Zbirka izraza

hr Učiti strane jezike   »   fi Oppia vieraita kieliä

23 [dvadeset i tri]

Učiti strane jezike

Učiti strane jezike

23 [kaksikymmentäkolme]

Oppia vieraita kieliä

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Gdje ste naučili španjolski? M-ss- t- -pit-e --p-nj--? M____ t_ o_____ e________ M-s-ä t- o-i-t- e-p-n-a-? ------------------------- Missä te opitte espanjaa? 0
Znate li i portugalski? O-----e-o--y-s p-r---a-ia? O________ m___ p__________ O-a-t-e-o m-ö- p-r-u-a-i-? -------------------------- Osaatteko myös portugalia? 0
Da, a znam i nešto talijanski. K-l-ä,--a -saan-myös-hi---n --a----. K_____ j_ o____ m___ h_____ i_______ K-l-ä- j- o-a-n m-ö- h-u-a- i-a-i-a- ------------------------------------ Kyllä, ja osaan myös hiukan italiaa. 0
Mislim da govorite vrlo dobro. M---n-------t--- -u--t-- t-de-l----vin. M____ m_________ p______ t______ h_____ M-n-n m-e-e-t-n- p-h-t-e t-d-l-a h-v-n- --------------------------------------- Minun mielestäni puhutte todella hyvin. 0
Ti jezici su prilično vrlo slični. K--l-t ov-t--i----ama-ka--ai-ia. K_____ o___ a___ s______________ K-e-e- o-a- a-k- s-m-n-a-t-i-i-. -------------------------------- Kielet ovat aika samankaltaisia. 0
Mogu ih dobro razumjeti. Minä y-mär-än-n--t- -yvin. M___ y_______ n____ h_____ M-n- y-m-r-ä- n-i-ä h-v-n- -------------------------- Minä ymmärrän niitä hyvin. 0
Ali govoriti i pisati je teško. M-t-- -u-um-ne- -a----j-i-t-mine- ----ai-eaa. M____ p________ j_ k_____________ o_ v_______ M-t-a p-h-m-n-n j- k-r-o-t-a-i-e- o- v-i-e-a- --------------------------------------------- Mutta puhuminen ja kirjoittaminen on vaikeaa. 0
Pravim još mnogo grešaka. Mi-ä-t--- vi----mont-----h-t--. M___ t___ v____ m____ v________ M-n- t-e- v-e-ä m-n-a v-r-e-t-. ------------------------------- Minä teen vielä monta virhettä. 0
Ispravite me molim uvijek. Ol--- --vä -a k-r--t--a--i-----rhe-ni. O____ h___ j_ k________ a___ v________ O-k-a h-v- j- k-r-a-k-a a-n- v-r-e-n-. -------------------------------------- Olkaa hyvä ja korjatkaa aina virheeni. 0
Vaš izgovor je sasvim dobar. Ä----------ne -n-iha--hyvä. Ä____________ o_ i___ h____ Ä-n-ä-y-s-n-e o- i-a- h-v-. --------------------------- Ääntämyksenne on ihan hyvä. 0
Imate mali akcent. T-ill- -- p-e-i--k---tt-. T_____ o_ p____ a________ T-i-l- o- p-e-i a-s-n-t-. ------------------------- Teillä on pieni aksentti. 0
Prepoznaje se odakle dolazite. Tun--st-- mi--ä-tul-t--. T________ m____ t_______ T-n-i-t-a m-s-ä t-l-t-e- ------------------------ Tunnistaa mistä tulette. 0
Koji je Vaš maternji jezik? Mikä-on te--ä- äi-----ele-n-? M___ o_ t_____ ä_____________ M-k- o- t-i-ä- ä-d-n-i-l-n-e- ----------------------------- Mikä on teidän äidinkielenne? 0
Idete li na tečaj jezika? Kä-tt-----i---------a? K_______ k____________ K-y-t-k- k-e-i-u-s-i-? ---------------------- Käyttekö kielikurssia? 0
Koji udžbenik koristite? M----o-pikirj-a käy-ätte? M___ o_________ k________ M-t- o-p-k-r-a- k-y-ä-t-? ------------------------- Mitä oppikirjaa käytätte? 0
U ovom momentu ne znam kako se zove. Minä----t--l---etk-ll- t-e-- s-n--imeä. M___ e_ t____ h_______ t____ s__ n_____ M-n- e- t-l-ä h-t-e-l- t-e-ä s-n n-m-ä- --------------------------------------- Minä en tällä hetkellä tiedä sen nimeä. 0
Ne mogu se sjetiti naslova. Min-ll---i---l--nim---i-----. M______ e_ t___ n___ m_______ M-n-l-e e- t-l- n-m- m-e-e-n- ----------------------------- Minulle ei tule nimi mieleen. 0
Zaboravio / Zaboravila sam to. Ole--uno-ta--t -en. O___ u________ s___ O-e- u-o-t-n-t s-n- ------------------- Olen unohtanut sen. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + finski (1-100) MP3 finski (1-100)
Video nije pronađen!

