Рјечник

sr У таксију   »   kn ಟ್ಯಾಕ್ಸಿಯಲ್ಲಿ

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

೩೮ [ಮೂವತ್ತೆಂಟು]

38 [Mūvatteṇṭu]

ಟ್ಯಾಕ್ಸಿಯಲ್ಲಿ

[ṭyāksiyalli.]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Молимо Вас позовите такси. ಒ-ದ--ಟ----್ಸಿಯನ್-ು---ೆ-ಿ--. ಒ-ದ- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ-ಯನ-ನ- ಕರ-ಯ-ರ-. ಒ-ದ- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ-ಯ-್-ು ಕ-ೆ-ಿ-ಿ- --------------------------- ಒಂದು ಟ್ಯಾಕ್ಸಿಯನ್ನು ಕರೆಯಿರಿ. 0
Ond--ṭ-ā-s-yannu ka-e----. Ondu ṭyāksiyannu kareyiri. O-d- ṭ-ā-s-y-n-u k-r-y-r-. -------------------------- Ondu ṭyāksiyannu kareyiri.
Колико кошта до железничке станице? ರೈಲ- -ಿಲ್ದಾ----ೆ -ಷ್-ು-ಬ-ಡ-ಗೆ--ಗ---ತದೆ? ರ-ಲ- ನ-ಲ-ದ-ಣಕ-ಕ- ಎಷ-ಟ- ಬ-ಡ-ಗ- ಆಗ-ತ-ತದ-? ರ-ಲ- ನ-ಲ-ದ-ಣ-್-ೆ ಎ-್-ು ಬ-ಡ-ಗ- ಆ-ು-್-ದ-? --------------------------------------- ರೈಲು ನಿಲ್ದಾಣಕ್ಕೆ ಎಷ್ಟು ಬಾಡಿಗೆ ಆಗುತ್ತದೆ? 0
Ra-l----l--ṇ---- -ṣṭ- ---i-e ā--t--d-? Railu nildāṇakke eṣṭu bāḍige āguttade? R-i-u n-l-ā-a-k- e-ṭ- b-ḍ-g- ā-u-t-d-? -------------------------------------- Railu nildāṇakke eṣṭu bāḍige āguttade?
Колико кошта до аеродрома? ವ--ಾ- -ಿಲ್-ಾಣ-್-ೆ ಎಷ್-ು -ಾಡಿ-- ಆ-ುತ್ತದ-? ವ-ಮ-ನ ನ-ಲ-ದ-ಣಕ-ಕ- ಎಷ-ಟ- ಬ-ಡ-ಗ- ಆಗ-ತ-ತದ-? ವ-ಮ-ನ ನ-ಲ-ದ-ಣ-್-ೆ ಎ-್-ು ಬ-ಡ-ಗ- ಆ-ು-್-ದ-? ---------------------------------------- ವಿಮಾನ ನಿಲ್ದಾಣಕ್ಕೆ ಎಷ್ಟು ಬಾಡಿಗೆ ಆಗುತ್ತದೆ? 0
V-m-n----ldā--k-e -ṣ-- -āḍig- ā-ut-ad-? Vimāna nildāṇakke eṣṭu bāḍige āguttade? V-m-n- n-l-ā-a-k- e-ṭ- b-ḍ-g- ā-u-t-d-? --------------------------------------- Vimāna nildāṇakke eṣṭu bāḍige āguttade?
Право, молим. ದ-ವಿ-್ಟ-----ವಾಗಿ ಹೋ-ಿ. ದಯವ-ಟ-ಟ- ನ-ರವ-ಗ- ಹ-ಗ-. ದ-ವ-ಟ-ಟ- ನ-ರ-ಾ-ಿ ಹ-ಗ-. ---------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ನೇರವಾಗಿ ಹೋಗಿ. 0
Da-a-i--- n-r---gi-h-g-. Dayaviṭṭu nēravāgi hōgi. D-y-v-ṭ-u n-r-v-g- h-g-. ------------------------ Dayaviṭṭu nēravāgi hōgi.
