Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   zh 过去时2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82[八十二]

82 [Bāshí\'èr]

过去时2

[guòqù shí 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? 你 得要 叫-护----? 你 得_ 叫___ 吗 ? 你 得- 叫-护- 吗 ? ------------- 你 得要 叫救护车 吗 ? 0
nǐ d--y-o --ào j---ù---ē ma? n_ d_ y__ j___ j____ c__ m__ n- d- y-o j-à- j-ù-ù c-ē m-? ---------------------------- nǐ dé yào jiào jiùhù chē ma?
Jesi li morao / morala zvati doktora? 你 ----医- - ? 你 得_ 找__ 吗 ? 你 得- 找-生 吗 ? ------------ 你 得要 找医生 吗 ? 0
N---é---o ---o--ī-hē-g-ma? N_ d_ y__ z___ y______ m__ N- d- y-o z-ǎ- y-s-ē-g m-? -------------------------- Nǐ dé yào zhǎo yīshēng ma?
Jesi li morao / morala zvati policiju? 你 -要 找-察-- ? 你 得_ 找__ 吗 ? 你 得- 找-察 吗 ? ------------ 你 得要 找警察 吗 ? 0
N--dé --- ---o---ngch--m-? N_ d_ y__ z___ j______ m__ N- d- y-o z-ǎ- j-n-c-á m-? -------------------------- Nǐ dé yào zhǎo jǐngchá ma?
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. 您-有-----话号--吗 ? 我--才--- -个 电-号码-。 您 有 那_ 电___ 吗 ? 我 刚_ 还_ 那_ 电___ 。 您 有 那- 电-号- 吗 ? 我 刚- 还- 那- 电-号- 。 --------------------------------- 您 有 那个 电话号码 吗 ? 我 刚才 还有 那个 电话号码 。 0
Nín --- --g- d-ành---hà-m- ma? W- gān--ái-h-- -ǒ--n----dià--u-------. N__ y__ n___ d______ h____ m__ W_ g______ h__ y__ n___ d______ h_____ N-n y-u n-g- d-à-h-à h-o-ǎ m-? W- g-n-c-i h-i y-u n-g- d-à-h-à h-o-ǎ- --------------------------------------------------------------------- Nín yǒu nàgè diànhuà hàomǎ ma? Wǒ gāngcái hái yǒu nàgè diànhuà hàomǎ.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. 您---地--- - -----还有 ---地址-。 您 有 地_ 吗 ? 我 刚_ 还_ 那_ 地_ 。 您 有 地- 吗 ? 我 刚- 还- 那- 地- 。 -------------------------- 您 有 地址 吗 ? 我 刚才 还有 那个 地址 。 0
Nín yǒu -ìzh--ma?--ǒ g-ng-á- -ái-------gè -ìz--. N__ y__ d____ m__ W_ g______ h__ y__ n___ d_____ N-n y-u d-z-ǐ m-? W- g-n-c-i h-i y-u n-g- d-z-ǐ- ------------------------------------------------ Nín yǒu dìzhǐ ma? Wǒ gāngcái hái yǒu nàgè dìzhǐ.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. 您 - ----指南 吗 ? - ------。 您 有 城_____ 吗 ? 我 刚_ 还_ 。 您 有 城-旅-指- 吗 ? 我 刚- 还- 。 ------------------------ 您 有 城市旅游指南 吗 ? 我 刚才 还有 。 0
Ní----u-ch--gsh--l-----zh--án -a? ---gāng-á---ái-y--. N__ y__ c_______ l____ z_____ m__ W_ g______ h__ y___ N-n y-u c-é-g-h- l-y-u z-ǐ-á- m-? W- g-n-c-i h-i y-u- ----------------------------------------------------- Nín yǒu chéngshì lǚyóu zhǐnán ma? Wǒ gāngcái hái yǒu.
