Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   bn ঋতু এবং আবহাওয়া

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

১৬ [ষোল]

16 [Ṣōla]

ঋতু এবং আবহাওয়া

[r̥tu ēbaṁ ābahā'ōẏā]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bengalski igra Više
Ovo su godišnja doba: এ-গ-----ল -ি---্- ঋতু এ___ হ_ বি___ ঋ_ এ-গ-ল- হ- ব-ভ-ন-ন ঋ-ু --------------------- এইগুলো হল বিভিন্ন ঋতু 0
ē'----ō--a-a --b--nna-r-tu ē______ h___ b_______ r̥__ ē-i-u-ō h-l- b-b-i-n- r-t- -------------------------- ē'igulō hala bibhinna r̥tu
Proljeće, ljeto, ব--্ত--গ্রী-্ম ব____ গ্___ ব-ন-ত- গ-র-ষ-ম -------------- বসন্ত, গ্রীষ্ম 0
basant----r--ma b_______ g_____ b-s-n-a- g-ī-m- --------------- basanta, grīṣma
jesen i zima. শরৎ এ-ং শীত শ__ এ_ শী_ শ-ৎ এ-ং শ-ত ----------- শরৎ এবং শীত 0
śar-ṯ -b-- śīta ś____ ē___ ś___ ś-r-ṯ ē-a- ś-t- --------------- śaraṯ ēbaṁ śīta
Ljeto je vruće. গ--ী-----ল-উষ-ণ ৷ গ্_____ উ__ ৷ গ-র-ষ-ম-া- উ-্- ৷ ----------------- গ্রীষ্মকাল উষ্ণ ৷ 0
gr-ṣ---ā-a-uṣṇa g_________ u___ g-ī-m-k-l- u-ṇ- --------------- grīṣmakāla uṣṇa
Ljeti sija sunce. গ-র--্-ক-লে-সূ-্-ে- --ো -জ্---হয়-৷ গ্_____ সূ___ আ_ উ___ হ_ ৷ গ-র-ষ-ম-া-ে স-র-য-র আ-ো উ-্-ল হ- ৷ ---------------------------------- গ্রীষ্মকালে সূর্যের আলো উজ্বল হয় ৷ 0
grīṣ---ālē----y----ā---u-ba-a -aẏa g_________ s______ ā__ u_____ h___ g-ī-m-k-l- s-r-ē-a ā-ō u-b-l- h-ẏ- ---------------------------------- grīṣmakālē sūryēra ālō ujbala haẏa
Ljeti rado idemo šetati. আ-র----রীষ-মক----হাঁ-ত---া-বাস--৷ আ__ গ্_____ হাঁ__ ভা___ ৷ আ-র- গ-র-ষ-ম-া-ে হ-ঁ-ত- ভ-ল-া-ি ৷ --------------------------------- আমরা গ্রীষ্মকালে হাঁটতে ভালবাসি ৷ 0
ā--r- gr-ṣ---ā-- -ām̐ṭat----ā----si ā____ g_________ h______ b________ ā-a-ā g-ī-m-k-l- h-m-ṭ-t- b-ā-a-ā-i ----------------------------------- āmarā grīṣmakālē hām̐ṭatē bhālabāsi
Zima je hladna. শীত-া--ঠ-ণ্ডা ৷ শী___ ঠা__ ৷ শ-ত-া- ঠ-ণ-ড- ৷ --------------- শীতকাল ঠাণ্ডা ৷ 0
śīta-ā-a---ā--ā ś_______ ṭ_____ ś-t-k-l- ṭ-ā-ḍ- --------------- śītakāla ṭhāṇḍā
Zimi pada snijeg ili kiša. শ-ত-া------ পড-ে-বা ---্ট---য় ৷ শী___ ব__ প_ বা বৃ__ হ_ ৷ শ-ত-া-ে ব-ফ প-়- ব- ব-ষ-ট- হ- ৷ ------------------------------- শীতকালে বরফ পড়ে বা বৃষ্টি হয় ৷ 0
śī--k----bara-ha -aṛē-b- -r--ṭ- ha-a ś_______ b______ p___ b_ b____ h___ ś-t-k-l- b-r-p-a p-ṛ- b- b-̥-ṭ- h-ẏ- ------------------------------------ śītakālē barapha paṛē bā br̥ṣṭi haẏa
