s-e P-h-o-s-A-e-i-a-s-. ------------------------------------ Kanada sijaitsee Pohjois-Amerikassa. 0
Panama je u Srednjoj Americi. Pana---sij-it-ee-Ke----A--rik-ss-. Panama sijaitsee Keski-Amerikassa. P-n-m- s-j-i-s-e K-s-i-A-e-i-a-s-. ---------------------------------- Panama sijaitsee Keski-Amerikassa. 0
Brazil je u Južnoj Americi. B-a--l-a----a-t--e E--lä--m----a--a. Brasilia sijaitsee Etelä-Amerikassa. B-a-i-i- s-j-i-s-e E-e-ä-A-e-i-a-s-. ------------------------------------ Brasilia sijaitsee Etelä-Amerikassa. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičnim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezični oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezični sustav. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se također koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Tko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Primjerice, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezični oblici. Također su naučili brzo baratati jezičnim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak znanstveno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Dali si znao?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunjskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Tko želi učiti ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!