Knjiga fraza

bs Obavljanje potrepština   »   hu Vásárolni

51 [pedeset i jedan]

Obavljanje potrepština

Obavljanje potrepština

51 [ötvenegy]

Vásárolni

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Hoću u biblioteku. Köny-tár-a -ka--k menni. K_________ a_____ m_____ K-n-v-á-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------ Könyvtárba akarok menni. 0
Hoću u knjižaru. K---v--b--t-a ----o---e---. K____________ a_____ m_____ K-n-v-s-o-t-a a-a-o- m-n-i- --------------------------- Könyvesboltba akarok menni. 0
Hoću do kioska. Eg---j-á-os--ód-h-z --a--- m-nni. E__ ú______ b______ a_____ m_____ E-y ú-s-g-s b-d-h-z a-a-o- m-n-i- --------------------------------- Egy újságos bódéhoz akarok menni. 0
Ja hoću da iznajmim knjigu. Egy k--yvet-aka-ok -ö---ön-zn-. E__ k______ a_____ k___________ E-y k-n-v-t a-a-o- k-l-s-n-z-i- ------------------------------- Egy könyvet akarok kölcsönözni. 0
Ja hoću da kupim knjigu. Eg- --ny-e- a--r-k-----ro--i. E__ k______ a_____ v_________ E-y k-n-v-t a-a-o- v-s-r-l-i- ----------------------------- Egy könyvet akarok vásárolni. 0
Ja hoću da kupim novine. E-y-újsá-o- a---o--ve--i. E__ ú______ a_____ v_____ E-y ú-s-g-t a-a-o- v-n-i- ------------------------- Egy újságot akarok venni. 0
Ja hoću u biblioteku da iznajmim knjigu. A--ön-vtá--a--k--ok--e--i--h-g- --- k-n---t k-l---nözz-k. A k_________ a_____ m_____ h___ e__ k______ k____________ A k-n-v-á-b- a-a-o- m-n-i- h-g- e-y k-n-v-t k-l-s-n-z-e-. --------------------------------------------------------- A könyvtárba akarok menni, hogy egy könyvet kölcsönözzek. 0
Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu. A-kö-y-e-bolt-- ----ok--e--i, -----e-y -ö----- v--á-----k. A k____________ a_____ m_____ h___ e__ k______ v__________ A k-n-v-s-o-t-a a-a-o- m-n-i- h-g- e-y k-n-v-t v-s-r-l-a-. ---------------------------------------------------------- A könyvesboltba akarok menni, hogy egy könyvet vásároljak. 0
Ja hoću do kioska da kupim novine. Az---ság----ó--hoz -k---k---nn-- h-gy e-y----á--- --g-ek. A_ ú______ b______ a_____ m_____ h___ e__ ú______ v______ A- ú-s-g-s b-d-h-z a-a-o- m-n-i- h-g- e-y ú-s-g-t v-g-e-. --------------------------------------------------------- Az újságos bódéhoz akarok menni, hogy egy újságot vegyek. 0
Ja hoću do optičara. Op-ik--hoz--ka--- me---. O_________ a_____ m_____ O-t-k-s-o- a-a-o- m-n-i- ------------------------ Optikushoz akarok menni. 0
Ja hoću do supermarketa. A---ru-á--- ak--o---en--. A_ á_______ a_____ m_____ A- á-u-á-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------- Az áruházba akarok menni. 0
Ja hoću do pekara. A --k--g-- a-ar---m-nni. A p_______ a_____ m_____ A p-k-é-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------ A pékségbe akarok menni. 0
Ja hoću da kupim naočale. Eg- s-em--eg-t----r-k -enni. E__ s_________ a_____ v_____ E-y s-e-ü-e-e- a-a-o- v-n-i- ---------------------------- Egy szemüveget akarok venni. 0
Ja hoću da kupim voće i povrće. G---ö-c--- é- zöl-sé-e---ka------s--o--i. G_________ é_ z________ a_____ v_________ G-ü-ö-c-ö- é- z-l-s-g-t a-a-o- v-s-r-l-i- ----------------------------------------- Gyümölcsöt és zöldséget akarok vásárolni. 0
Ja hoću da kupim zemičke i hljeb. Zse-l-t és -en-eret -ka------sár--ni. Z______ é_ k_______ a_____ v_________ Z-e-l-t é- k-n-e-e- a-a-o- v-s-r-l-i- ------------------------------------- Zsemlét és kenyeret akarok vásárolni. 0
Ja hoću do optičara da kupim naočale. A o-t-kusho--a---ok-men-----o---ve-yek egy-------eg-t. A o_________ a_____ m_____ h___ v_____ e__ s__________ A o-t-k-s-o- a-a-o- m-n-i- h-g- v-g-e- e-y s-e-ü-e-e-. ------------------------------------------------------ A optikushoz akarok menni, hogy vegyek egy szemüveget. 0
Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. A- áruh-z----k-r-k m-nn-, ho-y --ü--lc-öt-és-zöl-s--et-v-s-ro-ja-. A_ á_______ a_____ m_____ h___ g_________ é_ z________ v__________ A- á-u-á-b- a-a-o- m-n-i- h-g- g-ü-ö-c-ö- é- z-l-s-g-t v-s-r-l-a-. ------------------------------------------------------------------ Az áruházba akarok menni, hogy gyümölcsöt és zöldséget vásároljak. 0
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb. A p-ks-gb- ----ok----ni- -o-y -se---t ----enye-----á----ljak. A p_______ a_____ m_____ h___ z______ é_ k_______ v__________ A p-k-é-b- a-a-o- m-n-i- h-g- z-e-l-t é- k-n-e-e- v-s-r-l-a-. ------------------------------------------------------------- A pékségbe akarok menni, hogy zsemlét és kenyeret vásároljak. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + mađarski (1-100) MP3 mađarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Manjinski jezici u Evropi

U Evropi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoevropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih grupa. U Evropi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Evropskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, na primjer, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim evropskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim grupama. Te grup ne mogu sebi priuštiti izgradnju vlastitih škola. Takođe im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Evropska unija želi zaštiti manjinske jezike. Jer je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih grupa. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji evropski jezik...
Da li ste to znali?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je maternji jezik oko 60 miliona ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. vijeka u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika nazavisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!