Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 2   »   et midagi põhjendama 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [seitsekümmend kuus]

midagi põhjendama 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Zašto nisi došao / došla? Miks ---ei-tuln--? M___ s_ e_ t______ M-k- s- e- t-l-u-? ------------------ Miks sa ei tulnud? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. Ma-olin h--g-. M_ o___ h_____ M- o-i- h-i-e- -------------- Ma olin haige. 0
Nisam došao / došla jer sam bio bolestan / bila bolesna. M--e- -uln-d,----- m----in h---e. M_ e_ t______ s___ m_ o___ h_____ M- e- t-l-u-, s-s- m- o-i- h-i-e- --------------------------------- Ma ei tulnud, sest ma olin haige. 0
Zašto ona nije došla? M--s--a--- -u--ud? M___ t_ e_ t______ M-k- t- e- t-l-u-? ------------------ Miks ta ei tulnud? 0
Bila je umorna. Ta --- ---in-d. T_ o__ v_______ T- o-i v-s-n-d- --------------- Ta oli väsinud. 0
Ona nije došla jer je bila umorna. T- ei-tulnu-, se-- -- oli -äs----. T_ e_ t______ s___ t_ o__ v_______ T- e- t-l-u-, s-s- t- o-i v-s-n-d- ---------------------------------- Ta ei tulnud, sest ta oli väsinud. 0
Zašto on nije došao? Mik- -a ei---lnu-? M___ t_ e_ t______ M-k- t- e- t-l-u-? ------------------ Miks ta ei tulnud? 0
Nije imao volje. Tal e---l-ud -u--. T__ e_ o____ t____ T-l e- o-n-d t-j-. ------------------ Tal ei olnud tuju. 0
On nije došao jer nije imao volje. T-----tu--u-,--------l ei--ln-d -u-u. T_ e_ t______ s___ t__ e_ o____ t____ T- e- t-l-u-, s-s- t-l e- o-n-d t-j-. ------------------------------------- Ta ei tulnud, sest tal ei olnud tuju. 0
Zašto vi niste došli? Mik- -e e- t---ud? M___ t_ e_ t______ M-k- t- e- t-l-u-? ------------------ Miks te ei tulnud? 0
Naš auto je pokvaren. M-i--au-o on --tk-. M___ a___ o_ k_____ M-i- a-t- o- k-t-i- ------------------- Meie auto on katki. 0
Nismo došli jer je naš auto pokvaren. M--ei ---nud- s-st -e--ut--o--k-t-i. M_ e_ t______ s___ m_ a___ o_ k_____ M- e- t-l-u-, s-s- m- a-t- o- k-t-i- ------------------------------------ Me ei tulnud, sest me auto on katki. 0
Zašto ljudi nisu došli? M--s nee- inime-ed e- -u---d? M___ n___ i_______ e_ t______ M-k- n-e- i-i-e-e- e- t-l-u-? ----------------------------- Miks need inimesed ei tulnud? 0
Propustili su vlak. Nad jäid-r-ngi-t-m-ha. N__ j___ r______ m____ N-d j-i- r-n-i-t m-h-. ---------------------- Nad jäid rongist maha. 0
Nisu došli jer su propustili vlak. Na--e---u-nu----es---ä-d --n-i-t m-ha. N__ e_ t______ s___ j___ r______ m____ N-d e- t-l-u-, s-s- j-i- r-n-i-t m-h-. -------------------------------------- Nad ei tulnud, sest jäid rongist maha. 0
Zašto nisi došao / došla? M-k- s---i-t-l-ud? M___ s_ e_ t______ M-k- s- e- t-l-u-? ------------------ Miks sa ei tulnud? 0
Nisam smio / smjela. M- -i-toh-i-ud. M_ e_ t________ M- e- t-h-i-u-. --------------- Ma ei tohtinud. 0
Nisam došao / došla jer nisam smio / smjela. Ma--i -ulnud,----t-----i to-t--u-. M_ e_ t______ s___ m_ e_ t________ M- e- t-l-u-, s-s- m- e- t-h-i-u-. ---------------------------------- Ma ei tulnud, sest ma ei tohtinud. 0

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španjolski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Europe. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je golema. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. K tome postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u povijesti Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milijuni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...