Разговорник

ru У врача   »   kk Дәрігерде

57 [пятьдесят семь]

У врача

У врача

57 [елу жеті]

57 [elw jeti]

Дәрігерде

Därigerde

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский казахский Играть Больше
Я иду на приём к врачу. Ме---әрігерге---зы-ғ-н-ы-. М__ д________ ж___________ М-н д-р-г-р-е ж-з-л-а-м-н- -------------------------- Мен дәрігерге жазылғанмын. 0
Men --r-ger-- --z--ğ----n. M__ d________ j___________ M-n d-r-g-r-e j-z-l-a-m-n- -------------------------- Men därigerge jazılğanmın.
У меня назначен приём на десять часов. Мені ---ы--ау у--ыты--аға--о-. М___ қ_______ у_____ с____ о__ М-н- қ-б-л-а- у-қ-т- с-ғ-т о-. ------------------------------ Мені қабылдау уақыты сағат он. 0
Meni qab---a- --q--------t --. M___ q_______ w_____ s____ o__ M-n- q-b-l-a- w-q-t- s-ğ-t o-. ------------------------------ Meni qabıldaw waqıtı sağat on.
Как Ваша фамилия? Т-гіңіз кім? Т______ к___ Т-г-ң-з к-м- ------------ Тегіңіз кім? 0
Te--ñiz --m? T______ k___ T-g-ñ-z k-m- ------------ Tegiñiz kim?
Пожалуйста, подождите в приёмной. К-т- -өлм-сін-- от--а тұрыңы-. К___ б_________ о____ т_______ К-т- б-л-е-і-д- о-ы-а т-р-ң-з- ------------------------------ Күту бөлмесінде отыра тұрыңыз. 0
Küt- -ö--esind--ot-ra -ur-ñ--. K___ b_________ o____ t_______ K-t- b-l-e-i-d- o-ı-a t-r-ñ-z- ------------------------------ Kütw bölmesinde otıra turıñız.
Врач сейчас придёт. Дә-і--р қа--- ке-еді. Д______ қ____ к______ Д-р-г-р қ-з-р к-л-д-. --------------------- Дәрігер қазір келеді. 0
D---ger --z-- kel-di. D______ q____ k______ D-r-g-r q-z-r k-l-d-. --------------------- Däriger qazir keledi.
Где Вы застрахованы? С-- -а- же--е сақ-ан-ы-ыл-анс--? С__ қ__ ж____ с_________________ С-з қ-й ж-р-е с-қ-а-д-р-л-а-с-з- -------------------------------- Сіз қай жерде сақтандырылғансыз? 0
Si---a- -erd--s-qta--ır-l------? S__ q__ j____ s_________________ S-z q-y j-r-e s-q-a-d-r-l-a-s-z- -------------------------------- Siz qay jerde saqtandırılğansız?
Чем я могу Вам помочь? С---- -анд-й-көм-к --р--те-ін? С____ қ_____ к____ к__________ С-з-е қ-н-а- к-м-к к-р-е-е-і-? ------------------------------ Сізге қандай көмек көрсетейін? 0
Siz---q-nd---k-m-k -ö---tey--? S____ q_____ k____ k__________ S-z-e q-n-a- k-m-k k-r-e-e-i-? ------------------------------ Sizge qanday kömek körseteyin?
У Вас что-нибудь болит? Б---ж-р-ң-- -уыр--ма? Б__ ж______ а____ м__ Б-р ж-р-ң-з а-ы-а м-? --------------------- Бір жеріңіз ауыра ма? 0
B----e----z-aw----m-? B__ j______ a____ m__ B-r j-r-ñ-z a-ı-a m-? --------------------- Bir jeriñiz awıra ma?
Где у Вас болит? Қа- жері----ау-рады? Қ__ ж______ а_______ Қ-й ж-р-ң-з а-ы-а-ы- -------------------- Қай жеріңіз ауырады? 0
Qay j-r---z-a-ı---ı? Q__ j______ a_______ Q-y j-r-ñ-z a-ı-a-ı- -------------------- Qay jeriñiz awıradı?
У меня постоянные боли в спине. А--а- үн--і а--ры- ---ады. А____ ү____ а_____ т______ А-қ-м ү-е-і а-ы-ы- т-р-д-. -------------------------- Арқам үнемі ауырып тұрады. 0
Ar-am ü--mi-aw-rıp---r-d-. A____ ü____ a_____ t______ A-q-m ü-e-i a-ı-ı- t-r-d-. -------------------------- Arqam ünemi awırıp turadı.
У меня частые головные боли. М-н-ң --с-м-жиі-ауырад-. М____ б____ ж__ а_______ М-н-ң б-с-м ж-і а-ы-а-ы- ------------------------ Менің басым жиі ауырады. 0
Me-i- -a-ı- -ïi-a----d-. M____ b____ j__ a_______ M-n-ñ b-s-m j-i a-ı-a-ı- ------------------------ Meniñ basım jïi awıradı.
У меня иногда болит живот. К-й-е------ауы-ад-. К____ і___ а_______ К-й-е і-і- а-ы-а-ы- ------------------- Кейде ішім ауырады. 0
K-y-e işi- aw-r-d-. K____ i___ a_______ K-y-e i-i- a-ı-a-ı- ------------------- Keyde işim awıradı.
Разденьтесь, пожалуйста, до пояса! Бе-ге---й-- -е-і-і--з! Б____ д____ ш_________ Б-л-е д-й-н ш-ш-н-ң-з- ---------------------- Белге дейін шешініңіз! 0
Belg--dey-n ş---niñ--! B____ d____ ş_________ B-l-e d-y-n ş-ş-n-ñ-z- ---------------------- Belge deyin şeşiniñiz!
Прилягте, пожалуйста, на кушетку! Ку---к--а жа--ңыз! К________ ж_______ К-ш-т-а-а ж-т-ң-з- ------------------ Кушеткаға жатыңыз! 0
K-şe-kağ- --tı--z! K________ j_______ K-ş-t-a-a j-t-ñ-z- ------------------ Kwşetkağa jatıñız!
Давление в порядке. Қ-н -ыс-мы -а---т-. Қ__ қ_____ қ_______ Қ-н қ-с-м- қ-л-п-ы- ------------------- Қан қысымы қалыпты. 0
Q-- qı-ı-- --lıptı. Q__ q_____ q_______ Q-n q-s-m- q-l-p-ı- ------------------- Qan qısımı qalıptı.
Я Вам сделаю укол. Ме- сіз-- д-рі-еге--н. М__ с____ д___ е______ М-н с-з-е д-р- е-е-і-. ---------------------- Мен сізге дәрі егемін. 0
M-- -izg----r- eg---n. M__ s____ d___ e______ M-n s-z-e d-r- e-e-i-. ---------------------- Men sizge däri egemin.
Я Вам дам таблетки. С--г--дәр- -е----н. С____ д___ б_______ С-з-е д-р- б-р-м-н- ------------------- Сізге дәрі беремін. 0
S-zge d-r- -e----n. S____ d___ b_______ S-z-e d-r- b-r-m-n- ------------------- Sizge däri beremin.
Я Вам выпишу рецепт для аптеки. С-з-- дәр--ана-а-р-ц--- ж-зы--бе-е--н. С____ д_________ р_____ ж____ б_______ С-з-е д-р-х-н-ғ- р-ц-п- ж-з-п б-р-м-н- -------------------------------------- Сізге дәріханаға рецепт жазып беремін. 0
Sizge -är-xanağ---------ja-ı--b-r-mi-. S____ d_________ r_____ j____ b_______ S-z-e d-r-x-n-ğ- r-c-p- j-z-p b-r-m-n- -------------------------------------- Sizge därixanağa recept jazıp beremin.