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. 他 来得 ---吗-- --没- 准时 来-。 他 来_ 准_ 吗 ? 他 没_ 准_ 来 。 他 来- 准- 吗 ? 他 没- 准- 来 。 ----------------------- 他 来得 准时 吗 ? 他 没能 准时 来 。 0
T- -á--é--hǔns-- --?-Tā-m-i --ng---ǔ-sh- lá-. T_ l____ z______ m__ T_ m__ n___ z______ l___ T- l-i-é z-ǔ-s-í m-? T- m-i n-n- z-ǔ-s-í l-i- --------------------------------------------- Tā láidé zhǔnshí ma? Tā méi néng zhǔnshí lái.
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. 他 找到-路-了 吗 -----能 找到 路 。 他 找_ 路 了 吗 ? 他 没_ 找_ 路 。 他 找- 路 了 吗 ? 他 没- 找- 路 。 ------------------------ 他 找到 路 了 吗 ? 他 没能 找到 路 。 0
Tā---ǎo-ào---le -a? T- --- néng-z-ǎ-dào--ù. T_ z______ l___ m__ T_ m__ n___ z______ l__ T- z-ǎ-d-o l-l- m-? T- m-i n-n- z-ǎ-d-o l-. ------------------------------------------- Tā zhǎodào lùle ma? Tā méi néng zhǎodào lù.
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. 他-听- --的-话---吗-?-他--听懂 我说- --。 他 听_ 你__ 话 了 吗 ? 他 没__ 我__ 话 。 他 听- 你-的 话 了 吗 ? 他 没-懂 我-的 话 。 ------------------------------ 他 听懂 你说的 话 了 吗 ? 他 没听懂 我说的 话 。 0
Tā --ng---ng -ǐ sh-ō-dehu-le ma- Tā-m-i -ī-- d--g w- s-uō-de--à. T_ t___ d___ n_ s___ d______ m__ T_ m__ t___ d___ w_ s___ d_____ T- t-n- d-n- n- s-u- d-h-à-e m-? T- m-i t-n- d-n- w- s-u- d-h-à- ---------------------------------------------------------------- Tā tīng dǒng nǐ shuō dehuàle ma? Tā méi tīng dǒng wǒ shuō dehuà.
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? 你---- 没-够----- 呢-? 你 为__ 没__ 准_ 来 呢 ? 你 为-么 没-够 准- 来 呢 ? ------------------ 你 为什么 没能够 准时 来 呢 ? 0
N- wè----m---é- -é-gg-u--hǔn----l-i n-? N_ w_______ m__ n______ z______ l__ n__ N- w-i-h-m- m-i n-n-g-u z-ǔ-s-í l-i n-? --------------------------------------- Nǐ wèishéme méi nénggòu zhǔnshí lái ne?
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? 你-为什么--有能--到路 - ? 你 为__ 没__ 找__ 呢 ? 你 为-么 没-能 找-路 呢 ? ----------------- 你 为什么 没有能 找到路 呢 ? 0
Nǐ wèis---e -----u ---- z-ǎ-dà-----ne? N_ w_______ m_____ n___ z______ l_ n__ N- w-i-h-m- m-i-ǒ- n-n- z-ǎ-d-o l- n-? -------------------------------------- Nǐ wèishéme méiyǒu néng zhǎodào lù ne?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? 你-为什么 没-懂 他说--话 呢-? 你 为__ 没__ 他__ 话 呢 ? 你 为-么 没-懂 他-的 话 呢 ? ------------------- 你 为什么 没听懂 他说的 话 呢 ? 0
N----is--me-m-- ---g ---g--- shu- --h-à--e? N_ w_______ m__ t___ d___ t_ s___ d____ n__ N- w-i-h-m- m-i t-n- d-n- t- s-u- d-h-à n-? ------------------------------------------- Nǐ wèishéme méi tīng dǒng tā shuō dehuà ne?
