Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   cs Přivlastňovací zájmena 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [šedesát sedm]

Přivlastňovací zájmena 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
naočale b---e b____ b-ý-e ----- brýle 0
On je zaboravio svoje naočale. Z---mn----vé-b----. Z_______ s__ b_____ Z-p-m-ě- s-é b-ý-e- ------------------- Zapomněl své brýle. 0
Ma gdje su mu naočale? Kde--k js-u-je-o --ýle? K_____ j___ j___ b_____ K-e-a- j-o- j-h- b-ý-e- ----------------------- Kdepak jsou jeho brýle? 0
sat h-dinky / h-diny h______ / h_____ h-d-n-y / h-d-n- ---------------- hodinky / hodiny 0
Njegov sat je pokvaren. Jeho h-d---y ---u---z--t-. J___ h______ j___ r_______ J-h- h-d-n-y j-o- r-z-i-é- -------------------------- Jeho hodinky jsou rozbité. 0
Sat visi na zidu. Ho--ny -isí-na--tě--. H_____ v___ n_ s_____ H-d-n- v-s- n- s-ě-ě- --------------------- Hodiny visí na stěně. 0
pasoš p-s p__ p-s --- pas 0
On je izgubio svoj pasoš. Ztr---l----j -a-. Z______ s___ p___ Z-r-t-l s-ů- p-s- ----------------- Ztratil svůj pas. 0
Gdje je onda njegov pasoš? Kd-----je----as? K__ j_ j___ p___ K-e j- j-h- p-s- ---------------- Kde je jeho pas? 0
oni – njihov / njihova / njihovo o-a-–-j-j- ----j / sv-je) o__ – j___ (____ / s_____ o-a – j-j- (-v-j / s-o-e- ------------------------- ona – její (svůj / svoje) 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Ty -ět- ----ho- n-jít --- ro--č-. T_ d___ n______ n____ s__ r______ T- d-t- n-m-h-u n-j-t s-é r-d-č-. --------------------------------- Ty děti nemohou najít své rodiče. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! Al- -á---- při--áze-í-j--i---r-di-e! A__ t_____ p_________ j_____ r______ A-e t-m-l- p-i-h-z-j- j-j-c- r-d-č-! ------------------------------------ Ale támhle přicházejí jejich rodiče! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Vy - -á- / --š--(s-ů------oje) V_ – V__ / V___ (____ / s_____ V- – V-š / V-š- (-v-j / s-o-e- ------------------------------ Vy – Váš / Vaše (svůj / svoje) 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Jak- b-la----e--esta- p-ne-Müll---? J___ b___ V___ c_____ p___ M_______ J-k- b-l- V-š- c-s-a- p-n- M-l-e-e- ----------------------------------- Jaká byla Vaše cesta, pane Müllere? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Kde-je Vaš---a---lka,-p--- -ül---e? K__ j_ V___ m________ p___ M_______ K-e j- V-š- m-n-e-k-, p-n- M-l-e-e- ----------------------------------- Kde je Vaše manželka, pane Müllere? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše V- – Váš - Vaš--(s--j - svoj-) V_ – V__ / V___ (____ / s_____ V- – V-š / V-š- (-v-j / s-o-e- ------------------------------ Vy – Váš / Vaše (svůj / svoje) 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Ja-á---la --š--ce--a- p-----c---dt? J___ b___ V___ c_____ p___ S_______ J-k- b-l- V-š- c-s-a- p-n- S-h-i-t- ----------------------------------- Jaká byla Vaše cesta, paní Schmidt? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Kd---e--á----nže-- --n- -c-----? K__ j_ V__ m______ p___ S_______ K-e j- V-š m-n-e-, p-n- S-h-i-t- -------------------------------- Kde je Váš manžel, paní Schmidt? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!