Knjiga fraza

bs Na aerodromu   »   hy օդանավակայանում

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [երեսունհինգ]

35 [yeresunhing]

օդանավակայանում

odanavakayanum

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. Ես ո-զո---ե- --իչ--դեպի ----- ---լ: Ե_ ո_____ ե_ թ____ դ___ Ա____ գ____ Ե- ո-զ-ւ- ե- թ-ի-ք դ-պ- Ա-ե-ք գ-ե-: ----------------------------------- Ես ուզում եմ թռիչք դեպի Աթենք գնել: 0
Y-s-u--m ye- -’-ric--k’-d--i A-’y-nk’-gnel Y__ u___ y__ t_________ d___ A_______ g___ Y-s u-u- y-m t-r-i-h-k- d-p- A-’-e-k- g-e- ------------------------------------------ Yes uzum yem t’rrich’k’ depi At’yenk’ gnel
Da li je to direktan let? Դ- ու-ի՞------ք-է: Դ_ ո_____ թ____ է_ Դ- ո-ղ-՞- թ-ի-ք է- ------------------ Դա ուղի՞ղ թռիչք է: 0
Da-u-hi-gh--’rri-h’k’-e D_ u______ t_________ e D- u-h-՞-h t-r-i-h-k- e ----------------------- Da ughi՞gh t’rrich’k’ e
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Խն---ւ- եմ -ի-տո-ս--ատո-հ-նի---տ: Խ______ ե_ մ_ տ___ պ________ մ___ Խ-դ-ո-մ ե- մ- տ-մ- պ-տ-ւ-ա-ի մ-տ- --------------------------------- Խնդրում եմ մի տոմս պատուհանի մոտ: 0
Khn--u---em--i to------uh-n--m-t K______ y__ m_ t___ p_______ m__ K-n-r-m y-m m- t-m- p-t-h-n- m-t -------------------------------- Khndrum yem mi toms patuhani mot
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Ե----զ-ւ--եմ -մ-պատ---- հ---ատ--: Ե_ ո_____ ե_ ի_ պ______ հ________ Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- պ-տ-ե-ը հ-ս-ա-ե-: --------------------------------- Ես ուզում եմ իմ պատվերը հաստատել: 0
Yes-u-u- y-- -m --tver- h-st-tel Y__ u___ y__ i_ p______ h_______ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y h-s-a-e- -------------------------------- Yes uzum yem im patvery hastatel
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Ե- -ւզ----ե- իմ պատ-եր- -ե----ե-: Ե_ ո_____ ե_ ի_ պ______ չ________ Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- պ-տ-ե-ը չ-ղ-ր-ե-: --------------------------------- Ես ուզում եմ իմ պատվերը չեղարկել: 0
Y-- ---- ye--im p-tver---h--eg-ar--l Y__ u___ y__ i_ p______ c___________ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y c-’-e-h-r-e- ------------------------------------ Yes uzum yem im patvery ch’yegharkel
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Ես----ո-- եմ------տ---ը փ-խ--: Ե_ ո_____ ե_ ի_ պ______ փ_____ Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- պ-տ-ե-ը փ-խ-լ- ------------------------------ Ես ուզում եմ իմ պատվերը փոխել: 0
Yes---um -e- im---t---y---v--hel Y__ u___ y__ i_ p______ p_______ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y p-v-k-e- -------------------------------- Yes uzum yem im patvery p’vokhel
Kada polijeće sljedeći avion za Rim? Ե----է--ե-նու-----որ----անավ- դե----ռո-: Ե___ է մ______ հ_____ օ______ դ___ Հ____ Ե-ր- է մ-կ-ո-մ հ-ջ-ր- օ-ա-ա-ը դ-պ- Հ-ո-: ---------------------------------------- Ե՞րբ է մեկնում հաջորդ օդանավը դեպի Հռոմ: 0
Ye-r- e-m--n-m h-j--d o----vy ---i-Hrrom Y____ e m_____ h_____ o______ d___ H____ Y-՞-b e m-k-u- h-j-r- o-a-a-y d-p- H-r-m ---------------------------------------- Ye՞rb e meknum hajord odanavy depi Hrrom
Jesu li slobodna još dva mjesta? Ե-կո- ազատ-տեղեր դեռ--ա--: Ե____ ա___ տ____ դ__ կ____ Ե-կ-ւ ա-ա- տ-ղ-ր դ-ռ կ-՞-: -------------------------- Երկու ազատ տեղեր դեռ կա՞ն: 0
Yerku -z---te--er---rr-ka-n Y____ a___ t_____ d___ k___ Y-r-u a-a- t-g-e- d-r- k-՞- --------------------------- Yerku azat tegher derr ka՞n
Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. Ոչ,-ո----ք մ------եկ-ազա---եղ: Ո__ ո_____ մ____ մ__ ա___ տ___ Ո-, ո-ն-ն- մ-ա-ն մ-կ ա-ա- տ-ղ- ------------------------------ Ոչ, ունենք միայն մեկ ազատ տեղ: 0
