Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   kn ನಿನ್ನೆ- ಇಂದು - ನಾಳೆ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

೧೦ [ಹತ್ತು]

10 [Hattu]

ನಿನ್ನೆ- ಇಂದು - ನಾಳೆ

ninne- indu - nāḷe.

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Јуче је била субота. ನಿನ್ನೆ---ಿವಾರ--ವ-ಗಿತ್--) ನಿ__ ಶ___ (_____ ನ-ನ-ನ- ಶ-ಿ-ಾ- (-ಾ-ಿ-್-ು- ------------------------ ನಿನ್ನೆ ಶನಿವಾರ (ವಾಗಿತ್ತು) 0
N-nn--ś-niv--a (-āg-t--) N____ ś_______ (________ N-n-e ś-n-v-r- (-ā-i-t-) ------------------------ Ninne śanivāra (vāgittu)
Јуче сам био / била у биоскопу. ನಾನು-ನ-ನ--- ಚಿತ್--ಂ--ರ---ಲ-ದ---. ನಾ_ ನಿ__ ಚಿ___________ ನ-ನ- ನ-ನ-ನ- ಚ-ತ-ರ-ಂ-ಿ-ದ-್-ಿ-್-ೆ- -------------------------------- ನಾನು ನಿನ್ನೆ ಚಿತ್ರಮಂದಿರದಲ್ಲಿದ್ದೆ. 0
nā-u--i--e--i--a-a-di-adall--d-. n___ n____ c____________________ n-n- n-n-e c-t-a-a-d-r-d-l-i-d-. -------------------------------- nānu ninne citramandiradallidde.
Филм је био интересантан. ಚಿತ್ರ-ಸ--ಾ--್-ಕ--ಾ-ಿ-್ತು. ಚಿ__ ಸ್___________ ಚ-ತ-ರ ಸ-ವ-ರ-್-ಕ-ವ-ಗ-ತ-ತ-. ------------------------- ಚಿತ್ರ ಸ್ವಾರಸ್ಯಕರವಾಗಿತ್ತು. 0
Citra-sv---s---aravāgi-tu. C____ s___________________ C-t-a s-ā-a-y-k-r-v-g-t-u- -------------------------- Citra svārasyakaravāgittu.
Данас је недеља. ಇಂ-----ನ-ವಾರ. ಇಂ_ ಭಾ____ ಇ-ದ- ಭ-ನ-ವ-ರ- ------------- ಇಂದು ಭಾನುವಾರ. 0
I-d--b--nuv--a. I___ b_________ I-d- b-ā-u-ā-a- --------------- Indu bhānuvāra.
Данас не радим. ಇ--ು -ಾ-ು--ೆಲ--ಮಾಡ--ುದಿಲ--. ಇಂ_ ನಾ_ ಕೆ__ ಮಾ______ ಇ-ದ- ನ-ನ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ವ-ದ-ಲ-ಲ- --------------------------- ಇಂದು ನಾನು ಕೆಲಸ ಮಾಡುವುದಿಲ್ಲ. 0
Ind--nān- --la-a-m-----d-ll-. I___ n___ k_____ m___________ I-d- n-n- k-l-s- m-ḍ-v-d-l-a- ----------------------------- Indu nānu kelasa māḍuvudilla.
Остајем код куће. ನಾ-ು ಮನ-ಯಲ--ಿ-----್--ನೆ. ನಾ_ ಮ____ ಇ_____ ನ-ನ- ಮ-ೆ-ಲ-ಲ- ಇ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------ ನಾನು ಮನೆಯಲ್ಲಿ ಇರುತ್ತೇನೆ. 0
N--- m-n-y-l---i--t-ē--. N___ m________ i________ N-n- m-n-y-l-i i-u-t-n-. ------------------------ Nānu maneyalli iruttēne.
Сутра је понедељак. ನಾ-ೆ--ೋಮ--ರ. ನಾ_ ಸೋ____ ನ-ಳ- ಸ-ಮ-ಾ-. ------------ ನಾಳೆ ಸೋಮವಾರ. 0
N--e-sō---ā--. N___ s________ N-ḷ- s-m-v-r-. -------------- Nāḷe sōmavāra.
Сутра поново радим. ನ-ಳೆ-ಪ----ಕೆಲ--ಮಾ-ುತ್--ನೆ. ನಾ_ ಪು_ ಕೆ__ ಮಾ_____ ನ-ಳ- ಪ-ನ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ತ-ತ-ನ-. -------------------------- ನಾಳೆ ಪುನಃ ಕೆಲಸ ಮಾಡುತ್ತೇನೆ. 0
Nāḷ- --naḥ ---a-a -ā-------. N___ p____ k_____ m_________ N-ḷ- p-n-ḥ k-l-s- m-ḍ-t-ē-e- ---------------------------- Nāḷe punaḥ kelasa māḍuttēne.
