Knjiga fraza

bs Javni lokalni saobraćaj   »   cs Městská hromadná doprava

36 [trideset i šest]

Javni lokalni saobraćaj

Javni lokalni saobraćaj

36 [třicet šest]

Městská hromadná doprava

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Gdje je autobuska stanica? K----e au---u--vá--a-távka? Kde je autobusová zastávka? K-e j- a-t-b-s-v- z-s-á-k-? --------------------------- Kde je autobusová zastávka? 0
Koji autobus vozi u centar? Kt-rý--u-obus-j-de -o-cent-a? Který autobus jede do centra? K-e-ý a-t-b-s j-d- d- c-n-r-? ----------------------------- Který autobus jede do centra? 0
Koju liniju moram uzeti? Kter-u li-ko---u--m ---? Kterou linkou musím jet? K-e-o- l-n-o- m-s-m j-t- ------------------------ Kterou linkou musím jet? 0
Moram li presjedati? Mus-m-přes--u--t? Musím přestoupit? M-s-m p-e-t-u-i-? ----------------- Musím přestoupit? 0
Gdje moram presjesti? Kde mus-m-p-esto-pit? Kde musím přestoupit? K-e m-s-m p-e-t-u-i-? --------------------- Kde musím přestoupit? 0
Koliko košta karta? K-lik -toj- -ís-e--- j-zd-n--? Kolik stojí lístek / jízdenka? K-l-k s-o-í l-s-e- / j-z-e-k-? ------------------------------ Kolik stojí lístek / jízdenka? 0
Koliko stanica ima do centra? K-l-k --ani--zb-vá -- ce-tra? Kolik stanic zbývá do centra? K-l-k s-a-i- z-ý-á d- c-n-r-? ----------------------------- Kolik stanic zbývá do centra? 0
Morate ovdje izaći. T-dy-----te v-sto-pit. Tady musíte vystoupit. T-d- m-s-t- v-s-o-p-t- ---------------------- Tady musíte vystoupit. 0
Morate izaći nazad. M--í-e v-s-----t-v-a-u. Musíte vystoupit vzadu. M-s-t- v-s-o-p-t v-a-u- ----------------------- Musíte vystoupit vzadu. 0
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. D-l-------- -o--d---- 5-m--u-. Další metro pojede za 5 minut. D-l-í m-t-o p-j-d- z- 5 m-n-t- ------------------------------ Další metro pojede za 5 minut. 0
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. D-l-í---a--a- po---e-za 1- m-n--. Další tramvaj pojede za 10 minut. D-l-í t-a-v-j p-j-d- z- 1- m-n-t- --------------------------------- Další tramvaj pojede za 10 minut. 0
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. D-lš- a-tob-- poje-- -a-1--m-nut. Další autobus pojede za 15 minut. D-l-í a-t-b-s p-j-d- z- 1- m-n-t- --------------------------------- Další autobus pojede za 15 minut. 0
Kada vozi zadnji metro? Kdy je---posl-d-- m---o? Kdy jede poslední metro? K-y j-d- p-s-e-n- m-t-o- ------------------------ Kdy jede poslední metro? 0
Kada vozi zadnji tramvaj? Kdy j--e-p-sl---í-t----a-? Kdy jede poslední tramvaj? K-y j-d- p-s-e-n- t-a-v-j- -------------------------- Kdy jede poslední tramvaj? 0
Kada vozi zadnji autobus? Kdy jede po-le-ní -u-o---? Kdy jede poslední autobus? K-y j-d- p-s-e-n- a-t-b-s- -------------------------- Kdy jede poslední autobus? 0
Imate li voznu kartu? Má-- jí-de--u? Máte jízdenku? M-t- j-z-e-k-? -------------- Máte jízdenku? 0
Voznu kartu? – Ne, nemam. J--d-n-u- –--e- -e--- ž--no-. Jízdenku? – Ne, nemám žádnou. J-z-e-k-? – N-, n-m-m ž-d-o-. ----------------------------- Jízdenku? – Ne, nemám žádnou. 0
Onda morate platiti kaznu. Ta- mu--t---a--ati- p--u-u. Tak musíte zaplatit pokutu. T-k m-s-t- z-p-a-i- p-k-t-. --------------------------- Tak musíte zaplatit pokutu. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je tačno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s tim. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduslov za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost da koriste svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas je bio potreban za odbranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 miliona godina. Prvi jezički elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičkih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste to znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz evropskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 miliona ljudi govori brazilski portugalski kao maternji jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj evropski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Evropi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!