Knjiga fraza

bs Na aerodromu   »   cs Na letišti

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [třicet pět]

Na letišti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. C--ěl-- -h--l----ch s- za-u-o--t l-t---u--o-A---. C____ / c_____ b___ s_ z________ l______ d_ A____ C-t-l / c-t-l- b-c- s- z-b-k-v-t l-t-n-u d- A-é-. ------------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si zabukovat letenku do Atén. 0
Da li je to direktan let? J- -o----m- --t? J_ t_ p____ l___ J- t- p-í-ý l-t- ---------------- Je to přímý let? 0
Molim mjesto do prozora, za nepušače. S-d--lo u o--------ku-á-ké----d---n-, p-os-m. S______ u o___ v n_________ o________ p______ S-d-d-o u o-n- v n-k-ř-c-é- o-d-l-n-, p-o-í-. --------------------------------------------- Sedadlo u okna v nekuřáckém oddělení, prosím. 0
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Ch-ě--/ chtěl- --c--p-----i- -e-er--c-. C____ / c_____ b___ p_______ r_________ C-t-l / c-t-l- b-c- p-t-r-i- r-z-r-a-i- --------------------------------------- Chtěl / chtěla bych potvrdit rezervaci. 0
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. C-t-l-/ cht-l- -y---zruš-- rez-r--c-. C____ / c_____ b___ z_____ r_________ C-t-l / c-t-l- b-c- z-u-i- r-z-r-a-i- ------------------------------------- Chtěl / chtěla bych zrušit rezervaci. 0
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Ch----- -htě---by-h------t----u---zerv---. C____ / c_____ b___ z_____ s___ r_________ C-t-l / c-t-l- b-c- z-ě-i- s-o- r-z-r-a-i- ------------------------------------------ Chtěl / chtěla bych změnit svou rezervaci. 0
Kada polijeće sljedeći avion za Rim? Kdy ---- p-íš-- -e--dl- -o--í-a? K__ l___ p_____ l______ d_ Ř____ K-y l-t- p-í-t- l-t-d-o d- Ř-m-? -------------------------------- Kdy letí příští letadlo do Říma? 0
Jesu li slobodna još dva mjesta? J-ou t-- -eště--v- vol----íst-? J___ t__ j____ d__ v____ m_____ J-o- t-m j-š-ě d-ě v-l-á m-s-a- ------------------------------- Jsou tam ještě dvě volná místa? 0
Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. N-- u--j--t-- j---je----vol------to. N__ u_ j_ t__ j__ j____ v____ m_____ N-, u- j- t-m j-n j-d-o v-l-é m-s-o- ------------------------------------ Ne, už je tam jen jedno volné místo. 0
Kada slijećemo? K-y př--t--eme? K__ p__________ K-y p-i-t-n-m-? --------------- Kdy přistaneme? 0
Kada smo tamo? K-- -a----d--e? K__ t__ b______ K-y t-m b-d-m-? --------------- Kdy tam budeme? 0
Kada vozi autobus u centar grada? Kdy--e-- ----b-- -o-ce--ra? K__ j___ a______ d_ c______ K-y j-d- a-t-b-s d- c-n-r-? --------------------------- Kdy jede autobus do centra? 0
Da li je to Vaš kofer? Je to Váš--ufr? J_ t_ V__ k____ J- t- V-š k-f-? --------------- Je to Váš kufr? 0
Da li je to Vaša tašna? Je-to ---e ---k-? J_ t_ V___ t_____ J- t- V-š- t-š-a- ----------------- Je to Vaše taška? 0
Da li je to Vaš prtljag? J- -- ------av--a-l-? J_ t_ V___ z_________ J- t- V-š- z-v-z-d-o- --------------------- Je to Vaše zavazadlo? 0
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Ko-i- si--o-- ---t - s-bou-zavaza---? K____ s_ m___ v___ s s____ z_________ K-l-k s- m-h- v-í- s s-b-u z-v-z-d-l- ------------------------------------- Kolik si mohu vzít s sebou zavazadel? 0
Dvadeset kila. Dv-ce--k-l-. D_____ k____ D-a-e- k-l-. ------------ Dvacet kilo. 0
Šta, samo dvadeset kila? C--e,--e---va-et-----? C____ j__ d_____ k____ C-ž-, j-n d-a-e- k-l-? ---------------------- Cože, jen dvacet kilo? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje mijenja mozak

Ko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom koo želi dobro da nauči jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovno vježbati. Jer vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Takođe se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je takođe jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebno potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štaviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku takođe obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Da li ste to znali?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 miliona ljudi je evropski portugalski maternji jezik. On je takođe jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. vijeku je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na evropski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 miliona ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.