Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   cs Ptáme se na cestu

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [čtyřicet]

Ptáme se na cestu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Izvinite! P-omi-te! P________ P-o-i-t-! --------- Promiňte! 0
Možete li mi pomoći? M-žete-m- p-----? M_____ m_ p______ M-ž-t- m- p-m-c-? ----------------- Můžete mi pomoci? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? K---j---ady ně--------r--r-s-a-r-ce? K__ j_ t___ n_____ d____ r__________ K-e j- t-d- n-j-k- d-b-á r-s-a-r-c-? ------------------------------------ Kde je tady nějaká dobrá restaurace? 0
Idite lijevo iza ugla. N- --h- z--ně-- d---va. N_ r___ z______ d______ N- r-h- z-h-ě-e d-l-v-. ----------------------- Na rohu zahněte doleva. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. Pa---ěžte -o---k -o---. P__ b____ k_____ r_____ P-k b-ž-e k-u-e- r-v-ě- ----------------------- Pak běžte kousek rovně. 0
Zatim idite stotinu metara udesno. A -oto- bě-t- st--m--rů--o-ra-a. A p____ b____ s__ m____ d_______ A p-t-m b-ž-e s-o m-t-ů d-p-a-a- -------------------------------- A potom běžte sto metrů doprava. 0
Možete također uzeti autobus. M-ž-te-j---- au--b--em. M_____ j__ i a_________ M-ž-t- j-t i a-t-b-s-m- ----------------------- Můžete jet i autobusem. 0
Možete također uzeti tramvaj. M----e --t-- t--m-aj-. M_____ j__ i t________ M-ž-t- j-t i t-a-v-j-. ---------------------- Můžete jet i tramvají. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. M----- --- za-m---. M_____ j__ z_ m____ M-ž-t- j-t z- m-o-. ------------------- Můžete jet za mnou. 0
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? Ja--se dos--nu k fot-a-ov-m- s--di-nu? J__ s_ d______ k f__________ s________ J-k s- d-s-a-u k f-t-a-o-é-u s-a-i-n-? -------------------------------------- Jak se dostanu k fotbalovému stadiónu? 0
Pređite most! P--j---e p------st! P_______ p___ m____ P-e-e-t- p-e- m-s-! ------------------- Přejeďte přes most! 0
Vozite kroz tunel! P-oje-t--t---le-! P_______ t_______ P-o-e-t- t-n-l-m- ----------------- Projeďte tunelem! 0
Vozite do trećeg semafora. J--te--e -ře-ímu--e-afo--. J____ k_ t______ s________ J-ď-e k- t-e-í-u s-m-f-r-. -------------------------- Jeďte ke třetímu semaforu. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. P-to- -d---te -a pr-----o--av-. P____ o______ n_ p____ d_______ P-t-m o-b-č-e n- p-v-í d-p-a-a- ------------------------------- Potom odbočte na první doprava. 0
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. P-k -roj-ď-- r-v-----j-l-žš--k--žovatku. P__ p_______ r____ n________ k__________ P-k p-o-e-t- r-v-ě n-j-l-ž-í k-i-o-a-k-. ---------------------------------------- Pak projeďte rovně nejbližší křižovatku. 0
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? Pr--i-t-- jak-s--d-s---u--- -et---ě? P________ j__ s_ d______ n_ l_______ P-o-i-t-, j-k s- d-s-a-u n- l-t-š-ě- ------------------------------------ Promiňte, jak se dostanu na letiště? 0
Najbolje je da uzmete metro. Ne----ší b--e--k--ž--o-ed-te met--m. N_______ b____ k___ p_______ m______ N-j-e-š- b-d-, k-y- p-j-d-t- m-t-e-. ------------------------------------ Nejlepší bude, když pojedete metrem. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. J---- -a--o---n-u. J____ n_ k________ J-ď-e n- k-n-č-o-. ------------------ Jeďte na konečnou. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!