Рјечник

sr У таксију   »   kn ಟ್ಯಾಕ್ಸಿಯಲ್ಲಿ

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

೩೮ [ಮೂವತ್ತೆಂಟು]

38 [Mūvatteṇṭu]

ಟ್ಯಾಕ್ಸಿಯಲ್ಲಿ

[ṭyāksiyalli.]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Молимо Вас позовите такси. ಒಂದ- ಟ್-ಾಕ--ಿಯ-್ನು-----ಿರ-. ಒಂ_ ಟ್______ ಕ____ ಒ-ದ- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ-ಯ-್-ು ಕ-ೆ-ಿ-ಿ- --------------------------- ಒಂದು ಟ್ಯಾಕ್ಸಿಯನ್ನು ಕರೆಯಿರಿ. 0
O--u -yāk--ya----ka-eyiri. O___ ṭ__________ k________ O-d- ṭ-ā-s-y-n-u k-r-y-r-. -------------------------- Ondu ṭyāksiyannu kareyiri.
Колико кошта до железничке станице? ರ-ಲು--ಿ--ದಾಣ--ಕ- ಎ-್-ು ಬ-ಡ----ಆ--ತ-ತ--? ರೈ_ ನಿ_____ ಎ__ ಬಾ__ ಆ_____ ರ-ಲ- ನ-ಲ-ದ-ಣ-್-ೆ ಎ-್-ು ಬ-ಡ-ಗ- ಆ-ು-್-ದ-? --------------------------------------- ರೈಲು ನಿಲ್ದಾಣಕ್ಕೆ ಎಷ್ಟು ಬಾಡಿಗೆ ಆಗುತ್ತದೆ? 0
R-il--n--dāṇ-----eṣṭ- -āḍ------u-t-de? R____ n_________ e___ b_____ ā________ R-i-u n-l-ā-a-k- e-ṭ- b-ḍ-g- ā-u-t-d-? -------------------------------------- Railu nildāṇakke eṣṭu bāḍige āguttade?
Колико кошта до аеродрома? ವ-----ನ----ಾ---ಕೆ-ಎಷ----ಬಾಡಿ-ೆ-ಆಗ-ತ್-ದೆ? ವಿ__ ನಿ_____ ಎ__ ಬಾ__ ಆ_____ ವ-ಮ-ನ ನ-ಲ-ದ-ಣ-್-ೆ ಎ-್-ು ಬ-ಡ-ಗ- ಆ-ು-್-ದ-? ---------------------------------------- ವಿಮಾನ ನಿಲ್ದಾಣಕ್ಕೆ ಎಷ್ಟು ಬಾಡಿಗೆ ಆಗುತ್ತದೆ? 0
V------nildā----- eṣ-- -----e ā-ut-a-e? V_____ n_________ e___ b_____ ā________ V-m-n- n-l-ā-a-k- e-ṭ- b-ḍ-g- ā-u-t-d-? --------------------------------------- Vimāna nildāṇakke eṣṭu bāḍige āguttade?
Право, молим. ದಯ-ಿಟ್ಟು--ೇರ---- ಹ---. ದ____ ನೇ___ ಹೋ__ ದ-ವ-ಟ-ಟ- ನ-ರ-ಾ-ಿ ಹ-ಗ-. ---------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ನೇರವಾಗಿ ಹೋಗಿ. 0
D-y-v-ṭ---nēr-v--- h--i. D________ n_______ h____ D-y-v-ṭ-u n-r-v-g- h-g-. ------------------------ Dayaviṭṭu nēravāgi hōgi.
Овде десно, молим. ದ--ಿ-್-ು-ಇಲ್-- -ಲ-ಡೆ-ೆ-ಹ-ಗಿ. ದ____ ಇ__ ಬ____ ಹೋ__ ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಇ-್-ಿ ಬ-ಗ-ೆ-ೆ ಹ-ಗ-. ---------------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ಇಲ್ಲಿ ಬಲಗಡೆಗೆ ಹೋಗಿ. 0
Day--i-ṭ-----i---l--aḍeg- h---. D________ i___ b_________ h____ D-y-v-ṭ-u i-l- b-l-g-ḍ-g- h-g-. ------------------------------- Dayaviṭṭu illi balagaḍege hōgi.
Тамо на углу лево, молим. ದಯವಿಟ--ು--ಲ--- ---ತೆ ಕೊ-ೆಯಲ-ಲ--ಎ-ಕ್-ೆ -ೋ-ಿ. ದ____ ಅ__ ರ__ ಕೊ____ ಎ___ ಹೋ__ ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಅ-್-ಿ ರ-್-ೆ ಕ-ನ-ಯ-್-ಿ ಎ-ಕ-ಕ- ಹ-ಗ-. ------------------------------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ಅಲ್ಲಿ ರಸ್ತೆ ಕೊನೆಯಲ್ಲಿ ಎಡಕ್ಕೆ ಹೋಗಿ. 0
