Zbirka izraza

hr U kući   »   hy տանը

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [տասնյոթ]

17 [tasnyot’]

տանը

[tany]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Ovdje je naša kuća. Ս- --ր--ու-ն -: Ս_ մ__ տ____ է_ Ս- մ-ր տ-ւ-ն է- --------------- Սա մեր տունն է: 0
Sa-m-r-tun- e S_ m__ t___ e S- m-r t-n- e ------------- Sa mer tunn e
Gore je krov. Վերևո-- տանի-ն-է: Վ______ տ_____ է_ Վ-ր-ո-մ տ-ն-ք- է- ----------------- Վերևում տանիքն է: 0
Verev-----n-k’n-e V______ t______ e V-r-v-m t-n-k-n e ----------------- Verevum tanik’n e
Dolje je podrum. Նե--և----ն-ու-ն--: Ն_______ ն_____ է_ Ն-ր-և-ւ- ն-ո-ղ- է- ------------------ Ներքևում նկուղն է: 0
Ner--ye--- --u-hn-e N_________ n_____ e N-r-’-e-u- n-u-h- e ------------------- Nerk’yevum nkughn e
Iza kuće je vrt. Տ-ն-հե------պ--տ-----: Տ__ հ______ պ______ է_ Տ-ն հ-տ-ո-մ պ-ր-ե-ն է- ---------------------- Տան հետևում պարտեզն է: 0
Tan--et-vum -ar-e-- e T__ h______ p______ e T-n h-t-v-m p-r-e-n e --------------------- Tan hetevum partezn e
Pred kućom nema ulice. Տ-ն--ի-ա---ող-- -կ-: Տ__ դ____ փ____ չ___ Տ-ն դ-մ-ց փ-ղ-ց չ-ա- -------------------- Տան դիմաց փողոց չկա: 0
T-n d-mats’ -’v-gh---- --’ka T__ d______ p_________ c____ T-n d-m-t-’ p-v-g-o-s- c-’-a ---------------------------- Tan dimats’ p’voghots’ ch’ka
Pored kuće je drveće. Տա- կ-ղքին -ա-եր են: Տ__ կ_____ ծ____ ե__ Տ-ն կ-ղ-ի- ծ-ռ-ր ե-: -------------------- Տան կողքին ծառեր են: 0
Tan--------- ts-r--r --n T__ k_______ t______ y__ T-n k-g-k-i- t-a-r-r y-n ------------------------ Tan koghk’in tsarrer yen
Ovdje je moj stan. Ս--իմ -նակա--ն- է: Ս_ ի_ բ________ է_ Ս- ի- բ-ա-ա-ա-ն է- ------------------ Սա իմ բնակարանն է: 0
Sa-i----a-a--n- e S_ i_ b________ e S- i- b-a-a-a-n e ----------------- Sa im bnakarann e
Ovdje su kuhinja i kupaonica. Ս--խո---ո-- է ո- -ո---ա--: Ս_ խ_______ է ո_ լ________ Ս- խ-հ-ն-ց- է ո- լ-գ-ր-ն-: -------------------------- Սա խոհանոցն է ու լոգարանը: 0
Sa k-oha----’- --- l-g--a-y S_ k__________ e u l_______ S- k-o-a-o-s-n e u l-g-r-n- --------------------------- Sa khohanots’n e u logarany
Tamo su dnevni boravak i spavaća soba. Ա--տ-ղ -յու---ե-յ--ն ---ւ---ջ--ա-ը: Ա_____ հ____________ է ո_ ն________ Ա-ն-ե- հ-ո-ր-ս-ն-ա-ն է ո- ն-ջ-ր-ն-: ----------------------------------- Այնտեղ հյուրասենյակն է ու ննջարանը: 0
A---egh-h-u-a-en-akn e u---jar--y A______ h___________ e u n_______ A-n-e-h h-u-a-e-y-k- e u n-j-r-n- --------------------------------- Ayntegh hyurasenyakn e u nnjarany
Vrata kuće su zatvorena. Տ-ն-դո--ը -ա---: Տ__ դ____ փ__ է_ Տ-ն դ-ւ-ը փ-կ է- ---------------- Տան դուռը փակ է: 0
T-- --r-----ak e T__ d____ p___ e T-n d-r-y p-a- e ---------------- Tan durry p’ak e
Ali prozori su otvoreni. Բ--- պ-տու---ն--ը-բ-- -ն: Բ___ պ___________ բ__ ե__ Բ-յ- պ-տ-ւ-ա-ն-ր- բ-ց ե-: ------------------------- Բայց պատուհանները բաց են: 0
