Рјечник

sr Упознати   »   kn ಪರಿಚಯಿಸಿ ಕೊಳ್ಳುವುದು

3 [три]

Упознати

Упознати

೩ [ಮೂರು]

3 [Mūru]

ಪರಿಚಯಿಸಿ ಕೊಳ್ಳುವುದು

paricayisi koḷḷuvudu.

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Здраво! ನ-----ರ. ನ_____ ನ-ಸ-ಕ-ರ- -------- ನಮಸ್ಕಾರ. 0
Namas-ā-a. N_________ N-m-s-ā-a- ---------- Namaskāra.
Добар дан! ನಮಸ--ಾರ. ನ_____ ನ-ಸ-ಕ-ರ- -------- ನಮಸ್ಕಾರ. 0
Nam--k-r-. N_________ N-m-s-ā-a- ---------- Namaskāra.
Како сте? / Како си? ಹ---ದ್ದ--ಿ? ಹೇ_____ ಹ-ಗ-ದ-ದ-ರ-? ----------- ಹೇಗಿದ್ದೀರಿ? 0
Hēg-----i? H_________ H-g-d-ī-i- ---------- Hēgiddīri?
Јесте ли Ви из Европе? ಯು-ೋ-್ ನಿಂದ-ಬಂದ-ರ--ಿ-ಾ? ಯು__ ನಿಂ_ ಬಂ_____ ಯ-ರ-ಪ- ನ-ಂ- ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? ----------------------- ಯುರೋಪ್ ನಿಂದ ಬಂದಿರುವಿರಾ? 0
Y-rōp--i--a-b-nd--u----? Y____ n____ b___________ Y-r-p n-n-a b-n-i-u-i-ā- ------------------------ Yurōp ninda bandiruvirā?
Јесте ли Ви из Америке? ಅ--ರಿ------ಬಂದ-ರುವಿರ-? ಅ_____ ಬಂ_____ ಅ-ೇ-ಿ-ದ-ಂ- ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? ---------------------- ಅಮೇರಿಕದಿಂದ ಬಂದಿರುವಿರಾ? 0
A----kadinda-b-n-iruvi--? A___________ b___________ A-ē-i-a-i-d- b-n-i-u-i-ā- ------------------------- Amērikadinda bandiruvirā?
Јесте ли Ви из Азије? ಏ--ಯ-ಿ-----ದ-ರ--ಿ-ಾ? ಏ____ ಬಂ_____ ಏ-ೀ-ದ-ಂ- ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? -------------------- ಏಶೀಯದಿಂದ ಬಂದಿರುವಿರಾ? 0
Ēś-y-di--- b--di-uvi--? Ē_________ b___________ Ē-ī-a-i-d- b-n-i-u-i-ā- ----------------------- Ēśīyadinda bandiruvirā?
У којем хотелу сте смештени? ಯ-ವ -ೋಟ--- -ಲ್---ಇದ--ೀರ-? ಯಾ_ ಹೋ__ ನ__ ಇ____ ಯ-ವ ಹ-ಟ-ಲ- ನ-್-ಿ ಇ-್-ೀ-ಿ- ------------------------- ಯಾವ ಹೋಟೆಲ್ ನಲ್ಲಿ ಇದ್ದೀರಿ? 0
Y--- ----l ---l- i-d-ri? Y___ h____ n____ i______ Y-v- h-ṭ-l n-l-i i-d-r-? ------------------------ Yāva hōṭel nalli iddīri?
Колико дуго сте већ овде? ಯ--ಾ-ಿನಿಂದ--ಲ್--ದೀರಿ? ಯಾ____ ಇ_____ ಯ-ವ-ಗ-ನ-ಂ- ಇ-್-ಿ-ೀ-ಿ- --------------------- ಯಾವಾಗಿನಿಂದ ಇಲ್ಲಿದೀರಿ? 0
Yā--gin-nd- i--idī-i? Y__________ i________ Y-v-g-n-n-a i-l-d-r-? --------------------- Yāvāgininda illidīri?
Колико дуго остајете? ಏ-್ಟು --ಯ ಇ---- ಇರ-ತ-ತ--ಿ? ಏ__ ಸ__ ಇ__ ಇ_____ ಏ-್-ು ಸ-ಯ ಇ-್-ಿ ಇ-ು-್-ೀ-ಿ- -------------------------- ಏಷ್ಟು ಸಮಯ ಇಲ್ಲಿ ಇರುತ್ತೀರಿ? 0
Ē-----ama------i---u-t-r-? Ē___ s_____ i___ i________ Ē-ṭ- s-m-y- i-l- i-u-t-r-? -------------------------- Ēṣṭu samaya illi iruttīri?
Допада ли Вам се овде? ನ-ಮಗೆ-- ಪ್-ದೇ- ----ವಾ--ತೆ? ನಿ__ ಈ ಪ್___ ಇ______ ನ-ಮ-ೆ ಈ ಪ-ರ-ೇ- ಇ-್-ವ-ಯ-ತ-? -------------------------- ನಿಮಗೆ ಈ ಪ್ರದೇಶ ಇಷ್ಟವಾಯಿತೆ? 0
