Zbirka izraza

hr Orijentacija   »   hy կողմնորոշում

41 [četrdeset i jedan]

Orijentacija

Orijentacija

41 [քառասունմեկ]

41 [k’arrasunmek]

կողմնորոշում

koghmnoroshum

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Gdje je turistički ured? Որտ-՞ղ---գ-ն-ու---ո--ի----ա- գ-ա-ենյ---: Ո_____ է գ______ տ__________ գ__________ Ո-տ-՞- է գ-ն-ո-մ տ-ւ-ի-տ-կ-ն գ-ա-ե-յ-կ-: ---------------------------------------- Որտե՞ղ է գտնվում տուրիստական գրասենյակը: 0
Vort--g--e-g--v-- turis------g--se--a-y V_______ e g_____ t_________ g_________ V-r-e-g- e g-n-u- t-r-s-a-a- g-a-e-y-k- --------------------------------------- Vorte՞gh e gtnvum turistakan grasenyaky
Imate li plan grada za mene? Ք---քի ք-ր--- -ւ-----ին- --մ-ր: Ք_____ ք_____ ո_____ ի__ հ_____ Ք-ղ-ք- ք-ր-ե- ո-ն-՞- ի-ձ հ-մ-ր- ------------------------------- Քաղաքի քարտեզ ունե՞ք ինձ համար: 0
K’-gha-’i --a--e- un--k- i--z----ar K________ k______ u_____ i___ h____ K-a-h-k-i k-a-t-z u-e-k- i-d- h-m-r ----------------------------------- K’aghak’i k’artez une՞k’ indz hamar
Može li se ovdje rezervirati hotelska soba? Կ--ո՞---մ --ս-եղ-հ-ո----ոցի--ե------ա-վի-ե-: Կ_____ ե_ ա_____ հ_________ ս_____ պ________ Կ-ր-՞- ե- ա-ս-ե- հ-ո-ր-ն-ց- ս-ն-ա- պ-տ-ի-ե-: -------------------------------------------- Կարո՞ղ եմ այստեղ հյուրանոցի սենյակ պատվիրել: 0
K-r-՞-h-----a--t-g- -yu----ts-i -en--k-pa---rel K______ y__ a______ h__________ s_____ p_______ K-r-՞-h y-m a-s-e-h h-u-a-o-s-i s-n-a- p-t-i-e- ----------------------------------------------- Karo՞gh yem aystegh hyuranots’i senyak patvirel
Gdje je stari grad? Ո-տ-՞ղ-- քա--ք---ին -ա-ը: Ո_____ է ք_____ հ__ մ____ Ո-տ-՞- է ք-ղ-ք- հ-ն մ-ս-: ------------------------- Որտե՞ղ է քաղաքի հին մասը: 0
V-r-e--- e-k----ak’i h-n masy V_______ e k________ h__ m___ V-r-e-g- e k-a-h-k-i h-n m-s- ----------------------------- Vorte՞gh e k’aghak’i hin masy
Gdje je katedrala? Ո-տ--- է-մ-յր-տ--ար-: Ո_____ է մ___ տ______ Ո-տ-՞- է մ-յ- տ-ճ-ր-: --------------------- Որտե՞ղ է մայր տաճարը: 0
Vor--՞-- --mayr ---ha-y V_______ e m___ t______ V-r-e-g- e m-y- t-c-a-y ----------------------- Vorte՞gh e mayr tachary
Gdje je muzej? Ո-տ--ղ է-թ-ն--ր-ն-: Ո_____ է թ_________ Ո-տ-՞- է թ-ն-ա-ա-ը- ------------------- Որտե՞ղ է թանգարանը: 0
Vor----h-e t--nga---y V_______ e t_________ V-r-e-g- e t-a-g-r-n- --------------------- Vorte՞gh e t’angarany
Gdje se mogu kupiti poštanske marke? Որտ------կ--ող -մ-դ-ո-մանիշ-ե- -ն--: Ո_______ կ____ ե_ դ___________ գ____ Ո-տ-ղ-՞- կ-ր-ղ ե- դ-ո-մ-ն-շ-ե- գ-ե-: ------------------------------------ Որտեղի՞ց կարող եմ դրոշմանիշներ գնել: 0
V-r-egh-՞ts’--a--g- yem --o--ma-is--er---el V___________ k_____ y__ d_____________ g___ V-r-e-h-՞-s- k-r-g- y-m d-o-h-a-i-h-e- g-e- ------------------------------------------- Vorteghi՞ts’ karogh yem droshmanishner gnel
Gdje se može kupiti cvijeće? Որ----՞ց-կա--- -- -ա-իկ--ր--ն-լ: Ո_______ կ____ ե_ ծ_______ գ____ Ո-տ-ղ-՞- կ-ր-ղ ե- ծ-ղ-կ-ե- գ-ե-: -------------------------------- Որտեղի՞ց կարող եմ ծաղիկներ գնել: 0
V---eg------ -aro-h---m--sag-i---r--n-l V___________ k_____ y__ t_________ g___ V-r-e-h-՞-s- k-r-g- y-m t-a-h-k-e- g-e- --------------------------------------- Vorteghi՞ts’ karogh yem tsaghikner gnel
Gdje se mogu kupiti vozne karte? Որտ-ղի-- ---ո--ե- տոմս-- --ե-: Ո_______ կ____ ե_ տ_____ գ____ Ո-տ-ղ-՞- կ-ր-ղ ե- տ-մ-ե- գ-ե-: ------------------------------ Որտեղի՞ց կարող եմ տոմսեր գնել: 0