Germanski jezici

Germanski jezici spadaju u indoeuropsku skupinu jezika. Ovu jezičnu skupinu karakteriziraju fonološka obilježja. Razlike u glasovnom sustavu ih čine drukčijim od drugih jezika. Postoji oko 15 germanskih jezika. Oni su materinji jezici 500 milijuna ljudi diljem svijeta. Teško je odrediti točan broj pojedinih jezika. Često je nejasno da li se radi o jezicima ili o dijalektima. Engleski je najznačajniji germanski jezik. U svijetu postoji gotovo 350 milijuna izvornih govornika engleskog jezika. Nakon toga dolaze njemački i nizozemski. Germanski jezici su podijeljeni u različite skupine. Postoje sjevernogermanski, zapadnogermanski i istočnogermanski jezici. Sjevernogermanski jezici su skandinavski jezici. Engleski, njemački i nizozemski su zapadnogermanski jezici. Istočnogermanski jezici su svi izumrli. Tu je, primjerice, spadao gotski jezik. Germanski jezici su se svijetom proširili kolonizacijom. Tako se nizozemski razumije i na Karibima i Južnoj Africi. Svi germanski jezici temelje se na zajedničkom korijenu. Nije sigurno da li je postojao jedinstveni protojezik. Osim toga, postoji jako malo starih germanskih spisa. Za razliku od romanskih jezika, postoji jako malo izvora. Stoga je istraživanje germanskih jezika teže. I o kulturi Germana se zna relativno malo. Germanski narodi nisu bili ujedinjeni. Stoga nije postojao zajednički identitet. Pa znanost mora pribjeći stranim izvorima. Bez Grka i Rimljana znali bismo malo o Germanima!
Dali si znao?
Katalonski spada u porodicu romanskih jezika. U bliskom je srodstvu sa španjolskim, francuskim i talijanskim. Govori se u Andori, u španjolskoj regiji Kataloniji i na Balearskim otocima. Katalonski se govori i u dijelovima Aragona i Valencije. Ukupno oko 12 milijuna ljudi govori ili razumije katalonski. Jezik je nastao između 8. i 10. stoljeća u području Pirineja. Teritorijalnim osvajanjima se zatim proširio na jug i istok. Važno je znati da katalonski nije dijalekt španjolskog. Razvio se iz vulgarnog latinskog i važi za poseban jezik. Španjolci ili Latinoamerikanci ga znači ne razumiju automatski. Mnoge strukture katalonskog su slične onima u drugim romanskim jezicima. Međutim, ima i nekoliko posebnosti koje se na pojavljuju u drugim jezicima. Govornici katalonskog su veoma ponosni na svoj jezik. I politika se već nekoliko desetljeća aktivno zauzima za katalonski. Učite katalonski, ovaj jezik ima budućnost!