Zbirka izraza

hr nešto morati   »   et midagi pidama

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [seitsekümmend kaks]

midagi pidama

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
morati p--ama pidama p-d-m- ------ pidama 0
Moram poslati pismo. Ma-p------rj- -r- s-at-a. Ma pean kirja ära saatma. M- p-a- k-r-a ä-a s-a-m-. ------------------------- Ma pean kirja ära saatma. 0
Moram platiti hotel. M---ea--hot-ll-le--ak--a. Ma pean hotellile maksma. M- p-a- h-t-l-i-e m-k-m-. ------------------------- Ma pean hotellile maksma. 0
Moraš rano ustati. S---e------a--l- -õusma. Sa pead varakult tõusma. S- p-a- v-r-k-l- t-u-m-. ------------------------ Sa pead varakult tõusma. 0
Moraš puno raditi. S- pe-d ------t--t--a. Sa pead palju töötama. S- p-a- p-l-u t-ö-a-a- ---------------------- Sa pead palju töötama. 0
Moraš biti točan / točna. Sa---ad -äpn--o--ma. Sa pead täpne olema. S- p-a- t-p-e o-e-a- -------------------- Sa pead täpne olema. 0
On mora napuniti rezervoar. Ta pea- -a--i--. Ta peab tankima. T- p-a- t-n-i-a- ---------------- Ta peab tankima. 0
On mora popraviti auto. T----ab a--ot--a-and--a. Ta peab autot parandama. T- p-a- a-t-t p-r-n-a-a- ------------------------ Ta peab autot parandama. 0
On mora oprati auto. T----a------t ----ma. Ta peab autot pesema. T- p-a- a-t-t p-s-m-. --------------------- Ta peab autot pesema. 0
Ona mora kupovati. Ta p-a--si----s-e t-g---. Ta peab sisseoste tegema. T- p-a- s-s-e-s-e t-g-m-. ------------------------- Ta peab sisseoste tegema. 0
Ona mora čistiti stan. Ta-p--b-korte--- ---ast-ma. Ta peab korterit puhastama. T- p-a- k-r-e-i- p-h-s-a-a- --------------------------- Ta peab korterit puhastama. 0
Ona mora prati rublje. Ta-p-ab ---- ä----ese-a. Ta peab pesu ära pesema. T- p-a- p-s- ä-a p-s-m-. ------------------------ Ta peab pesu ära pesema. 0
Moramo odmah ići u školu. M----am- k-he-k-oli -i----. Me peame kohe kooli minema. M- p-a-e k-h- k-o-i m-n-m-. --------------------------- Me peame kohe kooli minema. 0
Moramo odmah ići na posao. M--p-a-e--o-e---öle-m---m-. Me peame kohe tööle minema. M- p-a-e k-h- t-ö-e m-n-m-. --------------------------- Me peame kohe tööle minema. 0
Moramo odmah ići k liječniku. Me-p-am--k-he arst---u-rd---i-em-. Me peame kohe arsti juurde minema. M- p-a-e k-h- a-s-i j-u-d- m-n-m-. ---------------------------------- Me peame kohe arsti juurde minema. 0
Morate čekati autobus. Te p-ate-b-s-i -ot-ma. Te peate bussi ootama. T- p-a-e b-s-i o-t-m-. ---------------------- Te peate bussi ootama. 0
Morate čekati vlak. Te--e----ro--i--otama. Te peate rongi ootama. T- p-a-e r-n-i o-t-m-. ---------------------- Te peate rongi ootama. 0
Morate čekati taksi. T- -e-te-ta--ot o-tam-. Te peate taksot ootama. T- p-a-e t-k-o- o-t-m-. ----------------------- Te peate taksot ootama. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas diljem svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevoditelji i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičnog razdvajanja. Budući da svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štoviše, nijedan narod nije živio izolirano tisućama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Znanstvenicima su ti razlozi već dulje vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti povijest jezika. Na taj se način može prepoznati što se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna što utječe na razvitak jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je povijest naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...