Длинные слова, короткие слова

Насколько длинное слово, зависит от его информативного содержания. Это показало американское исследование. Исследователи рассмотрели слова из десяти европейских языков. Это происходило с помощью компьютера. Компьютер анализировал с помощью программы различные слова. При этом он просчитывал содержание информации с использованием формулы. Результат был однозначным. Чем короче слово, тем меньше информации оно передаёт. Интересно, что мы чаще используем короткие слова, чем длинные. Причина этого могла бы быть в эффективности языка. Когда мы говорим, мы концентрируемся на важном. Словам без большого количества информации, таким образом, нельзя быть слишком длинным. Это гарантирует, что мы не тратим много времени на неважное. У зависимости между длинной и содержанием есть ещё одно преимущество. Установлено, что содержание информации остаётся всегда постоянным. Это значит, что через определённое время мы говорим всегда одинаково много. Мы можем, например, говорить меньше длинных слов. Или же мы говорим много коротких слов. Всё равно, что мы выберем: содержание информации останется одинаковым. Наша речь благодаря этому имеет равномерный ритм. Так, слушающим легче следить за нами. Если бы объём информации всегда варьировался, было бы сложно. Наши слушатели не смогли бы хорошо настроиться на наш язык. Понимание тем самым было бы затруднено. Кто хочет, чтобы его по возможности хорошо понимали, должен выбирать короткие слова. Потому что короткие слова лучше понимают, чем длинные. Поэтому действует принцип: Keep It Short and Simple ! Сокращённо: KISS!