Овде десно, молим. ದ-ವ--್ಟ- ಇ--ಲಿ ಬಲಗಡ--ೆ--ೋಗಿ. ದಯವ-ಟ-ಟ- ಇಲ-ಲ- ಬಲಗಡ-ಗ- ಹ-ಗ-. ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಇ-್-ಿ ಬ-ಗ-ೆ-ೆ ಹ-ಗ-. ---------------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ಇಲ್ಲಿ ಬಲಗಡೆಗೆ ಹೋಗಿ. 0
D--aviṭ----lli ba----ḍ--e--ōg-. Dayaviṭṭu illi balagaḍege hōgi. D-y-v-ṭ-u i-l- b-l-g-ḍ-g- h-g-. ------------------------------- Dayaviṭṭu illi balagaḍege hōgi.
Тамо на углу лево, молим. ದಯವ--್-----್ಲಿ ------ಕ-ನ-ಯ-್---ಎಡಕ--ೆ-ಹೋಗ-. ದಯವ-ಟ-ಟ- ಅಲ-ಲ- ರಸ-ತ- ಕ-ನ-ಯಲ-ಲ- ಎಡಕ-ಕ- ಹ-ಗ-. ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಅ-್-ಿ ರ-್-ೆ ಕ-ನ-ಯ-್-ಿ ಎ-ಕ-ಕ- ಹ-ಗ-. ------------------------------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ಅಲ್ಲಿ ರಸ್ತೆ ಕೊನೆಯಲ್ಲಿ ಎಡಕ್ಕೆ ಹೋಗಿ. 0
Daya-iṭṭu a-li--a-t- kon--al-i-eḍ-kk----g-. Dayaviṭṭu alli raste koneyalli eḍakke hōgi. D-y-v-ṭ-u a-l- r-s-e k-n-y-l-i e-a-k- h-g-. ------------------------------------------- Dayaviṭṭu alli raste koneyalli eḍakke hōgi.
Мени се жури. ನ--ು---ು-ದಲ್--ದ---ನೆ. ನ-ನ- ಆತ-ರದಲ-ಲ-ದ-ದ-ನ-. ನ-ನ- ಆ-ು-ದ-್-ಿ-್-ೇ-ೆ- --------------------- ನಾನು ಆತುರದಲ್ಲಿದ್ದೇನೆ. 0
Nā-u -t------lid---e. Nānu āturadalliddēne. N-n- ā-u-a-a-l-d-ē-e- --------------------- Nānu āturadalliddēne.
Ја имам времена. ನನ---ಸಮ-ವಿದೆ. ನನಗ- ಸಮಯವ-ದ-. ನ-ಗ- ಸ-ಯ-ಿ-ೆ- ------------- ನನಗೆ ಸಮಯವಿದೆ. 0
N-na-e-sa---avid-. Nanage samayavide. N-n-g- s-m-y-v-d-. ------------------ Nanage samayavide.
Молим Вас, возите спорије. ದಯ----ಟ- -ಿ-ಾನವಾ-ಿ -----. ದಯವ-ಟ-ಟ- ನ-ಧ-ನವ-ಗ- ಚಲ-ಸ-. ದ-ವ-ಟ-ಟ- ನ-ಧ-ನ-ಾ-ಿ ಚ-ಿ-ಿ- ------------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ನಿಧಾನವಾಗಿ ಚಲಿಸಿ. 0
D-y-vi--u--idh-n-v--i--al-s-. Dayaviṭṭu nidhānavāgi calisi. D-y-v-ṭ-u n-d-ā-a-ā-i c-l-s-. ----------------------------- Dayaviṭṭu nidhānavāgi calisi.