V-rte-hi-ts’--ar-g- -em -omse--gnel V___________ k_____ y__ t_____ g___ V-r-e-h-՞-s- k-r-g- y-m t-m-e- g-e- ----------------------------------- Vorteghi՞ts’ karogh yem tomser gnel
Gdje je luka? Ո----ղ---նա----ն-ի---: Ո_____ է ն____________ Ո-տ-՞- է ն-վ-հ-ն-ի-տ-: ---------------------- Որտե՞ղ է նավահանգիստը: 0
V-r--՞-h e na---a-gisty V_______ e n___________ V-r-e-g- e n-v-h-n-i-t- ----------------------- Vorte՞gh e navahangisty
Gdje je tržnica? Որ--՞ղ-է-շ-ւկան: Ո_____ է շ______ Ո-տ-՞- է շ-ւ-ա-: ---------------- Որտե՞ղ է շուկան: 0
V--te--h-e ---k-n V_______ e s_____ V-r-e-g- e s-u-a- ----------------- Vorte՞gh e shukan
Gdje je dvorac? Ո-տե՞ղ-- ---ո-ը: Ո_____ է ա______ Ո-տ-՞- է ա-ր-ց-: ---------------- Որտե՞ղ է ամրոցը: 0
Vort--gh------o---y V_______ e a_______ V-r-e-g- e a-r-t-’- ------------------- Vorte՞gh e amrots’y
Kada počinje (turistički) obilazak? Ե-ր-------վու-----կ-----ա-: Ե___ է ս______ է___________ Ե-ր- է ս-ս-ո-մ է-ս-ո-ր-ի-ն- --------------------------- Ե՞րբ է սկսվում էքսկուրսիան: 0
Y-՞---e -k-vu---k’sku-sian Y____ e s_____ e__________ Y-՞-b e s-s-u- e-’-k-r-i-n -------------------------- Ye՞rb e sksvum ek’skursian
Kada se završava (turistički) obilazak? Ե--- է----ջ-------քսկու---ա-: Ե___ է վ________ է___________ Ե-ր- է վ-ր-ա-ո-մ է-ս-ո-ր-ի-ն- ----------------------------- Ե՞րբ է վերջանում էքսկուրսիան: 0
Ye՞---- ve-j--u- --’s-u--ian Y____ e v_______ e__________ Y-՞-b e v-r-a-u- e-’-k-r-i-n ---------------------------- Ye՞rb e verjanum ek’skursian
Koliko dugo traje (turistički) obilazak? Ի----ա--է-տ--ւմ-է--կ-ւր---ն: Ի______ է տ____ է___________ Ի-ն-ք-ն է տ-ո-մ է-ս-ո-ր-ի-ն- ---------------------------- Ի՞նչքան է տևում էքսկուրսիան: 0
I՞--h’---n - te----e-’-ku--i-n I_________ e t____ e__________ I-n-h-k-a- e t-v-m e-’-k-r-i-n ------------------------------ I՞nch’k’an e tevum ek’skursian
Želim vodiča koji govori njemački. Ես -ւզո-մ -- էք---ւրս----- -ր---ո-------գ-րմա-եր--: Ե_ ո_____ ե_ է____________ ո__ խ_____ է գ__________ Ե- ո-զ-ւ- ե- է-ս-ո-ր-ա-ա-, ո-ը խ-ս-ւ- է գ-ր-ա-ե-ե-: --------------------------------------------------- Ես ուզում եմ էքսկուրսավար, որը խոսում է գերմաներեն: 0
Y-----um --m -k-s-----va-- v-ry-k-osu----g---an-r-n Y__ u___ y__ e____________ v___ k_____ e g_________ Y-s u-u- y-m e-’-k-r-a-a-, v-r- k-o-u- e g-r-a-e-e- --------------------------------------------------- Yes uzum yem ek’skursavar, vory khosum e germaneren
Želim vodiča koji govori talijanski. Ե--ուզ-ւ- ---էքս-ո--սա-ա-, որը ----ւ--է---ալ-ր--: Ե_ ո_____ ե_ է____________ ո__ խ_____ է ի________ Ե- ո-զ-ւ- ե- է-ս-ո-ր-ա-ա-, ո-ը խ-ս-ւ- է ի-ա-ե-ե-: ------------------------------------------------- Ես ուզում եմ էքսկուրսավար, որը խոսում է իտալերեն: 0
Yes u-um--em--k’s-u---var----ry kh-sum-e ita-e-en Y__ u___ y__ e____________ v___ k_____ e i_______ Y-s u-u- y-m e-’-k-r-a-a-, v-r- k-o-u- e i-a-e-e- ------------------------------------------------- Yes uzum yem ek’skursavar, vory khosum e italeren
Želim vodiča koji govori francuski. Ես-ուզու--եմ---ս--ւրսավ-ր,-ո-ը-խ---ւ--- -րանս-րեն: Ե_ ո_____ ե_ է____________ ո__ խ_____ է ֆ_________ Ե- ո-զ-ւ- ե- է-ս-ո-ր-ա-ա-, ո-ը խ-ս-ւ- է ֆ-ա-ս-ր-ն- -------------------------------------------------- Ես ուզում եմ էքսկուրսավար, որը խոսում է ֆրանսերեն: 0
Yes uzum ye---k’--urs--ar,----y k--su- --fr---e-en Y__ u___ y__ e____________ v___ k_____ e f________ Y-s u-u- y-m e-’-k-r-a-a-, v-r- k-o-u- e f-a-s-r-n -------------------------------------------------- Yes uzum yem ek’skursavar, vory khosum e franseren

