Knjiga fraza

bs Na aerodromu   »   sr На аеродрому

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [тридесет и пет]

35 [trideset i pet]

На аеродрому

[Na aerodromu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. Х-ео-/-Хт--а-б-х -езе-ви--ти--ет-за--тину. Х___ / Х____ б__ р__________ л__ з_ А_____ Х-е- / Х-е-а б-х р-з-р-и-а-и л-т з- А-и-у- ------------------------------------------ Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. 0
H-e----Ht-la--ih -ez-rvisa------ za At-n-. H___ / H____ b__ r__________ l__ z_ A_____ H-e- / H-e-a b-h r-z-r-i-a-i l-t z- A-i-u- ------------------------------------------ Hteo / Htela bih rezervisati let za Atinu.
Da li je to direktan let? Да--и--- -о-дир----н л--? Д_ л_ ј_ т_ д_______ л___ Д- л- ј- т- д-р-к-а- л-т- ------------------------- Да ли је то директан лет? 0
Da li je -o-d---k--- let? D_ l_ j_ t_ d_______ l___ D- l- j- t- d-r-k-a- l-t- ------------------------- Da li je to direktan let?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. М-лим -е--о--о пр--о-а--за-н-п-ша--. М____ м____ д_ п_______ з_ н________ М-л-м м-с-о д- п-о-о-а- з- н-п-ш-ч-. ------------------------------------ Молим место до прозора, за непушаче. 0
M-l---me--- do---o--ra,--a-n--uš--e. M____ m____ d_ p_______ z_ n________ M-l-m m-s-o d- p-o-o-a- z- n-p-š-č-. ------------------------------------ Molim mesto do prozora, za nepušače.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Хт---- -т-ла--их ---вр---- св--- ре-ерв-ц--у. Х___ / Х____ б__ п________ с____ р___________ Х-е- / Х-е-а б-х п-т-р-и-и с-о-у р-з-р-а-и-у- --------------------------------------------- Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. 0
H-e- ---te-- -ih-pot---it- s-o-- --ze-v-c--u. H___ / H____ b__ p________ s____ r___________ H-e- / H-e-a b-h p-t-r-i-i s-o-u r-z-r-a-i-u- --------------------------------------------- Hteo / Htela bih potvrditi svoju rezervaciju.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Хтео-- Хте-- би--с-о--и---и--вој--рез--в-ц---. Х___ / Х____ б__ с_________ с____ р___________ Х-е- / Х-е-а б-х с-о-н-р-т- с-о-у р-з-р-а-и-у- ---------------------------------------------- Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. 0
Ht-o-- H-e-a b-h st--n-r-t----o----e-e-v---ju. H___ / H____ b__ s_________ s____ r___________ H-e- / H-e-a b-h s-o-n-r-t- s-o-u r-z-r-a-i-u- ---------------------------------------------- Hteo / Htela bih stornirati svoju rezervaciju.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Хт-- / ---л---и- п--ме-ит- ----у-резе-в-ци--. Х___ / Х____ б__ п________ с____ р___________ Х-е- / Х-е-а б-х п-о-е-и-и с-о-у р-з-р-а-и-у- --------------------------------------------- Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. 0
H--- --H-el- b--------niti--v--u -ez--vac--u. H___ / H____ b__ p________ s____ r___________ H-e- / H-e-a b-h p-o-e-i-i s-o-u r-z-r-a-i-u- --------------------------------------------- Hteo / Htela bih promeniti svoju rezervaciju.
Kada polijeće sljedeći avion za Rim? Ка-- -оле-е с---ећ- а-ион----Р--? К___ п_____ с______ а____ з_ Р___ К-д- п-л-ћ- с-е-е-и а-и-н з- Р-м- --------------------------------- Када полеће следећи авион за Рим? 0
Kada--o----e -l-d---i av--- -- ---? K___ p_____ s______ a____ z_ R___ K-d- p-l-c-e s-e-e-́- a-i-n z- R-m- ----------------------------------- Kada poleće sledeći avion za Rim?
Jesu li slobodna još dva mjesta? Ј--у -и--ло----а -о---в- --ста? Ј___ л_ с_______ ј__ д__ м_____ Ј-с- л- с-о-о-н- ј-ш д-а м-с-а- ------------------------------- Јесу ли слободна још два места? 0
Jes--li--lobodn----- dva--e-ta? J___ l_ s_______ j__ d__ m_____ J-s- l- s-o-o-n- j-š d-a m-s-a- ------------------------------- Jesu li slobodna još dva mesta?
Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. Не, -м--о ј-ш-с--о-једно-м--т- --о-о-но. Н__ и____ ј__ с___ ј____ м____ с________ Н-, и-а-о ј-ш с-м- ј-д-о м-с-о с-о-о-н-. ---------------------------------------- Не, имамо још само једно место слободно. 0
Ne- im-m- j-----mo-je----me--o-s---od--. N__ i____ j__ s___ j____ m____ s________ N-, i-a-o j-š s-m- j-d-o m-s-o s-o-o-n-. ---------------------------------------- Ne, imamo još samo jedno mesto slobodno.
Kada slijećemo? К--а ---ћем-? К___ с_______ К-д- с-е-е-о- ------------- Када слећемо? 0
Ka---s-eć---? K___ s_______ K-d- s-e-́-m-? -------------- Kada slećemo?
Kada smo tamo? Ка---с----а-о? К___ с__ т____ К-д- с-о т-м-? -------------- Када смо тамо? 0
K-d---mo ta--? K___ s__ t____ K-d- s-o t-m-? -------------- Kada smo tamo?
Kada vozi autobus u centar grada? К-да -о-и-аут--у- у цент----р---? К___ в___ а______ у ц_____ г_____ К-д- в-з- а-т-б-с у ц-н-а- г-а-а- --------------------------------- Када вози аутобус у центар града? 0
K-----ozi-auto----- cen--r---a--? K___ v___ a______ u c_____ g_____ K-d- v-z- a-t-b-s u c-n-a- g-a-a- --------------------------------- Kada vozi autobus u centar grada?
Da li je to Vaš kofer? Д- -и ј- то Ва--к-ф-р? Д_ л_ ј_ т_ В__ к_____ Д- л- ј- т- В-ш к-ф-р- ---------------------- Да ли је то Ваш кофер? 0
Da -- -e -- --- k-fe-? D_ l_ j_ t_ V__ k_____ D- l- j- t- V-š k-f-r- ---------------------- Da li je to Vaš kofer?
Da li je to Vaša tašna? Д--ли-је -о-В--- т-шн-? Д_ л_ ј_ т_ В___ т_____ Д- л- ј- т- В-ш- т-ш-а- ----------------------- Да ли је то Ваша ташна? 0
D---- je-to-V-ša---š--? D_ l_ j_ t_ V___ t_____ D- l- j- t- V-š- t-š-a- ----------------------- Da li je to Vaša tašna?
Da li je to Vaš prtljag? Да--- -е -о--а- -ртља-? Д_ л_ ј_ т_ В__ п______ Д- л- ј- т- В-ш п-т-а-? ----------------------- Да ли је то Ваш пртљаг? 0
D---i --------š-p-tl---? D_ l_ j_ t_ V__ p_______ D- l- j- t- V-š p-t-j-g- ------------------------ Da li je to Vaš prtljag?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Ко-и-о --т-аг--мо-- ---ети? К_____ п______ м___ п______ К-л-к- п-т-а-а м-г- п-н-т-? --------------------------- Колико пртљага могу понети? 0
Kol-ko-pr-lj--a ------on--i? K_____ p_______ m___ p______ K-l-k- p-t-j-g- m-g- p-n-t-? ---------------------------- Koliko prtljaga mogu poneti?
Dvadeset kila. Д-аде-ет--ила. Д_______ к____ Д-а-е-е- к-л-. -------------- Двадесет кила. 0
D------t ki--. D_______ k____ D-a-e-e- k-l-. -------------- Dvadeset kila.
Šta, samo dvadeset kila? Ш--, с----д-аде--т --ла? Ш___ с___ д_______ к____ Ш-а- с-м- д-а-е-е- к-л-? ------------------------ Шта, само двадесет кила? 0
Š-a--sam--d---ese- k-la? Š___ s___ d_______ k____ Š-a- s-m- d-a-e-e- k-l-? ------------------------ Šta, samo dvadeset kila?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje mijenja mozak

Ko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom koo želi dobro da nauči jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovno vježbati. Jer vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Takođe se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je takođe jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebno potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štaviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku takođe obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Da li ste to znali?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 miliona ljudi je evropski portugalski maternji jezik. On je takođe jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. vijeku je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na evropski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 miliona ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.