Nima-e-ī --a-ē-- --ṭa--yit-? N_____ ī p______ i__________ N-m-g- ī p-a-ē-a i-ṭ-v-y-t-? ---------------------------- Nimage ī pradēśa iṣṭavāyite?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ನೀ-ು ---ಲಿ-ರಜ--ಳೆ--- ಬ-ದಿದ---ರಾ? ನೀ_ ಇ__ ರ_ ಕ___ ಬಂ_____ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ ರ- ಕ-ೆ-ಲ- ಬ-ದ-ದ-ದ-ರ-? -------------------------------- ನೀವು ಇಲ್ಲಿ ರಜ ಕಳೆಯಲು ಬಂದಿದ್ದೀರಾ? 0
Nī-u----- ------aḷe---u-ba-did---ā? N___ i___ r___ k_______ b__________ N-v- i-l- r-j- k-ḷ-y-l- b-n-i-d-r-? ----------------------------------- Nīvu illi raja kaḷeyalu bandiddīrā?
Посетите ме једном! ನ-್----ು-ಒ-್ಮೆ---ಟ- ಮ-ಡ-. ನ____ ಒ__ ಭೇ_ ಮಾ__ ನ-್-ನ-ನ- ಒ-್-ೆ ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-. ------------------------- ನನ್ನನ್ನು ಒಮ್ಮೆ ಭೇಟಿ ಮಾಡಿ. 0
N-n---nu-o--me----ṭ--m--i. N_______ o____ b____ m____ N-n-a-n- o-'-e b-ē-i m-ḍ-. -------------------------- Nannannu om'me bhēṭi māḍi.
Ово је моја адреса. ಇ-ು ---ನ-ವ-ಳಾಸ. ಇ_ ನ__ ವಿ___ ಇ-ು ನ-್- ವ-ಳ-ಸ- --------------- ಇದು ನನ್ನ ವಿಳಾಸ. 0
I-u-----a -i-ās-. I__ n____ v______ I-u n-n-a v-ḷ-s-. ----------------- Idu nanna viḷāsa.
Хоћемо ли се сутра видети? ನ-ಳೆ ನ----ಭೇಟಿ ಮ--ೋಣವ-? ನಾ_ ನಾ_ ಭೇ_ ಮಾ____ ನ-ಳ- ನ-ವ- ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ಣ-ೆ- ----------------------- ನಾಳೆ ನಾವು ಭೇಟಿ ಮಾಡೋಣವೆ? 0
Nā-- --vu ----i--āḍō--v-? N___ n___ b____ m________ N-ḷ- n-v- b-ē-i m-ḍ-ṇ-v-? ------------------------- Nāḷe nāvu bhēṭi māḍōṇave?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ಕ-ಷ-ಿ-ಿ, ---ೆ---ರ---ೆ-- -ದ-. ಕ್____ ನ__ ಬೇ_ ಕೆ__ ಇ__ ಕ-ಷ-ಿ-ಿ- ನ-ಗ- ಬ-ರ- ಕ-ಲ- ಇ-ೆ- ---------------------------- ಕ್ಷಮಿಸಿ, ನನಗೆ ಬೇರೆ ಕೆಲಸ ಇದೆ. 0
K-ami--- --na---b--- -----a--de. K_______ n_____ b___ k_____ i___ K-a-i-i- n-n-g- b-r- k-l-s- i-e- -------------------------------- Kṣamisi, nanage bēre kelasa ide.
Ћао! / Збогом! ಹೋಗ- -ರು--ತ-ನೆ. ಹೋ_ ಬ_____ ಹ-ಗ- ಬ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------- ಹೋಗಿ ಬರುತ್ತೇನೆ. 0
H--i b-r-t-ē-e. H___ b_________ H-g- b-r-t-ē-e- --------------- Hōgi baruttēne.
Довиђења! ಮತ--ೆ-ಕ---ವ. ಮ__ ಕಾ___ ಮ-್-ೆ ಕ-ಣ-ವ- ------------ ಮತ್ತೆ ಕಾಣುವ. 0
M-------ṇ---. M____ k______ M-t-e k-ṇ-v-. ------------- Matte kāṇuva.
До ускоро! ಇಷ್ಟರಲ್ಲೇ ಭ--ಿ-ಮ-ಡ--. ಇ_____ ಭೇ_ ಮಾ___ ಇ-್-ರ-್-ೇ ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ಣ- --------------------- ಇಷ್ಟರಲ್ಲೇ ಭೇಟಿ ಮಾಡೋಣ. 0
Iṣṭara-l- --ē------ōṇ-. I________ b____ m______ I-ṭ-r-l-ē b-ē-i m-ḍ-ṇ-. ----------------------- Iṣṭarallē bhēṭi māḍōṇa.

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!