Станите овде, молим. ದಯವಿ--ಟ---ಲ-ಲ--ನ------ಿ. ದಯವ-ಟ-ಟ- ಇಲ-ಲ- ನ-ಲ-ಲ-ಸ-. ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಇ-್-ಿ ನ-ಲ-ಲ-ಸ-. ------------------------ ದಯವಿಟ್ಟು ಇಲ್ಲಿ ನಿಲ್ಲಿಸಿ. 0
Day-vi-ṭu-i--------i--. Dayaviṭṭu illi nillisi. D-y-v-ṭ-u i-l- n-l-i-i- ----------------------- Dayaviṭṭu illi nillisi.
Сачекајте моменат, молим Вас. ದಯವ--್ಟು ಒ-ದ- ಸ---್ಪ-ಸಮಯ--ಾ-ಿರಿ. ದಯವ-ಟ-ಟ- ಒ-ದ- ಸ-ವಲ-ಪ ಸಮಯ ಕ-ಯ-ರ-. ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಒ-ದ- ಸ-ವ-್- ಸ-ಯ ಕ-ಯ-ರ-. -------------------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ಒಂದು ಸ್ವಲ್ಪ ಸಮಯ ಕಾಯಿರಿ. 0
Da-a--ṭṭ- ---u --alpa-s--aya-kāyir-. Dayaviṭṭu ondu svalpa samaya kāyiri. D-y-v-ṭ-u o-d- s-a-p- s-m-y- k-y-r-. ------------------------------------ Dayaviṭṭu ondu svalpa samaya kāyiri.
Одмах се враћам. ನ-ನ- ಒಂದು--್ಷಣದ-್-ಿ ಹ-ಂ-ಿರುಗ--------ೇನೆ. ನ-ನ- ಒ-ದ- ಕ-ಷಣದಲ-ಲ- ಹ--ತ-ರ-ಗ- ಬರ-ತ-ತ-ನ-. ನ-ನ- ಒ-ದ- ಕ-ಷ-ದ-್-ಿ ಹ-ಂ-ಿ-ು-ಿ ಬ-ು-್-ೇ-ೆ- ---------------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಕ್ಷಣದಲ್ಲಿ ಹಿಂತಿರುಗಿ ಬರುತ್ತೇನೆ. 0
N-n-----u ------a-li-h-nti-ugi-baru-t---. Nānu ondu kṣaṇadalli hintirugi baruttēne. N-n- o-d- k-a-a-a-l- h-n-i-u-i b-r-t-ē-e- ----------------------------------------- Nānu ondu kṣaṇadalli hintirugi baruttēne.
Дајте ми рачун молим. ನನ-ೆ --ವ-ಟ್ಟ- -ಂ-ು --ೀ---ಕ-ಡಿ. ನನಗ- ದಯವ-ಟ-ಟ- ಒ-ದ- ರಸ-ತ- ಕ-ಡ-. ನ-ಗ- ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಒ-ದ- ರ-ೀ-ಿ ಕ-ಡ-. ------------------------------ ನನಗೆ ದಯವಿಟ್ಟು ಒಂದು ರಸೀತಿ ಕೊಡಿ. 0
N----e---y-v-----o-d---as-ti----i. Nanage dayaviṭṭu ondu rasīti koḍi. N-n-g- d-y-v-ṭ-u o-d- r-s-t- k-ḍ-. ---------------------------------- Nanage dayaviṭṭu ondu rasīti koḍi.
Немам ситно. ನನ್--ಬ-- ಚಿಲ---ೆ -ಣ-ಿ-್-. ನನ-ನ ಬಳ- ಚ-ಲ-ಲರ- ಹಣವ-ಲ-ಲ. ನ-್- ಬ-ಿ ಚ-ಲ-ಲ-ೆ ಹ-ವ-ಲ-ಲ- ------------------------- ನನ್ನ ಬಳಿ ಚಿಲ್ಲರೆ ಹಣವಿಲ್ಲ. 0
Na--a-baḷ- cil-ar--ha-avill-. Nanna baḷi cillare haṇavilla. N-n-a b-ḷ- c-l-a-e h-ṇ-v-l-a- ----------------------------- Nanna baḷi cillare haṇavilla.