Ја радим у бироу. ನ-ನು--ಛ-ರಿಯ--ಲಿ---ಲಸ--ಾಡ-ತ್ತ--ೆ. ನಾ_ ಕ_____ ಕೆ__ ಮಾ_____ ನ-ನ- ಕ-ೇ-ಿ-ಲ-ಲ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ತ-ತ-ನ-. -------------------------------- ನಾನು ಕಛೇರಿಯಲ್ಲಿ ಕೆಲಸ ಮಾಡುತ್ತೇನೆ. 0
N--- --c----y-l-i--el-s--mā--t--ne. N___ k___________ k_____ m_________ N-n- k-c-ē-i-a-l- k-l-s- m-ḍ-t-ē-e- ----------------------------------- Nānu kachēriyalli kelasa māḍuttēne.
Ко је то? ಅ-ರು --ರ-? ಅ__ ಯಾ__ ಅ-ರ- ಯ-ರ-? ---------- ಅವರು ಯಾರು? 0
A--r- -ā-u? A____ y____ A-a-u y-r-? ----------- Avaru yāru?
То је Петaр. ಅ--- -ೀ---. ಅ__ ಪೀ___ ಅ-ರ- ಪ-ಟ-್- ----------- ಅವರು ಪೀಟರ್. 0
Ava-u pīṭ--. A____ p_____ A-a-u p-ṭ-r- ------------ Avaru pīṭar.
Петар је студент. ಪ---- --್- --ದ-ಯಾ-್--. ಪೀ__ ಒ__ ವಿ_____ ಪ-ಟ-್ ಒ-್- ವ-ದ-ಯ-ರ-ಥ-. ---------------------- ಪೀಟರ್ ಒಬ್ಬ ವಿದ್ಯಾರ್ಥಿ. 0
Pīṭar----a v-d--r--i. P____ o___ v_________ P-ṭ-r o-b- v-d-ā-t-i- --------------------- Pīṭar obba vidyārthi.
Ко је то? ಅ--- --ರ-? ಅ__ ಯಾ__ ಅ-ರ- ಯ-ರ-? ---------- ಅವರು ಯಾರು? 0
Av--u y-ru? A____ y____ A-a-u y-r-? ----------- Avaru yāru?
То је Марта. ಅವ-ು -ಾರ್-. ಅ__ ಮಾ___ ಅ-ರ- ಮ-ರ-ಥ- ----------- ಅವರು ಮಾರ್ಥ. 0
A-a-u-m-rt-a. A____ m______ A-a-u m-r-h-. ------------- Avaru mārtha.
Марта је секретарица. ಅ--ು ಕಾರ-ಯ----ಿ. ಅ__ ಕಾ______ ಅ-ರ- ಕ-ರ-ಯ-ರ-ಶ-. ---------------- ಅವರು ಕಾರ್ಯದರ್ಶಿ. 0
Avaru k----d-rśi. A____ k__________ A-a-u k-r-a-a-ś-. ----------------- Avaru kāryadarśi.
Петар и Марта су пријатељи. ಪೀ-ರ್-ಮ--ತ- ಮ--್- --ನೇ-ಿತ--. ಪೀ__ ಮ__ ಮಾ__ ಸ್_____ ಪ-ಟ-್ ಮ-್-ು ಮ-ರ-ಥ ಸ-ನ-ಹ-ತ-ು- ---------------------------- ಪೀಟರ್ ಮತ್ತು ಮಾರ್ಥ ಸ್ನೇಹಿತರು. 0
Pīṭar--a-tu -ā-t---sn-hita--. P____ m____ m_____ s_________ P-ṭ-r m-t-u m-r-h- s-ē-i-a-u- ----------------------------- Pīṭar mattu mārtha snēhitaru.
Петар је Мартин пријатељ. ಪೀ----ಮ--್--ಅ-ರ ಸ್ನ----. ಪೀ__ ಮಾ__ ಅ__ ಸ್____ ಪ-ಟ-್ ಮ-ರ-ಥ ಅ-ರ ಸ-ನ-ಹ-ತ- ------------------------ ಪೀಟರ್ ಮಾರ್ಥ ಅವರ ಸ್ನೇಹಿತ. 0
Pīṭa--m-rt-- -va-- -nē-i--. P____ m_____ a____ s_______ P-ṭ-r m-r-h- a-a-a s-ē-i-a- --------------------------- Pīṭar mārtha avara snēhita.
Марта је Петрова пријатељица. ಮ--್- ----- -ವ--ಸ್ನ-ಹಿ--. ಮಾ__ ಪೀ__ ಅ__ ಸ್____ ಮ-ರ-ಥ ಪ-ಟ-್ ಅ-ರ ಸ-ನ-ಹ-ತ-. ------------------------- ಮಾರ್ಥ ಪೀಟರ್ ಅವರ ಸ್ನೇಹಿತೆ. 0
M---ha --------ar------i--. M_____ p____ a____ s_______ M-r-h- p-ṭ-r a-a-a s-ē-i-e- --------------------------- Mārtha pīṭar avara snēhite.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!