Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   sr Годишња доба и време

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [шеснаест]

16 [šesnaest]

Годишња доба и време

[Godišnja doba i vreme]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Ovo su godišnja doba: О-о-------и----доб-: О__ с_ г______ д____ О-о с- г-д-ш-а д-б-: -------------------- Ово су годишња доба: 0
Ovo-su-go-išnj- --b-: O__ s_ g_______ d____ O-o s- g-d-š-j- d-b-: --------------------- Ovo su godišnja doba:
Proljeće, ljeto, П--лећ-,----о, П_______ л____ П-о-е-е- л-т-, -------------- Пролеће, лето, 0
Pr-le--e---et-, P_______ l____ P-o-e-́-, l-t-, --------------- Proleće, leto,
jesen i zima. jесе-----им-. j____ и з____ j-с-н и з-м-. ------------- jесен и зима. 0
j---n-i-z---. j____ i z____ j-s-n i z-m-. ------------- jesen i zima.
Ljeto je vruće. Ле-- -- --у--. Л___ ј_ в_____ Л-т- ј- в-у-е- -------------- Лето је вруће. 0
Le-o--- -ruc-e. L___ j_ v_____ L-t- j- v-u-́-. --------------- Leto je vruće.
Ljeti sija sunce. Лет---и----у---. Л___ с___ с_____ Л-т- с-ј- с-н-е- ---------------- Лети сија сунце. 0
Le----i-----nc-. L___ s___ s_____ L-t- s-j- s-n-e- ---------------- Leti sija sunce.
Ljeti rado idemo šetati. Л--и р--- и--мо-ш--ати. Л___ р___ и____ ш______ Л-т- р-д- и-е-о ш-т-т-. ----------------------- Лети радо идемо шетати. 0
L-t--ra-o --emo--e-a--. L___ r___ i____ š______ L-t- r-d- i-e-o š-t-t-. ----------------------- Leti rado idemo šetati.
Zima je hladna. З--а је-хл---а. З___ ј_ х______ З-м- ј- х-а-н-. --------------- Зима је хладна. 0
Zi-a j--hla-n-. Z___ j_ h______ Z-m- j- h-a-n-. --------------- Zima je hladna.
Zimi pada snijeg ili kiša. Зи-----да--н---или ки-а. З___ п___ с___ и__ к____ З-м- п-д- с-е- и-и к-ш-. ------------------------ Зими пада снег или киша. 0
Zi-- ---a --e- -l- kiš-. Z___ p___ s___ i__ k____ Z-m- p-d- s-e- i-i k-š-. ------------------------ Zimi pada sneg ili kiša.
Zimi rado ostajemo doma. З-ми-ра---ост--е-о -од---ћ-. З___ р___ о_______ к__ к____ З-м- р-д- о-т-ј-м- к-д к-ћ-. ---------------------------- Зими радо остајемо код куће. 0
Z--i-r-d- -st--e---k-- ku-́e. Z___ r___ o_______ k__ k____ Z-m- r-d- o-t-j-m- k-d k-c-e- ----------------------------- Zimi rado ostajemo kod kuće.
Hladno je. Хлад-о је. Х_____ ј__ Х-а-н- ј-. ---------- Хладно је. 0
H-ad-o---. H_____ j__ H-a-n- j-. ---------- Hladno je.
Pada kiša. Па-- ки-а. П___ к____ П-д- к-ш-. ---------- Пада киша. 0
Pada ki-a. P___ k____ P-d- k-š-. ---------- Pada kiša.
Vjetrovito je. В--рови-о--е. В________ ј__ В-т-о-и-о ј-. ------------- Ветровито је. 0
Vet-o---o---. V________ j__ V-t-o-i-o j-. ------------- Vetrovito je.
Toplo je. Т-пл- -е. Т____ ј__ Т-п-о ј-. --------- Топло је. 0
To-lo je. T____ j__ T-p-o j-. --------- Toplo je.
Sunčano je. С--ч--- ј-. С______ ј__ С-н-а-о ј-. ----------- Сунчано је. 0
Su-č----j-. S______ j__ S-n-a-o j-. ----------- Sunčano je.
Vedro je. Ведр- --. В____ ј__ В-д-о ј-. --------- Ведро је. 0
Ve-ro -e. V____ j__ V-d-o j-. --------- Vedro je.
Kakvo je vrijeme danas? Как-о-ј- -реме---нас? К____ ј_ в____ д_____ К-к-о ј- в-е-е д-н-с- --------------------- Какво је време данас? 0
K--v- je v-em- ----s? K____ j_ v____ d_____ K-k-o j- v-e-e d-n-s- --------------------- Kakvo je vreme danas?
Danas je hladno. Д---- је хл-дно. Д____ ј_ х______ Д-н-с ј- х-а-н-. ---------------- Данас је хладно. 0
D-na- ---h-a-n-. D____ j_ h______ D-n-s j- h-a-n-. ---------------- Danas je hladno.
Danas je toplo. Д-н-с-ј- --пл-. Д____ ј_ т_____ Д-н-с ј- т-п-о- --------------- Данас је топло. 0
Danas-je toplo. D____ j_ t_____ D-n-s j- t-p-o- --------------- Danas je toplo.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...