Zimi rado ostajemo doma. শ-তক--ে --র--ঘ----াক-ে--া--াস- ৷ শী___ আ__ ঘ_ থা__ ভা___ ৷ শ-ত-া-ে আ-র- ঘ-ে থ-ক-ে ভ-ল-া-ি ৷ -------------------------------- শীতকালে আমরা ঘরে থাকতে ভালবাসি ৷ 0
ś---kā-- ā--rā-gh--- t---at- ---lab--i ś_______ ā____ g____ t______ b________ ś-t-k-l- ā-a-ā g-a-ē t-ā-a-ē b-ā-a-ā-i -------------------------------------- śītakālē āmarā gharē thākatē bhālabāsi
Hladno je. এ-ন ঠ-ণ-ডা ৷ এ__ ঠা__ ৷ এ-ন ঠ-ণ-ড- ৷ ------------ এখন ঠাণ্ডা ৷ 0
ē--ana --ā--ā ē_____ ṭ_____ ē-h-n- ṭ-ā-ḍ- ------------- ēkhana ṭhāṇḍā
Pada kiša. এখ- --ষ-ট---চ্-ে ৷ এ__ বৃ__ হ__ ৷ এ-ন ব-ষ-ট- হ-্-ে ৷ ------------------ এখন বৃষ্টি হচ্ছে ৷ 0
ē--a-a---̥ṣṭi h-c-hē ē_____ b____ h_____ ē-h-n- b-̥-ṭ- h-c-h- -------------------- ēkhana br̥ṣṭi hacchē
Vjetrovito je. এখন---ো হা--া বইছে-৷ এ__ ঝ_ হা__ ব__ ৷ এ-ন ঝ-ো হ-ও-া ব-ছ- ৷ -------------------- এখন ঝড়ো হাওয়া বইছে ৷ 0
ēkha-a--h--- -----ā---'ichē ē_____ j____ h_____ b______ ē-h-n- j-a-ō h-'-ẏ- b-'-c-ē --------------------------- ēkhana jhaṛō hā'ōẏā ba'ichē
Toplo je. এখ--গর- ৷ এ__ গ__ ৷ এ-ন গ-ম ৷ --------- এখন গরম ৷ 0
ēk--n- g--ama ē_____ g_____ ē-h-n- g-r-m- ------------- ēkhana garama
Sunčano je. এখন-----আ---৷ এ__ রো_ আ_ ৷ এ-ন র-দ আ-ে ৷ ------------- এখন রোদ আছে ৷ 0
ē--ana r--a ---ē ē_____ r___ ā___ ē-h-n- r-d- ā-h- ---------------- ēkhana rōda āchē
Vedro je. এটি--নো-- --োদ--ু----়া)-৷ এ_ ম___ (__ খু_ ক__ ৷ এ-ি ম-ো-ম (-ো- খ-ব ক-়-) ৷ -------------------------- এটি মনোরম (রোদ খুব কড়া) ৷ 0
ēṭ- --nōr-m--(-ō----h-ba-ka--) ē__ m_______ (____ k____ k____ ē-i m-n-r-m- (-ō-a k-u-a k-ṛ-) ------------------------------ ēṭi manōrama (rōda khuba kaṛā)
Kakvo je vrijeme danas? আজ ---া--- কেমন? আ_ আ____ কে___ আ- আ-হ-ও-া ক-ম-? ---------------- আজ আবহাওয়া কেমন? 0
ā-----ah-'-ẏā-k----a? ā__ ā________ k______ ā-a ā-a-ā-ō-ā k-m-n-? --------------------- āja ābahā'ōẏā kēmana?
Danas je hladno. আজ ঠাণ-ড--প-ছে ৷ আ_ ঠা__ প__ ৷ আ- ঠ-ণ-ড- প-ছ- ৷ ---------------- আজ ঠাণ্ডা পড়ছে ৷ 0
Ā-----ā----p--a-hē Ā__ ṭ_____ p______ Ā-a ṭ-ā-ḍ- p-ṛ-c-ē ------------------ Āja ṭhāṇḍā paṛachē
Danas je toplo. আজ-ে গরম --ছ- ৷ আ__ গ__ প__ ৷ আ-ক- গ-ম প-ছ- ৷ --------------- আজকে গরম পড়ছে ৷ 0
ā--kē--ara----a--c-ē ā____ g_____ p______ ā-a-ē g-r-m- p-ṛ-c-ē -------------------- ājakē garama paṛachē

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + bengalski (1-100) MP3 bengalski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...