D-y-v-ṭṭ- a-l-----te---n--a--i -ḍakke h-g-. D________ a___ r____ k________ e_____ h____ D-y-v-ṭ-u a-l- r-s-e k-n-y-l-i e-a-k- h-g-. ------------------------------------------- Dayaviṭṭu alli raste koneyalli eḍakke hōgi.
Мени се жури. ನಾನು -ತುರ-ಲ-ಲಿ--ದ-ನೆ. ನಾ_ ಆ_________ ನ-ನ- ಆ-ು-ದ-್-ಿ-್-ೇ-ೆ- --------------------- ನಾನು ಆತುರದಲ್ಲಿದ್ದೇನೆ. 0
N--u-ā--rad-llid-ēn-. N___ ā_______________ N-n- ā-u-a-a-l-d-ē-e- --------------------- Nānu āturadalliddēne.
Ја имам времена. ನ--ೆ-ಸಮ--ಿ--. ನ__ ಸ_____ ನ-ಗ- ಸ-ಯ-ಿ-ೆ- ------------- ನನಗೆ ಸಮಯವಿದೆ. 0
N-nag---amaya-i-e. N_____ s__________ N-n-g- s-m-y-v-d-. ------------------ Nanage samayavide.
Молим Вас, возите спорије. ದಯವಿಟ-ಟು-ನ-ಧ--ವ--ಿ -ಲಿ-ಿ. ದ____ ನಿ____ ಚ___ ದ-ವ-ಟ-ಟ- ನ-ಧ-ನ-ಾ-ಿ ಚ-ಿ-ಿ- ------------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ನಿಧಾನವಾಗಿ ಚಲಿಸಿ. 0
Daya-iṭ-u --dhā-a---i--a--si. D________ n__________ c______ D-y-v-ṭ-u n-d-ā-a-ā-i c-l-s-. ----------------------------- Dayaviṭṭu nidhānavāgi calisi.
Станите овде, молим. ದಯ-ಿಟ್ಟ--ಇಲ-ಲ- -ಿಲ್---ಿ. ದ____ ಇ__ ನಿ____ ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಇ-್-ಿ ನ-ಲ-ಲ-ಸ-. ------------------------ ದಯವಿಟ್ಟು ಇಲ್ಲಿ ನಿಲ್ಲಿಸಿ. 0
D---v-----i--i----l---. D________ i___ n_______ D-y-v-ṭ-u i-l- n-l-i-i- ----------------------- Dayaviṭṭu illi nillisi.
Сачекајте моменат, молим Вас. ದಯವ--್-ು-ಒಂ---ಸ--ಲ-ಪ -ಮ- -ಾಯ---. ದ____ ಒಂ_ ಸ್___ ಸ__ ಕಾ___ ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಒ-ದ- ಸ-ವ-್- ಸ-ಯ ಕ-ಯ-ರ-. -------------------------------- ದಯವಿಟ್ಟು ಒಂದು ಸ್ವಲ್ಪ ಸಮಯ ಕಾಯಿರಿ. 0
D--avi--u -----svalpa-sa-aya-k----i. D________ o___ s_____ s_____ k______ D-y-v-ṭ-u o-d- s-a-p- s-m-y- k-y-r-. ------------------------------------ Dayaviṭṭu ondu svalpa samaya kāyiri.
Одмах се враћам. ನಾ-- ---ು --ಷಣದಲ್ಲ--ಹಿಂ-ಿ-ು-ಿ--ರ---ತೇನೆ. ನಾ_ ಒಂ_ ಕ್_____ ಹಿಂ___ ಬ_____ ನ-ನ- ಒ-ದ- ಕ-ಷ-ದ-್-ಿ ಹ-ಂ-ಿ-ು-ಿ ಬ-ು-್-ೇ-ೆ- ---------------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಕ್ಷಣದಲ್ಲಿ ಹಿಂತಿರುಗಿ ಬರುತ್ತೇನೆ. 0
N-n--ondu k-a--d-lli---nt-ru-i -aruttēne. N___ o___ k_________ h________ b_________ N-n- o-d- k-a-a-a-l- h-n-i-u-i b-r-t-ē-e- ----------------------------------------- Nānu ondu kṣaṇadalli hintirugi baruttēne.
Дајте ми рачун молим. ನ-ಗ- ದ--ಿಟ್ಟು ಒ--- ರಸ--ಿ-ಕ-ಡ-. ನ__ ದ____ ಒಂ_ ರ__ ಕೊ__ ನ-ಗ- ದ-ವ-ಟ-ಟ- ಒ-ದ- ರ-ೀ-ಿ ಕ-ಡ-. ------------------------------ ನನಗೆ ದಯವಿಟ್ಟು ಒಂದು ರಸೀತಿ ಕೊಡಿ. 0