Svjetski jezik – Engleski

Engleski je najrašireniji jezik na svijetu. No mandarinski ili standardni kineski ima najviše izvornih govornika. Engleski kao materinji jezik govori “samo” 350 milijuna ljudi. Međutim, engleski ima velik utjecaj na druge jezike. Od sredine 20. stoljeća je uveliko dobio na važnosti. To je prije svega zbog toga što je SAD postao supersila. U mnogim zemljama engleski je prvi strani jezik u školama. Međunarodne organizacije koriste engleski kao službeni jezik. Engleski je također u mnogim zemljama službeni jezik ili lingua franca. Moguće je međutim da će drugi jezici uskoro preuzeti tu funkciju. Engleski jezik spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. Stoga je vrlo srodan jezicima kao što je njemački. U zadnjih 1.000 godina jezik se značajno promijenio. Prije su se u enleskom koristili nastavci. Međutim, većina nastavaka s gramatičkkom funkcijom je otpala. Stoga se engleski danas može uvrstiti u izolirajuće jezike. Dakle, engleski više sliči kineskom nego njemačkom. U budućnosti će engleski jezik postati još jednostavniji. Nepravilni glagoli će vjerojatno nestati. U usporedbi s ostalim indoeuropskim jezicima engleski je jednostavan. Međutim, engleski pravopis je jako težak. Budući da se izgovor i pravopis dosta razlikuju jedan od drugog. Engleski pravopis je već stoljećima isti. Međutim, izgovor se prilično promijenio. Zato se danas još uvijek piše kao i 1400. godine. Također postoji jako puno nepravilnosti kod izgovora. Postoji 6 varijanti za kombinaciju slova ough ! Isprobajte sami! - thorough, thought, through, rough, bough, cough
Dali si znao?
Slovački spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 5 milijuna ljudi. U uskom je srodstvu sa susjednim češkim. Razlog tome je zajednička prošlost u bivšoj Čehoslovačkoj. Leksički fond obaju jezika je većinom identičan. Razlike se odnose prije svega na glasovni sistem. Slovački je nastao u 10. stoljeću u vidu više dijalekata. Međutim, dugo vremena je bio pod utjecajem susjednih jezika. Zato je današnji književni slovački dobio svoj oblik tek u 19. stoljeću. Tako su se mogli pojednostaviti neki elementi u usporedbi s češkim. Ali mnogi različiti dijalekti su se održali do danas. U slovačkom jeziku se koristi latinično pismo. To je jezik koji drugi slavenski govornici najlakše razumiju... Moglo bi se reći da je slovački neka vrsta međujezika u slavenskom prostoru. Dobar razlog da se pozabavite ovim lijepim jezikom.