Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   mk Минато време 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [осумдесет и два]

82 [osoomdyesyet i dva]

Минато време 2

[Minato vryemye 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Мор-ше-ли-д- по--ка- е-но-----ичк- вози--? Мораше ли да повикаш едно болничко возило? М-р-ш- л- д- п-в-к-ш е-н- б-л-и-к- в-з-л-? ------------------------------------------ Мораше ли да повикаш едно болничко возило? 0
M--a-h-e--i -a-po-----h--e--o-----i---o-vozil-? Morashye li da povikash yedno bolnichko vozilo? M-r-s-y- l- d- p-v-k-s- y-d-o b-l-i-h-o v-z-l-? ----------------------------------------------- Morashye li da povikash yedno bolnichko vozilo?
Jesi li morao / morala zvati doktora? М-р-ш- ----а----пов-к-ш л-к-р--? Мораше ли да го повикаш лекарот? М-р-ш- л- д- г- п-в-к-ш л-к-р-т- -------------------------------- Мораше ли да го повикаш лекарот? 0
M-rash----- da ----p-vikash-ly-ka-o-? Morashye li da guo povikash lyekarot? M-r-s-y- l- d- g-o p-v-k-s- l-e-a-o-? ------------------------------------- Morashye li da guo povikash lyekarot?
Jesi li morao / morala zvati policiju? Мо--ше ли--- ја ----к-----лициј-т-? Мораше ли да ја повикаш полицијата? М-р-ш- л- д- ј- п-в-к-ш п-л-ц-ј-т-? ----------------------------------- Мораше ли да ја повикаш полицијата? 0
M-r-s-ye l- -- јa ---ik--h-po-i-ziј--a? Morashye li da јa povikash politziјata? M-r-s-y- l- d- ј- p-v-k-s- p-l-t-i-a-a- --------------------------------------- Morashye li da јa povikash politziјata?
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Го---а-- -и --ле-----и-------- С----г--и---. Го имате ли телефонскиот број? Сега го имав. Г- и-а-е л- т-л-ф-н-к-о- б-о-? С-г- г- и-а-. -------------------------------------------- Го имате ли телефонскиот број? Сега го имав. 0
Guo-im-----l- --e--e-o--k--t -r--?-S---u----o i-a-. Guo imatye li tyelyefonskiot broј? Syegua guo imav. G-o i-a-y- l- t-e-y-f-n-k-o- b-o-? S-e-u- g-o i-a-. --------------------------------------------------- Guo imatye li tyelyefonskiot broј? Syegua guo imav.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Ја --а----- адр-са-а- -е-а----и-ав. Ја имате ли адресата? Сега ја имав. Ј- и-а-е л- а-р-с-т-? С-г- ј- и-а-. ----------------------------------- Ја имате ли адресата? Сега ја имав. 0
Јa im--ye -- -dry---t---Sye-----a i---. Јa imatye li adryesata? Syegua јa imav. Ј- i-a-y- l- a-r-e-a-a- S-e-u- ј- i-a-. --------------------------------------- Јa imatye li adryesata? Syegua јa imav.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Им-те--и ----а-од-г--дот?-С--а--а ----. Имате ли карта од градот? Сега ја имав. И-а-е л- к-р-а о- г-а-о-? С-г- ј- и-а-. --------------------------------------- Имате ли карта од градот? Сега ја имав. 0
Im-----l- k--t- od gur---t?-S-e-----a --a-. Imatye li karta od guradot? Syegua јa imav. I-a-y- l- k-r-a o- g-r-d-t- S-e-u- ј- i-a-. ------------------------------------------- Imatye li karta od guradot? Syegua јa imav.
