Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   zh 过去时3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83[八十三]

83 [Bāshísān]

过去时3

[guòqù shí 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
telefonirati 通-话--电话) 通_______ 通-话-打-话- -------- 通电话(打电话) 0
t-n--dià--uà (---di-n--à) t___ d______ (__ d_______ t-n- d-à-h-à (-ǎ d-à-h-à- ------------------------- tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
Ja sam telefonirao / telefonirala. 我 -过 -话 了 。 我 打_ 电_ 了 。 我 打- 电- 了 。 ----------- 我 打过 电话 了 。 0
wǒ d------iàn-uàl-. w_ d____ d_________ w- d-g-ò d-à-h-à-e- ------------------- wǒ dǎguò diànhuàle.
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. 我 -------话-了 。 我 一_ 在_ 电_ 了 。 我 一- 在- 电- 了 。 -------------- 我 一直 在打 电话 了 。 0
W------í---- -- ---nhuà--. W_ y____ z__ d_ d_________ W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e- -------------------------- Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
pitati 提问题----题,问 提___ 问____ 提-题- 问-题-问 ---------- 提问题, 问问题,问 0
T---è--í, -è- wè-t---wèn T_ w_____ w__ w_____ w__ T- w-n-í- w-n w-n-í- w-n ------------------------ Tí wèntí, wèn wèntí, wèn
Ja sam pitao / pitala. 我----了 。 我 问_ 了 。 我 问- 了 。 -------- 我 问过 了 。 0
w- w-n---le. w_ w________ w- w-n-u-l-. ------------ wǒ wènguòle.
Ja sam uvijek pitao / pitala. 我----经- 问--题 。 我 以_ 经_ 问 问_ 。 我 以- 经- 问 问- 。 -------------- 我 以前 经常 问 问题 。 0
W--yǐq-á- j--gc-áng w-n ---t-. W_ y_____ j________ w__ w_____ W- y-q-á- j-n-c-á-g w-n w-n-í- ------------------------------ Wǒ yǐqián jīngcháng wèn wèntí.
ispričati 讲-、-述--诉、---述 讲____________ 讲-、-述-告-、-、-述 ------------- 讲述、描述、告诉、说、叙述 0
J---g-hù- ---o--ù,-g--sù,-s-----x---ù J________ m_______ g_____ s____ x____ J-ǎ-g-h-, m-á-s-ù- g-o-ù- s-u-, x-s-ù ------------------------------------- Jiǎngshù, miáoshù, gàosù, shuō, xùshù
Ja sam ispričao / ispričala. 我 说- 了-。 我 说_ 了 。 我 说- 了 。 -------- 我 说过 了 。 0
w- --u-----e. w_ s_________ w- s-u-g-ò-e- ------------- wǒ shuōguòle.
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. 我-把-整-事- 都-说- 了-。 我 把 整___ 都 说_ 了 。 我 把 整-事- 都 说- 了 。 ----------------- 我 把 整个事情 都 说过 了 。 0
Wǒ--ǎ z-ě-g-è--hìq-n- d-u---u--u-le. W_ b_ z______ s______ d__ s_________ W- b- z-ě-g-è s-ì-í-g d-u s-u-g-ò-e- ------------------------------------ Wǒ bǎ zhěnggè shìqíng dōu shuōguòle.
učiti 学- 学_ 学- -- 学习 0
Xu--í X____ X-é-í ----- Xuéxí
Ja sam učio / učila. 我 -习--了-。 我 学_ 过_ 。 我 学- 过- 。 --------- 我 学习 过了 。 0
w-----x-gu-l-. w_ x__________ w- x-é-í-u-l-. -------------- wǒ xuéxíguòle.
Ja sam učio / učila cijelo veče. 我--习--整---上 。 我 学__ 整_ 晚_ 。 我 学-了 整- 晚- 。 ------------- 我 学习了 整个 晚上 。 0
Wǒ xuéxíl------g-è wǎ----ng. W_ x______ z______ w________ W- x-é-í-e z-ě-g-è w-n-h-n-. ---------------------------- Wǒ xuéxíle zhěnggè wǎnshàng.
raditi 工- 工_ 工- -- 工作 0
Gō--zuò G______ G-n-z-ò ------- Gōngzuò
Ja sam radio / radila. 我--作 --。 我 工_ 了 。 我 工- 了 。 -------- 我 工作 了 。 0
w---ō---u--e. w_ g_________ w- g-n-z-ò-e- ------------- wǒ gōngzuòle.
Ja sam radio / radila cijeli dan. 我--作-了---天-。 我 工_ 了 一__ 。 我 工- 了 一-天 。 ------------ 我 工作 了 一整天 。 0
Wǒ gō-g-u-l---ī-zh--g ----. W_ g________ y_ z____ t____ W- g-n-z-ò-e y- z-ě-g t-ā-. --------------------------- Wǒ gōngzuòle yī zhěng tiān.
jesti 吃- 吃_ 吃- -- 吃饭 0
Chīfàn C_____ C-ī-à- ------ Chīfàn
Ja sam jeo / jela. 我-吃过-了-。 我 吃_ 了 。 我 吃- 了 。 -------- 我 吃过 了 。 0
w- chīg----. w_ c________ w- c-ī-u-l-. ------------ wǒ chīguòle.
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. 我-把-全部------- - 。 我 把 全___ 都 吃_ 了 。 我 把 全-饭- 都 吃- 了 。 ----------------- 我 把 全部饭菜 都 吃光 了 。 0
W--bǎ------ù---nc---dōu-c-ī --ā--le. W_ b_ q_____ f_____ d__ c__ g_______ W- b- q-á-b- f-n-à- d-u c-ī g-ā-g-e- ------------------------------------ Wǒ bǎ quánbù fàncài dōu chī guāngle.

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!