Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   nl Small Talk 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [tweeëntwintig]

Small Talk 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nizozemski Igra Više
Pušite li? Rookt-u? R____ u_ R-o-t u- -------- Rookt u? 0
Prije da. Vroeg-- ---. V______ w___ V-o-g-r w-l- ------------ Vroeger wel. 0
Ali sada više ne pušim. M--r-n- r-o- ik -i---meer. M___ n_ r___ i_ n___ m____ M-a- n- r-o- i- n-e- m-e-. -------------------------- Maar nu rook ik niet meer. 0
Smeta li Vam ако ja pušim? S-o-r---et u, -ls-i--ro--? S_____ h__ u_ a__ i_ r____ S-o-r- h-t u- a-s i- r-o-? -------------------------- Stoort het u, als ik rook? 0
Ne, apsolutno ne. N----a-so-uut n-e-. N___ a_______ n____ N-e- a-s-l-u- n-e-. ------------------- Nee, absoluut niet. 0
Ne smeta mi. Dat-stoor--m-j-ni-t. D__ s_____ m__ n____ D-t s-o-r- m-j n-e-. -------------------- Dat stoort mij niet. 0
Hoćete li popiti nešto? Drinkt u---t-? D_____ u i____ D-i-k- u i-t-? -------------- Drinkt u iets? 0
Jedan konjak? E-n -o-n-c? E__ c______ E-n c-g-a-? ----------- Een cognac? 0
Ne, radije pivo. Nee,-lie--r ee--bie--je. N___ l_____ e__ b_______ N-e- l-e-e- e-n b-e-t-e- ------------------------ Nee, liever een biertje. 0
Putujete li mnogo? R--st----e--? R____ u v____ R-i-t u v-e-? ------------- Reist u veel? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. J-, ----tal----- d----akenr-iz--. J__ m______ z___ d__ z___________ J-, m-e-t-l z-j- d-t z-k-n-e-z-n- --------------------------------- Ja, meestal zijn dat zakenreizen. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. M-a- n-----n--- -i-r -et------tie. M___ n_ z___ w_ h___ m__ v________ M-a- n- z-j- w- h-e- m-t v-k-n-i-. ---------------------------------- Maar nu zijn we hier met vakantie. 0
Kakva vrućina! W-t --n--i---! W__ e__ h_____ W-t e-n h-t-e- -------------- Wat een hitte! 0
Da, danas je stvarno vruće. Ja, van-aa- i--h-- e-ht--eet. J__ v______ i_ h__ e___ h____ J-, v-n-a-g i- h-t e-h- h-e-. ----------------------------- Ja, vandaag is het echt heet. 0
Hajdemo na balkon. La-en----naar-h-t b-lko- g-a-. L____ w_ n___ h__ b_____ g____ L-t-n w- n-a- h-t b-l-o- g-a-. ------------------------------ Laten we naar het balkon gaan. 0
Sutra će ovdje biti zabava. M-rg-----------e-- ----t--. M_____ i_ h___ e__ f_______ M-r-e- i- h-e- e-n f-e-t-e- --------------------------- Morgen is hier een feestje. 0
Hoćete li i Vi doći? Komt u---k? K___ u o___ K-m- u o-k- ----------- Komt u ook? 0
Da, mi smo također pozvani. J-, we-z------k-ui-genodi--. J__ w_ z___ o__ u___________ J-, w- z-j- o-k u-t-e-o-i-d- ---------------------------- Ja, we zijn ook uitgenodigd. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + nizozemski (1-100) MP3 nizozemski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…