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. Д-јде-ли -о--точно на вр--е?-Т-ј--- -о-е---д- -ојд- ----о -а-вр-ме. Дојде ли тој точно на време? Тој не можеше да дојде точно на време. Д-ј-е л- т-ј т-ч-о н- в-е-е- Т-ј н- м-ж-ш- д- д-ј-е т-ч-о н- в-е-е- ------------------------------------------------------------------- Дојде ли тој точно на време? Тој не можеше да дојде точно на време. 0
Do---e l--toј ---h-o na-vry-my-? Toј-ny----ʐy-shye--a---јdy- t-chn---- --yem-e. Doјdye li toј tochno na vryemye? Toј nye moʐyeshye da doјdye tochno na vryemye. D-ј-y- l- t-ј t-c-n- n- v-y-m-e- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- d-ј-y- t-c-n- n- v-y-m-e- ------------------------------------------------------------------------------- Doјdye li toј tochno na vryemye? Toј nye moʐyeshye da doјdye tochno na vryemye.
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. Г--нај-е--- тој-пат-т--То- -- м-жеше ---го најде -ат--. Го најде ли тој патот? Тој не можеше да го најде патот. Г- н-ј-е л- т-ј п-т-т- Т-ј н- м-ж-ш- д- г- н-ј-е п-т-т- ------------------------------------------------------- Го најде ли тој патот? Тој не можеше да го најде патот. 0
Gu- --јdye -i t-ј--at--?--o- n-e--oʐ---h-- -- --o--aјd-- p--o-. Guo naјdye li toј patot? Toј nye moʐyeshye da guo naјdye patot. G-o n-ј-y- l- t-ј p-t-t- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o n-ј-y- p-t-t- --------------------------------------------------------------- Guo naјdye li toј patot? Toј nye moʐyeshye da guo naјdye patot.
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Т- разб-р--ли т-ј----ј -- можеше--а--- ра-б-р-. Те разбира ли тој? Тој не можеше да ме разбере. Т- р-з-и-а л- т-ј- Т-ј н- м-ж-ш- д- м- р-з-е-е- ----------------------------------------------- Те разбира ли тој? Тој не можеше да ме разбере. 0
Ty---azbi-a--i --ј--T----y--m--yesh---da --e-razbye--e. Tye razbira li toј? Toј nye moʐyeshye da mye razbyerye. T-e r-z-i-a l- t-ј- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- m-e r-z-y-r-e- ------------------------------------------------------- Tye razbira li toј? Toј nye moʐyeshye da mye razbyerye.
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Зошто-н- мо-е-- да-до-де- т---- ----реме? Зошто не можеше да дојдеш точно на време? З-ш-о н- м-ж-ш- д- д-ј-е- т-ч-о н- в-е-е- ----------------------------------------- Зошто не можеше да дојдеш точно на време? 0
Z----o -ye-m-ʐ---h-e-da-d---yes- t-c--- -- vr-emy-? Zoshto nye moʐyeshye da doјdyesh tochno na vryemye? Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- d-ј-y-s- t-c-n- n- v-y-m-e- --------------------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da doјdyesh tochno na vryemye?
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? З------- -оже-е да -о --ј-е- ----т? Зошто не можеше да го најдеш патот? З-ш-о н- м-ж-ш- д- г- н-ј-е- п-т-т- ----------------------------------- Зошто не можеше да го најдеш патот? 0
Z---to-nye m-ʐy-shye -a-gu--n------- -atot? Zoshto nye moʐyeshye da guo naјdyesh patot? Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o n-ј-y-s- p-t-t- ------------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da guo naјdyesh patot?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Зош-о-н- ---е-е -а го ---береш? Зошто не можеше да го разбереш? З-ш-о н- м-ж-ш- д- г- р-з-е-е-? ------------------------------- Зошто не можеше да го разбереш? 0
Zo---o --e m-ʐye-h-e d--gu- ----ye-----? Zoshto nye moʐyeshye da guo razbyeryesh? Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o r-z-y-r-e-h- ---------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da guo razbyeryesh?