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. 我-没能 准时 -- -为 -时-没--公共汽- 。 我 没_ 准_ 来_ 因_ 当_ 没_ 公___ 。 我 没- 准- 来- 因- 当- 没- 公-汽- 。 -------------------------- 我 没能 准时 来, 因为 当时 没有 公共汽车 。 0
W----i-né-- z-----í l--, y--------n-s-í mé-----g---g-ng--ì--ē. W_ m__ n___ z______ l___ y_____ d______ m_____ g_______ q_____ W- m-i n-n- z-ǔ-s-í l-i- y-n-è- d-n-s-í m-i-ǒ- g-n-g-n- q-c-ē- -------------------------------------------------------------- Wǒ méi néng zhǔnshí lái, yīnwèi dāngshí méiyǒu gōnggòng qìchē.
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. 我-没---- 路----为-- ----有 -市--- 。 我 没_ 找_ 路 , 因_ 我 当_ 没_ 城____ 。 我 没- 找- 路 , 因- 我 当- 没- 城-交-图 。 ------------------------------ 我 没能 找到 路 , 因为 我 当时 没有 城市交通图 。 0
Wǒ -é--nén- zhǎ-dào l-- -ī-wèi-wǒ -ā-gs-í-mé-yǒu-ché--s-- ---o---g tú. W_ m__ n___ z______ l__ y_____ w_ d______ m_____ c_______ j_______ t__ W- m-i n-n- z-ǎ-d-o l-, y-n-è- w- d-n-s-í m-i-ǒ- c-é-g-h- j-ā-t-n- t-. ---------------------------------------------------------------------- Wǒ méi néng zhǎodào lù, yīnwèi wǒ dāngshí méiyǒu chéngshì jiāotōng tú.
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. 我 没有 ---他说--, ----时-音------ 。 我 没_ 听_ 他__ , 因_ 当_ 音_ 太_ 了 。 我 没- 听- 他-的 , 因- 当- 音- 太- 了 。 ----------------------------- 我 没有 听懂 他说的 , 因为 当时 音乐 太吵 了 。 0
W- m---ǒu -ī-g d----t- -h---d-----n-è--d--gsh- y-ny-è-t-- --ǎol-. W_ m_____ t___ d___ t_ s___ d__ y_____ d______ y_____ t__ c______ W- m-i-ǒ- t-n- d-n- t- s-u- d-, y-n-è- d-n-s-í y-n-u- t-i c-ǎ-l-. ----------------------------------------------------------------- Wǒ méiyǒu tīng dǒng tā shuō de, yīnwèi dāngshí yīnyuè tài chǎole.
Ja sam morao / morala uzeti taksi. 我 ---必--坐 -租车 。 我 当_ 必_ 坐 出__ 。 我 当- 必- 坐 出-车 。 --------------- 我 当时 必须 坐 出租车 。 0
W- -ān-shí bì-- -u- c-ū-- --ē. W_ d______ b___ z__ c____ c___ W- d-n-s-í b-x- z-ò c-ū-ū c-ē- ------------------------------ Wǒ dāngshí bìxū zuò chūzū chē.
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. 我 -- 必--买--- 城市---指--。 我 当_ 必_ 买 一_ 城_ 交___ 。 我 当- 必- 买 一- 城- 交-指- 。 ---------------------- 我 当时 必须 买 一张 城市 交通指南 。 0
W- -āng-h--bìx------yī----n----é--sh--j--ot--g -h---n. W_ d______ b___ m__ y_ z____ c_______ j_______ z______ W- d-n-s-í b-x- m-i y- z-ā-g c-é-g-h- j-ā-t-n- z-ǐ-á-. ------------------------------------------------------ Wǒ dāngshí bìxū mǎi yī zhāng chéngshì jiāotōng zhǐnán.
Ja sam morao / morala isključiti radio. 我-当时 必须 - 收-机--掉-。 我 当_ 必_ 把 收__ 关_ 。 我 当- 必- 把 收-机 关- 。 ------------------ 我 当时 必须 把 收音机 关掉 。 0
W--d----h- --x- b- -hō----j- ---- -ià-. W_ d______ b___ b_ s________ g___ d____ W- d-n-s-í b-x- b- s-ō-y-n-ī g-ā- d-à-. --------------------------------------- Wǒ dāngshí bìxū bǎ shōuyīnjī guān diào.

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!