Knjiga fraza

bs Upoznati   »   nl Ontmoeten

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [drie]

Ontmoeten

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nizozemski Igra Više
Zdravo! H-ll-! H_____ H-l-o- ------ Hallo! 0
Dobar dan! Da-! D___ D-g- ---- Dag! 0
Kako ste? / Kako si? Hoe-ga-t-h-t? H__ g___ h___ H-e g-a- h-t- ------------- Hoe gaat het? 0
Jeste li Vi iz Evrope? Kom------t Eur-p-? K___ u u__ E______ K-m- u u-t E-r-p-? ------------------ Komt u uit Europa? 0
Jeste li Vi iz Amerike? Ko-t-u--it--mer--a? K___ u u__ A_______ K-m- u u-t A-e-i-a- ------------------- Komt u uit Amerika? 0
Jeste li Vi iz Azije? Komt --u-t--z-ë? K___ u u__ A____ K-m- u u-t A-i-? ---------------- Komt u uit Azië? 0
U kojem hotelu ste smješteni? In------h-te--ve--lij-t -? I_ w___ h____ v________ u_ I- w-l- h-t-l v-r-l-j-t u- -------------------------- In welk hotel verblijft u? 0
Koliko dugo ste već ovdje? Hoe --n- -en- u-er-al? H__ l___ b___ u e_ a__ H-e l-n- b-n- u e- a-? ---------------------- Hoe lang bent u er al? 0
Koliko dugo ostajete? Hoe -a-g---i--t -? H__ l___ b_____ u_ H-e l-n- b-i-f- u- ------------------ Hoe lang blijft u? 0
Dopada li Vam se ovdje? B-v--t--et --hie-? B_____ h__ u h____ B-v-l- h-t u h-e-? ------------------ Bevalt het u hier? 0
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? Be-t u -ie--met v---n--e? B___ u h___ m__ v________ B-n- u h-e- m-t v-k-n-i-? ------------------------- Bent u hier met vakantie? 0
Posjetite me jednom! K-- me-ee--k-e- opzo---n! K__ m_ e__ k___ o________ K-m m- e-n k-e- o-z-e-e-! ------------------------- Kom me een keer opzoeken! 0
Ovo je moja adresa. Hi-r-i---ij- a----. H___ i_ m___ a_____ H-e- i- m-j- a-r-s- ------------------- Hier is mijn adres. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? Zi-- ---el-a---mo-ge-? Z___ w_ e_____ m______ Z-e- w- e-k-a- m-r-e-? ---------------------- Zien we elkaar morgen? 0
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Sor-y---aa--ik h-- ----l---e-. S_____ m___ i_ h__ a_ p_______ S-r-y- m-a- i- h-b a- p-a-n-n- ------------------------------ Sorry, maar ik heb al plannen. 0
Ćao! / Zbogom! Da-! D___ D-g- ---- Dag! 0
Doviđenja! Tot---en-! T__ z_____ T-t z-e-s- ---------- Tot ziens! 0
Do uskoro! T-- g---! T__ g____ T-t g-u-! --------- Tot gauw! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + nizozemski (1-100) MP3 nizozemski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!