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. Н- м-ж-в--- д-ј--- то-но-на -ре-е--б--еј-и-нем--е ----бу-. Не можев да дојдам точно на време, бидејки немаше автобус. Н- м-ж-в д- д-ј-а- т-ч-о н- в-е-е- б-д-ј-и н-м-ш- а-т-б-с- ---------------------------------------------------------- Не можев да дојдам точно на време, бидејки немаше автобус. 0
N-e-m-ʐye--d-----da--t-c--- -- vr--mye, ----eјki-n--mas-y- -v---oos. Nye moʐyev da doјdam tochno na vryemye, bidyeјki nyemashye avtoboos. N-e m-ʐ-e- d- d-ј-a- t-c-n- n- v-y-m-e- b-d-e-k- n-e-a-h-e a-t-b-o-. -------------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da doјdam tochno na vryemye, bidyeјki nyemashye avtoboos.
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Н- -о-ев-да-г--на-дам-п-т-т,---д--к- нем---карт---а--радот. Не можев да го најдам патот, бидејки немав карта на градот. Н- м-ж-в д- г- н-ј-а- п-т-т- б-д-ј-и н-м-в к-р-а н- г-а-о-. ----------------------------------------------------------- Не можев да го најдам патот, бидејки немав карта на градот. 0
Ny---o---v--a gu- n--da--pat--,-b-----k- nye--v k---- -a-g-r--o-. Nye moʐyev da guo naјdam patot, bidyeјki nyemav karta na guradot. N-e m-ʐ-e- d- g-o n-ј-a- p-t-t- b-d-e-k- n-e-a- k-r-a n- g-r-d-t- ----------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da guo naјdam patot, bidyeјki nyemav karta na guradot.
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. Не----ев-д- -о р-збер--, --деј----у-ика-а беше то-к---лас--. Не можев да го разберам, бидејки музиката беше толку гласна. Н- м-ж-в д- г- р-з-е-а-, б-д-ј-и м-з-к-т- б-ш- т-л-у г-а-н-. ------------------------------------------------------------ Не можев да го разберам, бидејки музиката беше толку гласна. 0
Nye--o-yev -----o --z-----m, bi-ye-ki--oo-ik-ta-b----y- t-l-oo gulas--. Nye moʐyev da guo razbyeram, bidyeјki moozikata byeshye tolkoo gulasna. N-e m-ʐ-e- d- g-o r-z-y-r-m- b-d-e-k- m-o-i-a-a b-e-h-e t-l-o- g-l-s-a- ----------------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da guo razbyeram, bidyeјki moozikata byeshye tolkoo gulasna.
Ja sam morao / morala uzeti taksi. М-р-в-д- зе-а- --но-т-к-и. Морав да земам едно такси. М-р-в д- з-м-м е-н- т-к-и- -------------------------- Морав да земам едно такси. 0
Mo-av-d----ema--ye-no t--si. Morav da zyemam yedno taksi. M-r-v d- z-e-a- y-d-o t-k-i- ---------------------------- Morav da zyemam yedno taksi.
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. М---- д--к-па--карта -- --а---. Морав да купам карта на градот. М-р-в д- к-п-м к-р-а н- г-а-о-. ------------------------------- Морав да купам карта на градот. 0
Mo-a- d- ----------ta -a-----d-t. Morav da koopam karta na guradot. M-r-v d- k-o-a- k-r-a n- g-r-d-t- --------------------------------- Morav da koopam karta na guradot.
Ja sam morao / morala isključiti radio. Јас --ра--да г-----лу-ам----и--о. Јас морав да го исклучам радиото. Ј-с м-р-в д- г- и-к-у-а- р-д-о-о- --------------------------------- Јас морав да го исклучам радиото. 0
Јas mo-a--da-g----sklo--ham --dioto. Јas morav da guo iskloocham radioto. Ј-s m-r-v d- g-o i-k-o-c-a- r-d-o-o- ------------------------------------ Јas morav da guo iskloocham radioto.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!