Knjiga fraza

bs U kući   »   zh 房子里

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17[十七]

17 [Shíqī]

房子里

[fángzi lǐ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
Ovdje je naša kuća. 这儿 是-我们的----。 这_ 是 我__ 房_ 。 这- 是 我-的 房- 。 ------------- 这儿 是 我们的 房子 。 0
z--'er -----ǒmen d- -ángzi. z_____ s__ w____ d_ f______ z-è-e- s-ì w-m-n d- f-n-z-. --------------------------- zhè'er shì wǒmen de fángzi.
Gore je krov. 上面 --屋顶 。 上_ 是 屋_ 。 上- 是 屋- 。 --------- 上面 是 屋顶 。 0
Shàn---àn-s-ì--ūd---. S________ s__ w______ S-à-g-i-n s-ì w-d-n-. --------------------- Shàngmiàn shì wūdǐng.
Dolje je podrum. 下面-- 地---。 下_ 是 地__ 。 下- 是 地-室 。 ---------- 下面 是 地下室 。 0
X--m--- sh-----i-shì. X______ s__ d________ X-à-i-n s-ì d-x-à-h-. --------------------- Xiàmiàn shì dìxiàshì.
Iza kuće je vrt. 这- 房- 后----一个 花园 。 这_ 房_ 后_ 有 一_ 花_ 。 这- 房- 后- 有 一- 花- 。 ------------------ 这座 房子 后面 有 一个 花园 。 0
Zhè z-ò f---zi hò-m--n--ǒu yī-- -uā---n. Z__ z__ f_____ h______ y__ y___ h_______ Z-è z-ò f-n-z- h-u-i-n y-u y-g- h-ā-u-n- ---------------------------------------- Zhè zuò fángzi hòumiàn yǒu yīgè huāyuán.
Pred kućom nema ulice. 这座 ----面--- -- 。 这_ 房_ 前_ 没_ 街_ 。 这- 房- 前- 没- 街- 。 ---------------- 这座 房子 前面 没有 街道 。 0
Zhè-zuò-fán--- q--nmià--m--yǒu --ēd--. Z__ z__ f_____ q_______ m_____ j______ Z-è z-ò f-n-z- q-á-m-à- m-i-ǒ- j-ē-à-. -------------------------------------- Zhè zuò fángzi qiánmiàn méiyǒu jiēdào.
Pored kuće je drveće. 房子 -边-- -丛 。 房_ 旁_ 有 树_ 。 房- 旁- 有 树- 。 ------------ 房子 旁边 有 树丛 。 0
Fá-g-- ---g--ān y-u--hùc---. F_____ p_______ y__ s_______ F-n-z- p-n-b-ā- y-u s-ù-ó-g- ---------------------------- Fángzi pángbiān yǒu shùcóng.
Ovdje je moj stan. 这里------住--。 这_ 是 我_ 住_ 。 这- 是 我- 住- 。 ------------ 这里 是 我的 住房 。 0
Z-è-- sh------e-zh-----. Z____ s__ w_ d_ z_______ Z-è-ǐ s-ì w- d- z-ù-á-g- ------------------------ Zhèlǐ shì wǒ de zhùfáng.
Ovdje su kuhinja i kupatilo. 这里---厨- --卫-间-。 这_ 是 厨_ 和 卫__ 。 这- 是 厨- 和 卫-间 。 --------------- 这里 是 厨房 和 卫生间 。 0
Zh--ǐ --ì-c---á-g h- wèis-ē--jiān. Z____ s__ c______ h_ w____________ Z-è-ǐ s-ì c-ú-á-g h- w-i-h-n-j-ā-. ---------------------------------- Zhèlǐ shì chúfáng hé wèishēngjiān.
Tamo je dnevna soba i spavaća soba. 那里 是 客- 和 卧室-。 那_ 是 客_ 和 卧_ 。 那- 是 客- 和 卧- 。 -------------- 那里 是 客厅 和 卧室 。 0
N--ǐ -----ètī-------ò---. N___ s__ k_____ h_ w_____ N-l- s-ì k-t-n- h- w-s-ì- ------------------------- Nàlǐ shì kètīng hé wòshì.
Vrata kuće su zatvorena. 大门 ------- 。 大_ 已_ 锁_ 了 。 大- 已- 锁- 了 。 ------------ 大门 已经 锁上 了 。 0
Dà--n y----g -u--sh-ng-e. D____ y_____ s__ s_______ D-m-n y-j-n- s-ǒ s-à-g-e- ------------------------- Dàmén yǐjīng suǒ shàngle.
Ali prozori su otvoreni. 但是--户-都 开着 。 但_ 窗_ 都 开_ 。 但- 窗- 都 开- 。 ------------ 但是 窗户 都 开着 。 0
