Иск-------тид- - -иб-и--е--та.
И____ д_ о____ в б____________
И-к-м д- о-и-а в б-б-и-т-к-т-.
------------------------------
Искам да отида в библиотеката. 0 Iska- ----t-da-----b--o--k--a.I____ d_ o____ v b____________I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-.------------------------------Iskam da otida v bibliotekata.
Ис--м -а--тид- - --ижарн--ат-.
И____ д_ о____ в к____________
И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-.
------------------------------
Искам да отида в книжарницата. 0 I--a- -- -tida v ---zhar---sa-a.I____ d_ o____ v k______________I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-.--------------------------------Iskam da otida v knizharnitsata.
Искам -- ----а-- -ниж-р-ица--, за -а ---- е-н--книг-.
И____ д_ о____ в к____________ з_ д_ к___ е___ к_____
И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-, з- д- к-п- е-н- к-и-а-
-----------------------------------------------------
Искам да отида в книжарницата, за да купя една книга. 0 Iska---- oti---- k-izha-ni----a- -a -a -u-ya -ed---k----.I____ d_ o____ v k______________ z_ d_ k____ y____ k_____I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-, z- d- k-p-a y-d-a k-i-a----------------------------------------------------------Iskam da otida v knizharnitsata, za da kupya yedna kniga.
Više jezika
Kliknite na zastavu!
Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu.
Искам да отида в книжарницата, за да купя една книга.
Iskam da otida v knizharnitsata, za da kupya yedna kniga.
И--а------т-д- в--п---ни- -аг--и-.
И____ д_ о____ в о_______ м_______
И-к-м д- о-и-а в о-т-ч-и- м-г-з-н-
----------------------------------
Искам да отида в оптичния магазин. 0 I-k-- -a --i------------i-a m---zi-.I____ d_ o____ v o_________ m_______I-k-m d- o-i-a v o-t-c-n-y- m-g-z-n-------------------------------------Iskam da otida v optichniya magazin.
И--ам д- отид--в --пер-а--е--.
И____ д_ о____ в с____________
И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-.
------------------------------
Искам да отида в супермаркета. 0 I-k-- da -t------su-e----k-t-.I____ d_ o____ v s____________I-k-m d- o-i-a v s-p-r-a-k-t-.------------------------------Iskam da otida v supermarketa.
Искам--- --пя--л-д-в--- --л-нчу--.
И____ д_ к___ п______ и з_________
И-к-м д- к-п- п-о-о-е и з-л-н-у-и-
----------------------------------
Искам да купя плодове и зеленчуци. 0 I-----da k-pya plo-ov- i z--enc---s-.I____ d_ k____ p______ i z___________I-k-m d- k-p-a p-o-o-e i z-l-n-h-t-i--------------------------------------Iskam da kupya plodove i zelenchutsi.
Ис-а- да --ид----с-пер--р-ета---а да к-п- п-од-ве и з----чуц-.
И____ д_ о____ в с____________ з_ д_ к___ п______ и з_________
И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-, з- д- к-п- п-о-о-е и з-л-н-у-и-
--------------------------------------------------------------
Искам да отида в супермаркета, за да купя плодове и зеленчуци. 0 I-k-- -a -t-d--- s--e-m-rk--a- ----a kupya p-o---e-i z-le-c--tsi.I____ d_ o____ v s____________ z_ d_ k____ p______ i z___________I-k-m d- o-i-a v s-p-r-a-k-t-, z- d- k-p-a p-o-o-e i z-l-n-h-t-i------------------------------------------------------------------Iskam da otida v supermarketa, za da kupya plodove i zelenchutsi.
Više jezika
Kliknite na zastavu!
Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće.
Искам да отида в супермаркета, за да купя плодове и зеленчуци.
Iskam da otida v supermarketa, za da kupya plodove i zelenchutsi.
Я хочу в супермаркет, чтобы купить фрукты и овощи.
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb.
И-к-м д---т--- до --е-а-н-ц-т-- -- ---к-п--х-еб-ет--и --яб.
И____ д_ о____ д_ х____________ з_ д_ к___ х_______ и х____
И-к-м д- о-и-а д- х-е-а-н-ц-т-, з- д- к-п- х-е-ч-т- и х-я-.
-----------------------------------------------------------
Искам да отида до хлебарницата, за да купя хлебчета и хляб. 0 Isk-m-da --i-- do khl--ar-----t-,-za -- kup-a-khl-b-he-a---khlya-.I____ d_ o____ d_ k______________ z_ d_ k____ k_________ i k______I-k-m d- o-i-a d- k-l-b-r-i-s-t-, z- d- k-p-a k-l-b-h-t- i k-l-a-.------------------------------------------------------------------Iskam da otida do khlebarnitsata, za da kupya khlebcheta i khlyab.
Više jezika
Kliknite na zastavu!
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb.
Искам да отида до хлебарницата, за да купя хлебчета и хляб.
Iskam da otida do khlebarnitsata, za da kupya khlebcheta i khlyab.
U Evropi se govori mnogo različitih jezika.
Većina njih spada u indoevropske jezike.
Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika.
To su jezici nacionalnih manjina.
Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika.
Međutim, to nisu dijalekti.
Manjinski jezici nisu jezici imigranata.
Manjinski jezici su uvijek etnički određeni.
To znači da su to jezici određenih etničkih grupa.
U Evropi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji.
U Evropskoj uniji postoji oko 40 jezika.
Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji.
Tu, na primjer, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj.
Romski se, s druge strane, govori u mnogim evropskim zemljama.
Manjinski jezici imaju poseban status.
Pošto se govore samo u relativno malim grupama.
Te grup ne mogu sebi priuštiti izgradnju vlastitih škola.
Takođe im je teško objavljivati vlastitu literaturu.
Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje.
Evropska unija želi zaštiti manjinske jezike.
Jer je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta.
Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina.
Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika.
Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih grupa.
No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati.
Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina.
Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika.
Time je livijski najmanji evropski jezik...
Da li ste to znali?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika.
Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država.
Urdu je maternji jezik oko 60 miliona ljudi.
U Pakistanu je to nacionalni jezik.
I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje.
Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom.
Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika.
On je nastao početkom 13. vijeka u sjevernoj Indiji iz različitih jezika.
Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika nazavisna jedan od drugog.
Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju.
Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi.
Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne.
Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja.
Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama.
Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!