N-n--e-da---i-ṭu --d- r--ī-i koḍi. N_____ d________ o___ r_____ k____ N-n-g- d-y-v-ṭ-u o-d- r-s-t- k-ḍ-. ---------------------------------- Nanage dayaviṭṭu ondu rasīti koḍi.
Немам ситно. ನ----ಬ-ಿ --ಲ್ಲರ- ಹಣವ-ಲ--. ನ__ ಬ_ ಚಿ___ ಹ_____ ನ-್- ಬ-ಿ ಚ-ಲ-ಲ-ೆ ಹ-ವ-ಲ-ಲ- ------------------------- ನನ್ನ ಬಳಿ ಚಿಲ್ಲರೆ ಹಣವಿಲ್ಲ. 0
Na-na-b-ḷi-c-l--r---a--vil-a. N____ b___ c______ h_________ N-n-a b-ḷ- c-l-a-e h-ṇ-v-l-a- ----------------------------- Nanna baḷi cillare haṇavilla.
У реду је, остатак је за Вас. ತ-ಂ--- ಇಲ್-. ಬಾ-ಿ--ಣ--ಿ-ಗ-. ತೊಂ__ ಇ___ ಬಾ_ ಹ_ ನಿ___ ತ-ಂ-ರ- ಇ-್-. ಬ-ಕ- ಹ- ನ-ಮ-ೆ- --------------------------- ತೊಂದರೆ ಇಲ್ಲ. ಬಾಕಿ ಹಣ ನಿಮಗೆ. 0
T---ar- --la- -āk- h--a nima-e. T______ i____ B___ h___ n______ T-n-a-e i-l-. B-k- h-ṇ- n-m-g-. ------------------------------- Tondare illa. Bāki haṇa nimage.
Одвезите ме до ове адресе. ನನ-ನ--ನ--- ವಿಳ---್---ಕ-ೆದು--ಂಡು ----. ನ____ ಈ ವಿ____ ಕ____ ಹೋ__ ನ-್-ನ-ನ- ಈ ವ-ಳ-ಸ-್-ೆ ಕ-ೆ-ು-ೊ-ಡ- ಹ-ಗ-. ------------------------------------- ನನ್ನನ್ನು ಈ ವಿಳಾಸಕ್ಕೆ ಕರೆದುಕೊಂಡು ಹೋಗಿ. 0
N----nn- - --ḷ-sakke-k-r--u----- hō-i. N_______ ī v________ k__________ h____ N-n-a-n- ī v-ḷ-s-k-e k-r-d-k-ṇ-u h-g-. -------------------------------------- Nannannu ī viḷāsakke karedukoṇḍu hōgi.
Одвезите ме до мог хотела. ನನ-ನ-್-ು ನ--ನ ವಸತಿ ಗ-ಹಕ್ಕ- ---ದುಕೊಂ-ು --ಗಿ. ನ____ ನ__ ವ__ ಗೃ___ ಕ____ ಹೋ__ ನ-್-ನ-ನ- ನ-್- ವ-ತ- ಗ-ಹ-್-ೆ ಕ-ೆ-ು-ೊ-ಡ- ಹ-ಗ-. ------------------------------------------- ನನ್ನನ್ನು ನನ್ನ ವಸತಿ ಗೃಹಕ್ಕೆ ಕರೆದುಕೊಂಡು ಹೋಗಿ. 0
N--nan-u na-na ------ g--h---e--a-e-uk--ḍ- hōgi. N_______ n____ v_____ g______ k__________ h____ N-n-a-n- n-n-a v-s-t- g-̥-a-k- k-r-d-k-ṇ-u h-g-. ------------------------------------------------ Nannannu nanna vasati gr̥hakke karedukoṇḍu hōgi.
Одвезите ме до плаже. ನನ-ನನ್ನು ----್----ರಕ-ಕ--ಕ-ೆ-ುಕ-ಂಡ- ಹೋಗಿ. ನ____ ಸ___ ತೀ___ ಕ____ ಹೋ__ ನ-್-ನ-ನ- ಸ-ು-್- ತ-ರ-್-ೆ ಕ-ೆ-ು-ೊ-ಡ- ಹ-ಗ-. ---------------------------------------- ನನ್ನನ್ನು ಸಮುದ್ರ ತೀರಕ್ಕೆ ಕರೆದುಕೊಂಡು ಹೋಗಿ. 0
N---a--- samud-- ---ak-e kar-d---ṇ-u-h--i. N_______ s______ t______ k__________ h____ N-n-a-n- s-m-d-a t-r-k-e k-r-d-k-ṇ-u h-g-. ------------------------------------------ Nannannu samudra tīrakke karedukoṇḍu hōgi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + канада (1-100) МП3 канада (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?