Voch---u-enk---iayn--ek azat ---h V_____ u_____ m____ m__ a___ t___ V-c-’- u-e-k- m-a-n m-k a-a- t-g- --------------------------------- Voch’, unenk’ miayn mek azat tegh
Kada slijećemo? Ե՞-- ե-- -ա-րէջ----տ-րու-: Ե___ ե__ վ______ կ________ Ե-ր- ե-ք վ-յ-է-ք կ-տ-ր-ւ-: -------------------------- Ե՞րբ ենք վայրէջք կատարում: 0
Ye՞r--ye--------ejk’ -at--um Y____ y____ v_______ k______ Y-՞-b y-n-’ v-y-e-k- k-t-r-m ---------------------------- Ye՞rb yenk’ vayrejk’ katarum
Kada smo tamo? Ե-ր--ե-- հ-----մ: Ե___ ե__ հ_______ Ե-ր- ե-ք հ-ս-ո-մ- ----------------- Ե՞րբ ենք հասնում: 0
Y--r- y--k’---s--m Y____ y____ h_____ Y-՞-b y-n-’ h-s-u- ------------------ Ye՞rb yenk’ hasnum
Kada vozi autobus u centar grada? Ե՞-բ-----կ--ւմ---տո---------- -ա---- կ--տ-ո-: Ե___ է մ______ ա________ դ___ ք_____ կ_______ Ե-ր- է մ-կ-ո-մ ա-տ-բ-ւ-ը դ-պ- ք-ղ-ք- կ-ն-ր-ն- --------------------------------------------- Ե՞րբ է մեկնում ավտոբուսը դեպի քաղաքի կենտրոն: 0
Ye՞rb-e me-num--vtobu-y d--i-k--g-ak’----ntron Y____ e m_____ a_______ d___ k________ k______ Y-՞-b e m-k-u- a-t-b-s- d-p- k-a-h-k-i k-n-r-n ---------------------------------------------- Ye՞rb e meknum avtobusy depi k’aghak’i kentron
Da li je to Vaš kofer? Սա----ր--ամպրո-կն-է: Ս_ Ձ___ ճ________ է_ Ս- Ձ-՞- ճ-մ-ր-ւ-ն է- -------------------- Սա Ձե՞ր ճամպրուկն է: 0
Sa Dz----ch-m-r--n-e S_ D____ c________ e S- D-e-r c-a-p-u-n e -------------------- Sa Dze՞r champrukn e
Da li je to Vaša tašna? Սա---՞ր -այ--ս-կ---: Ս_ Ձ___ պ________ է_ Ս- Ձ-՞- պ-յ-ւ-ա-ն է- -------------------- Սա Ձե՞ր պայուսակն է: 0
S- ---՞--p-yusa-- e S_ D____ p_______ e S- D-e-r p-y-s-k- e ------------------- Sa Dze՞r payusakn e
Da li je to Vaš prtljag? Սա ---ր--ա--րուկն -: Ս_ Ձ___ ճ________ է_ Ս- Ձ-՞- ճ-մ-ր-ւ-ն է- -------------------- Սա Ձե՞ր ճամպրուկն է: 0
S- -z-՞r--hampruk- e S_ D____ c________ e S- D-e-r c-a-p-u-n e -------------------- Sa Dze՞r champrukn e
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Քան-- --մպրուկ ---ո- -- -ե----լ: Ք____ ճ_______ կ____ ե_ վ_______ Ք-ն-՞ ճ-մ-ր-ւ- կ-ր-ղ ե- վ-ր-ն-լ- -------------------------------- Քանի՞ ճամպրուկ կարող եմ վերցնել: 0
K’--i՞-c----ruk-ka-og- yem --rts’nel K_____ c_______ k_____ y__ v________ K-a-i- c-a-p-u- k-r-g- y-m v-r-s-n-l ------------------------------------ K’ani՞ champruk karogh yem verts’nel
Dvadeset kila. ք-ան-կ-լ-գ--մ ք___ կ_______ ք-ա- կ-լ-գ-ա- ------------- քսան կիլոգրամ 0
k-sa- ---og-am k____ k_______ k-s-n k-l-g-a- -------------- k’san kilogram
Šta, samo dvadeset kila? Ի---ե՞ս----այն -սա--կի-ոգր-՞-: Ի_______ մ____ ք___ կ_________ Ի-չ-ե-ս- մ-ա-ն ք-ա- կ-լ-գ-ա-մ- ------------------------------ Ինչպե՞ս; միայն քսան կիլոգրա՞մ: 0
I----p-՞s; mi----k’-an--il-----m I_________ m____ k____ k________ I-c-’-e-s- m-a-n k-s-n k-l-g-a-m -------------------------------- Inch’pe՞s; miayn k’san kilogra՞m

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje mijenja mozak

Ko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom koo želi dobro da nauči jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovno vježbati. Jer vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Takođe se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je takođe jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebno potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štaviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku takođe obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Da li ste to znali?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 miliona ljudi je evropski portugalski maternji jezik. On je takođe jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. vijeku je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na evropski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 miliona ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.