B--t-’---tuha-nery-b-ts’--en B_____ p__________ b____ y__ B-y-s- p-t-h-n-e-y b-t-’ y-n ---------------------------- Bayts’ patuhannery bats’ yen
Danas je vruće. Այ-օր --գ -: Ա____ շ__ է_ Ա-ս-ր շ-գ է- ------------ Այսօր շոգ է: 0
Ay--- s--- e A____ s___ e A-s-r s-o- e ------------ Aysor shog e
Idemo u dnevni boravak. Մ-------ւմ--նք հ----աս--յա-: Մ___ գ____ ե__ հ____________ Մ-ն- գ-ո-մ ե-ք հ-ո-ր-ս-ն-ա-: ---------------------------- Մենք գնում ենք հյուրասենյակ: 0
Men-- gnu- y--k’--y--as--y-k M____ g___ y____ h__________ M-n-’ g-u- y-n-’ h-u-a-e-y-k ---------------------------- Menk’ gnum yenk’ hyurasenyak
Tamo su sofa i fotelja. Այնտե- բա---ցն -ւ-բ-------- -ն: Ա_____ բ______ ո_ բ________ ե__ Ա-ն-ե- բ-զ-ո-ն ո- բ-զ-ա-ո-ն ե-: ------------------------------- Այնտեղ բազմոցն ու բազկաթոռն են: 0
A----g- --z-o-s-- - b-z---’vorrn y-n A______ b________ u b___________ y__ A-n-e-h b-z-o-s-n u b-z-a-’-o-r- y-n ------------------------------------ Ayntegh bazmots’n u bazkat’vorrn yen
Sjednite! Ն--եք! Ն_____ Ն-տ-ք- ------ Նստեք! 0
Ns---’! N______ N-t-k-! ------- Nstek’!
Tamo stoji moje računalo. Այնտ---ի- համ--ա-գ--ն-է: Ա_____ ի_ հ__________ է_ Ա-ն-ե- ի- հ-մ-կ-ր-ի-ն է- ------------------------ Այնտեղ իմ համակարգիչն է: 0
A-nt--h im-hamaka-g-ch---e A______ i_ h____________ e A-n-e-h i- h-m-k-r-i-h-n e -------------------------- Ayntegh im hamakargich’n e
Tamo stoji moja glazbena linija. Այ--ե- իմ -ա---րկիչն--: Ա_____ ի_ ձ_________ է_ Ա-ն-ե- ի- ձ-յ-ա-կ-չ- է- ----------------------- Այնտեղ իմ ձայնարկիչն է: 0
A-nt-g- i- -z-yn-rk-ch’--e A______ i_ d____________ e A-n-e-h i- d-a-n-r-i-h-n e -------------------------- Ayntegh im dzaynarkich’n e
Televizor je potpuno nov. Հեռո------ւ-ց---ատ-ն-- է: Հ_____________ շ__ ն__ է_ Հ-ռ-ւ-տ-ց-ւ-ց- շ-տ ն-ր է- ------------------------- Հեռուստացույցը շատ նոր է: 0
He-r-s-a-s’-y---y-shat --r-e H________________ s___ n__ e H-r-u-t-t-’-y-s-y s-a- n-r e ---------------------------- Herrustats’uyts’y shat nor e

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik na primjer ima jako puno riječi. Također ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebao imati više od milijun riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španjolski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika također ovisi o njegovoj povijesti. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Znanstveni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja kemije sadrži tisuće riječi. U gotovo svim jezicima dulje riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovito koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Dali si znao?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 milijuna ljudi je hebrejski materinski jezik. Suvremeni hebrejski je, međutim, umjetno stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Tko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske povijesti. Isprobajte ga!