Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   da Datid 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [toogfirs]

Datid 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? M--te-----i-g---f-e- -n -----a-ce? M____ d_ r____ e____ e_ a_________ M-t-e d- r-n-e e-t-r e- a-b-l-n-e- ---------------------------------- Måtte du ringe efter en ambulance? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? M-t-e -u -------f--r-l--e-? M____ d_ r____ e____ l_____ M-t-e d- r-n-e e-t-r l-g-n- --------------------------- Måtte du ringe efter lægen? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? M---e -u --n---ef-e--poli--et? M____ d_ r____ e____ p________ M-t-e d- r-n-e e-t-r p-l-t-e-? ------------------------------ Måtte du ringe efter politiet? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. H-r -u t----on-umme-------- --r-li-----ft----. H__ d_ t_______________ J__ h__ l___ h___ d___ H-r d- t-l-f-n-u-m-r-t- J-g h-r l-g- h-f- d-t- ---------------------------------------------- Har du telefonnummeret? Jeg har lige haft det. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. H-- -- adres--n---eg---r-l-ge--a-- de-. H__ d_ a________ J__ h__ l___ h___ d___ H-r d- a-r-s-e-? J-g h-r l-g- h-f- d-n- --------------------------------------- Har du adressen? Jeg har lige haft den. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Har--u--o---t-o--r-by--? -e- h-- ------a-t---t. H__ d_ k_____ o___ b____ J__ h__ l___ h___ d___ H-r d- k-r-e- o-e- b-e-? J-g h-r l-g- h-f- d-t- ----------------------------------------------- Har du kortet over byen? Jeg har lige haft det. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. K-m h-n-t-l--ide-? --n ku-n--ikke -o-m-------i--n. K__ h__ t__ t_____ H__ k____ i___ k____ t__ t_____ K-m h-n t-l t-d-n- H-n k-n-e i-k- k-m-e t-l t-d-n- -------------------------------------------------- Kom han til tiden? Han kunne ikke komme til tiden. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. Fandt-----v-j- Han-k--n- --k----nde-ve-. F____ h__ v___ H__ k____ i___ f____ v___ F-n-t h-n v-j- H-n k-n-e i-k- f-n-e v-j- ---------------------------------------- Fandt han vej? Han kunne ikke finde vej. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. For--od-ha--dig------k-n---i-----ors-å m--. F______ h__ d___ H__ k____ i___ f_____ m___ F-r-t-d h-n d-g- H-n k-n-e i-k- f-r-t- m-g- ------------------------------------------- Forstod han dig? Han kunne ikke forstå mig. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? Hv--fo- kunne-----kk- k-----t-l tide-? H______ k____ d_ i___ k____ t__ t_____ H-o-f-r k-n-e d- i-k- k-m-e t-l t-d-n- -------------------------------------- Hvorfor kunne du ikke komme til tiden? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Hv--fo------e-du -k-e f-n---ve-? H______ k____ d_ i___ f____ v___ H-o-f-r k-n-e d- i-k- f-n-e v-j- -------------------------------- Hvorfor kunne du ikke finde vej? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? H-o-f-r -un-e du --k----rst- -am? H______ k____ d_ i___ f_____ h___ H-o-f-r k-n-e d- i-k- f-r-t- h-m- --------------------------------- Hvorfor kunne du ikke forstå ham? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Jeg kunn--ikke k-mme---l-t-den,--ordi d-r ikk--kør-e-no--n--us. J__ k____ i___ k____ t__ t_____ f____ d__ i___ k____ n____ b___ J-g k-n-e i-k- k-m-e t-l t-d-n- f-r-i d-r i-k- k-r-e n-g-n b-s- --------------------------------------------------------------- Jeg kunne ikke komme til tiden, fordi der ikke kørte nogen bus. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Jeg-k---e -k-e-fin-e v----- ----- --g-ikk- h--d- e--kor--ove-----n. J__ k____ i___ f____ v_____ f____ j__ i___ h____ e_ k___ o___ b____ J-g k-n-e i-k- f-n-e v-j-n- f-r-i j-g i-k- h-v-e e- k-r- o-e- b-e-. ------------------------------------------------------------------- Jeg kunne ikke finde vejen, fordi jeg ikke havde et kort over byen. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Je- k-n----kke ------ -am, f-rdi-musik-----------høj. J__ k____ i___ f_____ h___ f____ m_______ v__ s_ h___ J-g k-n-e i-k- f-r-t- h-m- f-r-i m-s-k-e- v-r s- h-j- ----------------------------------------------------- Jeg kunne ikke forstå ham, fordi musikken var så høj. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. Jeg-v-- nødt-ti--at-------n-t--a. J__ v__ n___ t__ a_ t___ e_ t____ J-g v-r n-d- t-l a- t-g- e- t-x-. --------------------------------- Jeg var nødt til at tage en taxa. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. Jeg var---dt--i- -- k-b- et-k-rt ---r -y-n. J__ v__ n___ t__ a_ k___ e_ k___ o___ b____ J-g v-r n-d- t-l a- k-b- e- k-r- o-e- b-e-. ------------------------------------------- Jeg var nødt til at købe et kort over byen. 0
Morao / morala sam isključiti radio. J-g --r-n--t--i- at---u-k- fo- r--ioe-. J__ v__ n___ t__ a_ s_____ f__ r_______ J-g v-r n-d- t-l a- s-u-k- f-r r-d-o-n- --------------------------------------- Jeg var nødt til at slukke for radioen. 0

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!