Рјечник

sr Лица   »   kn ಜನಗಳು / ಜನರು

1 [један]

Лица

Лица

೧ [ಒಂದು]

1 [Ondu]

ಜನಗಳು / ಜನರು

janagaḷu/janaru

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
ја ನಾ-ು ನಾ_ ನ-ನ- ---- ನಾನು 0
n-nu n___ n-n- ---- nānu
ја и ти ನಾನು --್ತ- ---ು ನಾ_ ಮ__ ನೀ_ ನ-ನ- ಮ-್-ು ನ-ನ- --------------- ನಾನು ಮತ್ತು ನೀನು 0
nā-- m-t-- nī-u n___ m____ n___ n-n- m-t-u n-n- --------------- nānu mattu nīnu
нас двоје ನ---ಬ-ಬರು ನಾ____ ನ-ವ-ಬ-ಬ-ು --------- ನಾವಿಬ್ಬರು 0
nāvibba-u n________ n-v-b-a-u --------- nāvibbaru
он ಅ-ನು ಅ__ ಅ-ನ- ---- ಅವನು 0
av-nu a____ a-a-u ----- avanu
он и она ಅ-ನ- --್-- ಅ--ು ಅ__ ಮ__ ಅ__ ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
a-anu-mat---a-aḷu a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
њих двоје ಅವರಿಬ---ು ಅ_____ ಅ-ರ-ಬ-ಬ-ು --------- ಅವರಿಬ್ಬರು 0
a-ar-bb--u a_________ a-a-i-b-r- ---------- avaribbaru
мушкарац ಗ-ಡ ಗಂ_ ಗ-ಡ --- ಗಂಡ 0
ga--a g____ g-ṇ-a ----- gaṇḍa
жена ಹೆ--ತಿ ಹೆಂ__ ಹ-ಂ-ತ- ------ ಹೆಂಡತಿ 0
heṇ-ati h______ h-ṇ-a-i ------- heṇḍati
дете ಮಗು ಮ_ ಮ-ು --- ಮಗು 0
m-gu m___ m-g- ---- magu
једна породица ಒಂ-ು---ಟುಂಬ ಒಂ_ ಕು__ ಒ-ದ- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ಒಂದು ಕುಟುಂಬ 0
o--- --ṭ---a o___ k______ o-d- k-ṭ-m-a ------------ ondu kuṭumba
моја породица ನನ್ನ-ಕ----ಬ ನ__ ಕು__ ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ 0
n-nn- k-ṭ-mba n____ k______ n-n-a k-ṭ-m-a ------------- nanna kuṭumba
Моја породица је овде. ನನ್ನ----ುಂಬ--ಲ-ಲ- ---. ನ__ ಕು__ ಇ__ ಇ__ ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ಇ-್-ಿ ಇ-ೆ- ---------------------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ ಇಲ್ಲಿ ಇದೆ. 0
na--a--uṭumb---ll--ide. n____ k______ i___ i___ n-n-a k-ṭ-m-a i-l- i-e- ----------------------- nanna kuṭumba illi ide.
Ја сам овде. ನಾನ----್------ದ-ನೆ. ನಾ_ ಇ__ ಇ____ ನ-ನ- ಇ-್-ಿ ಇ-್-ೇ-ೆ- ------------------- ನಾನು ಇಲ್ಲಿ ಇದ್ದೇನೆ. 0
Nā-- -lli--ddēne. N___ i___ i______ N-n- i-l- i-d-n-. ----------------- Nānu illi iddēne.
Ти си овде. ನೀನ--ಇ-್ಲಿದ--ೀ-. ನೀ_ ಇ______ ನ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀಯ. 0
N-n- -l---d--a. N___ i_________ N-n- i-l-d-ī-a- --------------- Nīnu illiddīya.
Он је овде и она је овде. ಅವ-ು-ಇ-------ಾನ- ಮತ್-ು -ವ-ು-ಇ--ಲ-ದ್--ಳ-. ಅ__ ಇ_____ ಮ__ ಅ__ ಇ______ ಅ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ಮ-್-ು ಅ-ಳ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ- ---------------------------------------- ಅವನು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾನೆ ಮತ್ತು ಅವಳು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾಳೆ. 0
Av-nu-i--idd-------tu-ava-----lidd---. A____ i________ m____ a____ i_________ A-a-u i-l-d-ā-e m-t-u a-a-u i-l-d-ā-e- -------------------------------------- Avanu illiddāne mattu avaḷu illiddāḷe.
Ми смо овде. ನಾವ--ಇಲ---ದ್ದೇ-ೆ. ನಾ_ ಇ______ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೇವೆ. 0
N-----l----ēve. N___ i_________ N-v- i-l-d-ē-e- --------------- Nāvu illiddēve.
Ви сте овде. ನ-ವ--ಇ-್----ದೀ-ಿ. ನೀ_ ಇ______ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-ಿ- ----------------- ನೀವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀರಿ. 0
N-v---l--d-ī-i. N___ i_________ N-v- i-l-d-ī-i- --------------- Nīvu illiddīri.
Они су сви овде. ಅ-ರ--ಳೆಲ-ಲ-- --್ಲ-ದ--ಾ-ೆ ಅ_______ ಇ_____ ಅ-ರ-ಗ-ೆ-್-ರ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ------------------------ ಅವರುಗಳೆಲ್ಲರು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾರೆ 0
Av--u-aḷ-l---- -----d-re A_____________ i________ A-a-u-a-e-l-r- i-l-d-ā-e ------------------------ Avarugaḷellaru illiddāre

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + канада (1-100) МП3 канада (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!