У реду је, остатак је за Вас. ತ-ಂ-----ಲ-ಲ. ಬಾಕ---- -ಿಮ-ೆ. ತ--ದರ- ಇಲ-ಲ. ಬ-ಕ- ಹಣ ನ-ಮಗ-. ತ-ಂ-ರ- ಇ-್-. ಬ-ಕ- ಹ- ನ-ಮ-ೆ- --------------------------- ತೊಂದರೆ ಇಲ್ಲ. ಬಾಕಿ ಹಣ ನಿಮಗೆ. 0
Ton--re-i-la.-B-k- --ṇa n---ge. Tondare illa. Bāki haṇa nimage. T-n-a-e i-l-. B-k- h-ṇ- n-m-g-. ------------------------------- Tondare illa. Bāki haṇa nimage.
Одвезите ме до ове адресе. ನ-್-ನ್-----ವಿಳಾಸಕ-ಕ- --ೆ-ು---ಡ--ಹ---. ನನ-ನನ-ನ- ಈ ವ-ಳ-ಸಕ-ಕ- ಕರ-ದ-ಕ--ಡ- ಹ-ಗ-. ನ-್-ನ-ನ- ಈ ವ-ಳ-ಸ-್-ೆ ಕ-ೆ-ು-ೊ-ಡ- ಹ-ಗ-. ------------------------------------- ನನ್ನನ್ನು ಈ ವಿಳಾಸಕ್ಕೆ ಕರೆದುಕೊಂಡು ಹೋಗಿ. 0
Na---nn- - viḷās--k---a-ed--o-ḍ- -ōgi. Nannannu ī viḷāsakke karedukoṇḍu hōgi. N-n-a-n- ī v-ḷ-s-k-e k-r-d-k-ṇ-u h-g-. -------------------------------------- Nannannu ī viḷāsakke karedukoṇḍu hōgi.
Одвезите ме до мог хотела. ನ-್---ನು--ನ್ನ---ತ- ಗ-ಹ-್ಕೆ ಕರ-ದ-ಕೊಂ---ಹೋಗ-. ನನ-ನನ-ನ- ನನ-ನ ವಸತ- ಗ-ಹಕ-ಕ- ಕರ-ದ-ಕ--ಡ- ಹ-ಗ-. ನ-್-ನ-ನ- ನ-್- ವ-ತ- ಗ-ಹ-್-ೆ ಕ-ೆ-ು-ೊ-ಡ- ಹ-ಗ-. ------------------------------------------- ನನ್ನನ್ನು ನನ್ನ ವಸತಿ ಗೃಹಕ್ಕೆ ಕರೆದುಕೊಂಡು ಹೋಗಿ. 0
Nann-----n-----v----- -r--ak-e ---------ḍu-h--i. Nannannu nanna vasati gr-hakke karedukoṇḍu hōgi. N-n-a-n- n-n-a v-s-t- g-̥-a-k- k-r-d-k-ṇ-u h-g-. ------------------------------------------------ Nannannu nanna vasati gr̥hakke karedukoṇḍu hōgi.
Одвезите ме до плаже. ನ---ನ-ನ- ---ದ್- ತ---್-- --ೆದ-ಕೊ-ಡ--ಹೋಗ-. ನನ-ನನ-ನ- ಸಮ-ದ-ರ ತ-ರಕ-ಕ- ಕರ-ದ-ಕ--ಡ- ಹ-ಗ-. ನ-್-ನ-ನ- ಸ-ು-್- ತ-ರ-್-ೆ ಕ-ೆ-ು-ೊ-ಡ- ಹ-ಗ-. ---------------------------------------- ನನ್ನನ್ನು ಸಮುದ್ರ ತೀರಕ್ಕೆ ಕರೆದುಕೊಂಡು ಹೋಗಿ. 0
Na--a--- -amud-- -----ke --re---o--u -ōg-. Nannannu samudra tīrakke karedukoṇḍu hōgi. N-n-a-n- s-m-d-a t-r-k-e k-r-d-k-ṇ-u h-g-. ------------------------------------------ Nannannu samudra tīrakke karedukoṇḍu hōgi.

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?