Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   nl In het hotel – aankomst

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [zevenentwintig]

In het hotel – aankomst

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nizozemski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? He--t-- e-n----e--vri-? H____ u e__ k____ v____ H-e-t u e-n k-m-r v-i-? ----------------------- Heeft u een kamer vrij? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. I---eb e-n-k-mer-ge-eserv-e--. I_ h__ e__ k____ g____________ I- h-b e-n k-m-r g-r-s-r-e-r-. ------------------------------ Ik heb een kamer gereserveerd. 0
Moje ime je Miler. M-------- ---M-ller. M___ n___ i_ M______ M-j- n-a- i- M-l-e-. -------------------- Mijn naam is Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Ik h----en ---p-r------am---n---g. I_ h__ e__ e_______________ n_____ I- h-b e-n e-n-e-s-o-s-a-e- n-d-g- ---------------------------------- Ik heb een eenpersoonskamer nodig. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Ik --b ee- t---p--so-n--amer-nodi-. I_ h__ e__ t________________ n_____ I- h-b e-n t-e-p-r-o-n-k-m-r n-d-g- ----------------------------------- Ik heb een tweepersoonskamer nodig. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Hoeveel k--- de-ka----p-r-n---t? H______ k___ d_ k____ p__ n_____ H-e-e-l k-s- d- k-m-r p-r n-c-t- -------------------------------- Hoeveel kost de kamer per nacht? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. I- wi- g---- e-- -am------ ba-. I_ w__ g____ e__ k____ m__ b___ I- w-l g-a-g e-n k-m-r m-t b-d- ------------------------------- Ik wil graag een kamer met bad. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Ik--il--ra----en -a--r met---uch-. I_ w__ g____ e__ k____ m__ d______ I- w-l g-a-g e-n k-m-r m-t d-u-h-. ---------------------------------- Ik wil graag een kamer met douche. 0
Mogu li vidjeti sobu? Ka--i--d---am-r---en? K__ i_ d_ k____ z____ K-n i- d- k-m-r z-e-? --------------------- Kan ik de kamer zien? 0
Ima li ovdje garaža? I- er-hi-r-e-n-gar--e? I_ e_ h___ e__ g______ I- e- h-e- e-n g-r-g-? ---------------------- Is er hier een garage? 0
Ima li ovdje sef? I---- hier ee- --f-? I_ e_ h___ e__ s____ I- e- h-e- e-n s-f-? -------------------- Is er hier een safe? 0
Ima li ovdje faks? Is -- h--- --- fa-? I_ e_ h___ e__ f___ I- e- h-e- e-n f-x- ------------------- Is er hier een fax? 0
Dobro, uzeću sobu. G-----i--n--m de-kam-r. G____ i_ n___ d_ k_____ G-e-, i- n-e- d- k-m-r- ----------------------- Goed, ik neem de kamer. 0
Ovdje su ključevi. Hie- -i---de---eu--ls. H___ z___ d_ s________ H-e- z-j- d- s-e-t-l-. ---------------------- Hier zijn de sleutels. 0
Ovdje je moj prtljag. H-e- i--mi-n -aga-e. H___ i_ m___ b______ H-e- i- m-j- b-g-g-. -------------------- Hier is mijn bagage. 0
U koliko sati je doručak? H---l--t -s--e-------j-? H__ l___ i_ h__ o_______ H-e l-a- i- h-t o-t-i-t- ------------------------ Hoe laat is het ontbijt? 0
U koliko sati je ručak? Ho- laat -s de lu-ch? H__ l___ i_ d_ l_____ H-e l-a- i- d- l-n-h- --------------------- Hoe laat is de lunch? 0
U koliko sati je večera? Ho- -a---is-h---avo-d--en? H__ l___ i_ h__ a_________ H-e l-a- i- h-t a-o-d-t-n- -------------------------- Hoe laat is het avondeten? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + nizozemski (1-100) MP3 nizozemski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…