Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   hy Seasons and Weather

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [տասնվեց]

16 [tasnvets’]

Seasons and Weather

[tarva yeghanaknery yev yeghanaky]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Ovo su godišnja doba: Ս-ան---արվա-եղ-ն--անե-ն-ե-; Սրանք տարվա եղանականերն են; Ս-ա-ք տ-ր-ա ե-ա-ա-ա-ե-ն ե-; --------------------------- Սրանք տարվա եղանականերն են; 0
S-an-’ ta--a-yeg--nak---rn y-n; Srank’ tarva yeghanakanern yen; S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Proljeće, ljeto, գ-րո-ն, ա---, գարուն, ամառ, գ-ր-ւ-, ա-ա-, ------------- գարուն, ամառ, 0
g--un, -m-rr, garun, amarr, g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
jesen i zima. ա-ո-ն-և-ձ-եռ: աշուն և ձմեռ: ա-ո-ն և ձ-ե-: ------------- աշուն և ձմեռ: 0
ashun yev dzme-r ashun yev dzmerr a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Ljeto je vruće. Ա---ն- շոգ-է: Ամռանը շոգ է: Ա-ռ-ն- շ-գ է- ------------- Ամռանը շոգ է: 0
A--ra-y-sh-- e Amrrany shog e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Ljeti sija sunce. Ա----ը--ո-ո-- է----ը: Ամռանը շողում է արևը: Ա-ռ-ն- շ-ղ-ւ- է ա-և-: --------------------- Ամռանը շողում է արևը: 0
Am-rany--h--hu- e-a-e-y Amrrany shoghum e arevy A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Ljeti rado idemo šetati. Ա-ռ-ն----ճույք-վ-ե-ք -նո---զբ-ս----: Ամռանը հաճույքով ենք գնում զբոսանքի: Ա-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ ե-ք գ-ո-մ զ-ո-ա-ք-: ------------------------------------ Ամռանը հաճույքով ենք գնում զբոսանքի: 0
Amrra-- -ach-y--o----n-- gn----bos-nk-i Amrrany hachuyk’ov yenk’ gnum zbosank’i A-r-a-y h-c-u-k-o- y-n-’ g-u- z-o-a-k-i --------------------------------------- Amrrany hachuyk’ov yenk’ gnum zbosank’i
Zima je hladna. Ձ--ան--ց--ր---: Ձմռանը ցուրտ է: Ձ-ռ-ն- ց-ւ-տ է- --------------- Ձմռանը ցուրտ է: 0
D-mrra-- ---u-t e Dzmrrany ts’urt e D-m-r-n- t-’-r- e ----------------- Dzmrrany ts’urt e
Zimi pada snijeg ili kiša. Ձ-ռանը ձյ--ն կա--անձրև է ---ի-: Ձմռանը ձյուն կամ անձրև է գալիս: Ձ-ռ-ն- ձ-ո-ն կ-մ ա-ձ-և է գ-լ-ս- ------------------------------- Ձմռանը ձյուն կամ անձրև է գալիս: 0
D-mrra-y--z-un--am andzre--e--al-s Dzmrrany dzyun kam andzrev e galis D-m-r-n- d-y-n k-m a-d-r-v e g-l-s ---------------------------------- Dzmrrany dzyun kam andzrev e galis
Zimi rado ostajemo doma. Ձ-ռա-ը ---ո--քով ---- ե-ք---ու-: Ձմռանը հաճույքով տանն ենք մնում: Ձ-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ տ-ն- ե-ք մ-ո-մ- -------------------------------- Ձմռանը հաճույքով տանն ենք մնում: 0
Dz---a-y-h---u-k------n- y---’ -num Dzmrrany hachuyk’ov tann yenk’ mnum D-m-r-n- h-c-u-k-o- t-n- y-n-’ m-u- ----------------------------------- Dzmrrany hachuyk’ov tann yenk’ mnum
Hladno je. Ց-ւ-տ--: Ցուրտ է: Ց-ւ-տ է- -------- Ցուրտ է: 0
T----t e Ts’urt e T-’-r- e -------- Ts’urt e
Pada kiša. Ան-------ալի-: Անձրև է գալիս: Ա-ձ-և է գ-լ-ս- -------------- Անձրև է գալիս: 0
An--re- ---alis Andzrev e galis A-d-r-v e g-l-s --------------- Andzrev e galis
Vjetrovito je. Ք------: Քամոտ է: Ք-մ-տ է- -------- Քամոտ է: 0
K’-mo--e K’amot e K-a-o- e -------- K’amot e
Toplo je. Տ----: Տաք է: Տ-ք է- ------ Տաք է: 0
Tak’-e Tak’ e T-k- e ------ Tak’ e
Sunčano je. Ար-ո- է: Արևոտ է: Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
A---o- e Arevot e A-e-o- e -------- Arevot e
Vedro je. Արև-տ է: Արևոտ է: Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
A-evot e Arevot e A-e-o- e -------- Arevot e
Kakvo je vrijeme danas? Եղ-------նչպե-ս----յսօր: Եղանակն ինչպե՞ս է այսօր: Ե-ա-ա-ն ի-չ-ե-ս է ա-ս-ր- ------------------------ Եղանակն ինչպե՞ս է այսօր: 0
Y-gh---kn---ch’------ -y-or Yeghanakn inch’pe՞s e aysor Y-g-a-a-n i-c-’-e-s e a-s-r --------------------------- Yeghanakn inch’pe՞s e aysor
Danas je hladno. Ա--օ--ցո-րտ-է: Այսօր ցուրտ է: Ա-ս-ր ց-ւ-տ է- -------------- Այսօր ցուրտ է: 0
A---r -s’u---e Aysor ts’urt e A-s-r t-’-r- e -------------- Aysor ts’urt e
Danas je toplo. Այ----տա--է: Այսօր տաք է: Ա-ս-ր տ-ք է- ------------ Այսօր տաք է: 0
A-s-r tak- e Aysor tak’ e A-s-r t-k- e ------------ Aysor tak’ e

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...