Knjiga fraza

bs Obavljanje potrepština   »   cs Drobné vyřizování

51 [pedeset i jedan]

Obavljanje potrepština

Obavljanje potrepština

51 [padesát jedna]

Drobné vyřizování

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Hoću u biblioteku. Ch---j-- -o --ih--n-. C___ j__ d_ k________ C-c- j-t d- k-i-o-n-. --------------------- Chci jít do knihovny. 0
Hoću u knjižaru. Ch-i---t -- -nih--pectví. C___ j__ d_ k____________ C-c- j-t d- k-i-k-p-c-v-. ------------------------- Chci jít do knihkupectví. 0
Hoću do kioska. C--i --t ke--t---u. C___ j__ k_ s______ C-c- j-t k- s-á-k-. ------------------- Chci jít ke stánku. 0
Ja hoću da iznajmim knjigu. Chc- si-p--č----ě-a----knih-. C___ s_ p_____ n______ k_____ C-c- s- p-j-i- n-j-k-u k-i-u- ----------------------------- Chci si půjčit nějakou knihu. 0
Ja hoću da kupim knjigu. C-ci ---p-- ně-a-o- -ni-u. C___ k_____ n______ k_____ C-c- k-u-i- n-j-k-u k-i-u- -------------------------- Chci koupit nějakou knihu. 0
Ja hoću da kupim novine. C-ci-s- -o-pit--ov-n-. C___ s_ k_____ n______ C-c- s- k-u-i- n-v-n-. ---------------------- Chci si koupit noviny. 0
Ja hoću u biblioteku da iznajmim knjigu. Ch-- -----i-o-n- --j-i- s--kni-u. C___ d_ k_______ p_____ s_ k_____ C-c- d- k-i-o-n- p-j-i- s- k-i-u- --------------------------------- Chci do knihovny půjčit si knihu. 0
Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu. Ch-i-do k-i--upectv--kou--- s- -----. C___ d_ k___________ k_____ s_ k_____ C-c- d- k-i-k-p-c-v- k-u-i- s- k-i-u- ------------------------------------- Chci do knihkupectví koupit si knihu. 0
Ja hoću do kioska da kupim novine. C-ci-ke---ánku--oupi- s---o-i-y. C___ k_ s_____ k_____ s_ n______ C-c- k- s-á-k- k-u-i- s- n-v-n-. -------------------------------- Chci ke stánku koupit si noviny. 0
Ja hoću do optičara. Chci do-o-t-k-. C___ d_ o______ C-c- d- o-t-k-. --------------- Chci do optiky. 0
Ja hoću do supermarketa. Ch-i do--u-e-----e--. C___ d_ s____________ C-c- d- s-p-r-a-k-t-. --------------------- Chci do supermarketu. 0
Ja hoću do pekara. C-c---- peká-n-. C___ d_ p_______ C-c- d- p-k-r-y- ---------------- Chci do pekárny. 0
Ja hoću da kupim naočale. Chci--i--ou-it ---l-. C___ s_ k_____ b_____ C-c- s- k-u-i- b-ý-e- --------------------- Chci si koupit brýle. 0
Ja hoću da kupim voće i povrće. C-c--k-up-------e a-z-len--u. C___ k_____ o____ a z________ C-c- k-u-i- o-o-e a z-l-n-n-. ----------------------------- Chci koupit ovoce a zeleninu. 0
Ja hoću da kupim zemičke i hljeb. Chc- ko---t-h-usk- a c---b. C___ k_____ h_____ a c_____ C-c- k-u-i- h-u-k- a c-l-b- --------------------------- Chci koupit housky a chléb. 0
Ja hoću do optičara da kupim naočale. C-c- -o-op-i-y kou-------b-ý-e. C___ d_ o_____ k_____ s_ b_____ C-c- d- o-t-k- k-u-i- s- b-ý-e- ------------------------------- Chci do optiky koupit si brýle. 0
Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Ch-i-d- --pe---------k-u-it s-----ce - --len-n-. C___ d_ s___________ k_____ s_ o____ a z________ C-c- d- s-p-r-a-k-t- k-u-i- s- o-o-e a z-l-n-n-. ------------------------------------------------ Chci do supermarketu koupit si ovoce a zeleninu. 0
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb. Chc--do --k-ř---í----pit si--ousk- ---h--b. C___ d_ p________ k_____ s_ h_____ a c_____ C-c- d- p-k-ř-t-í k-u-i- s- h-u-k- a c-l-b- ------------------------------------------- Chci do pekařství koupit si housky a chléb. 0

Manjinski jezici u Evropi

U Evropi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoevropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih grupa. U Evropi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Evropskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, na primjer, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim evropskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim grupama. Te grup ne mogu sebi priuštiti izgradnju vlastitih škola. Takođe im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Evropska unija želi zaštiti manjinske jezike. Jer je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih grupa. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji evropski jezik...
Da li ste to znali?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je maternji jezik oko 60 miliona ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. vijeka u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika nazavisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!