D----ì-----n-----ōu kāi--e. D_____ c_______ d__ k______ D-n-h- c-u-n-h- d-u k-i-h-. --------------------------- Dànshì chuānghù dōu kāizhe.
Danas je vruće. 今天 -气 很 - 。 今_ 天_ 很 热 。 今- 天- 很 热 。 ----------- 今天 天气 很 热 。 0
J-----n t--nqì hěn --. J______ t_____ h__ r__ J-n-i-n t-ā-q- h-n r-. ---------------------- Jīntiān tiānqì hěn rè.
Mi idemo u dnevnu sobu. 我们 --客--去-。 我_ 到 客_ 去 。 我- 到 客- 去 。 ----------- 我们 到 客厅 去 。 0
W--en-d-o-----n---ù. W____ d__ k_____ q__ W-m-n d-o k-t-n- q-. -------------------- Wǒmen dào kètīng qù.
Tamo je sofa i fotelja. 那- 是 ---和 扶手椅 。 那_ 是 沙_ 和 扶__ 。 那- 是 沙- 和 扶-椅 。 --------------- 那里 是 沙发 和 扶手椅 。 0
N----s-ì -h-f--hé ----ǒ- -ǐ. N___ s__ s____ h_ f_____ y__ N-l- s-ì s-ā-ā h- f-s-ǒ- y-. ---------------------------- Nàlǐ shì shāfā hé fúshǒu yǐ.
Sjednite! 请坐-! 请_ ! 请- ! ---- 请坐 ! 0
Q-n- z--! Q___ z___ Q-n- z-ò- --------- Qǐng zuò!
Tamo stoji moj kompjuter. 我的-电脑-在 -里-。 我_ 电_ 在 那_ 。 我- 电- 在 那- 。 ------------ 我的 电脑 在 那里 。 0
W- d--d------ z-- nà-ǐ. W_ d_ d______ z__ n____ W- d- d-à-n-o z-i n-l-. ----------------------- Wǒ de diànnǎo zài nàlǐ.
Tamo stoji moja muzička linija. 我- --- 设备------。 我_ 立__ 设_ 在 那_ 。 我- 立-声 设- 在 那- 。 ---------------- 我的 立体声 设备 在 那里 。 0
Wǒ----l-tǐ--ē---sh---i--à--n-lǐ. W_ d_ l________ s_____ z__ n____ W- d- l-t-s-ē-g s-è-è- z-i n-l-. -------------------------------- Wǒ de lìtǐshēng shèbèi zài nàlǐ.
Televizor je potpuno nov. 这---视机 - -新的 。 这_ 电__ 是 全__ 。 这- 电-机 是 全-的 。 -------------- 这个 电视机 是 全新的 。 0
Zhè-e di-n--------h---uánxīn d-. Z____ d______ j_ s__ q______ d__ Z-è-e d-à-s-ì j- s-ì q-á-x-n d-. -------------------------------- Zhège diànshì jī shì quánxīn de.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + kineski (pojednostavljeni) (1-100) MP3 kineski (pojednostavljeni) (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik, na primjer, ima jako puno riječi. Takođe ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebalo da ima više od milion riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španlski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika takođe zavisi od njegove istorije. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Naučni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja hemije sadrži hiljade riječi. U gotovo svim jezicima duže riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovno koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Da li ste to znali?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 miliona ljudi je hebrejski maternji jezik. Savremeni hebrejski je, međutim, vještački stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Ko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske historije. Isprobajte ga!