Knjiga fraza

bs Upoznati   »   zh 认识，相识

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3[三]

3 [Sān]

认识，相识

[rènshí, xiāngshí]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
Zdravo! 你---- ！ 你_ /_ ！ 你- /- ！ ------- 你好 /喂 ！ 0
nǐ -ǎo/----! n_ h___ w___ n- h-o- w-i- ------------ nǐ hǎo/ wèi!
Dobar dan! 你--！ 你_ ！ 你- ！ ---- 你好 ！ 0
N-----! N_ h___ N- h-o- ------- Nǐ hǎo!
Kako ste? / Kako si? 你---吗-/最近 -- - ? 你 好 吗 /__ 怎_ 样 ? 你 好 吗 /-近 怎- 样 ? ---------------- 你 好 吗 /最近 怎么 样 ? 0
N- hǎ- ma-----jìn-zěnm- --ng? N_ h__ m__ z_____ z____ y____ N- h-o m-/ z-ì-ì- z-n-e y-n-? ----------------------------- Nǐ hǎo ma/ zuìjìn zěnme yàng?
Jeste li Vi iz Evrope? 您 来- ---吗 ? 您 来_ 欧_ 吗 ? 您 来- 欧- 吗 ? ----------- 您 来自 欧洲 吗 ? 0
Nín--áiz- ōu-hō--ma? N__ l____ ō_____ m__ N-n l-i-ì ō-z-ō- m-? -------------------- Nín láizì ōuzhōu ma?
Jeste li Vi iz Amerike? 您-来- 美- --? 您 来_ 美_ 吗 ? 您 来- 美- 吗 ? ----------- 您 来自 美国 吗 ? 0
N-------ì--ěi-u- --? N__ l____ m_____ m__ N-n l-i-ì m-i-u- m-? -------------------- Nín láizì měiguó ma?
Jeste li Vi iz Azije? 您-来- 亚洲-吗 ? 您 来_ 亚_ 吗 ? 您 来- 亚- 吗 ? ----------- 您 来自 亚洲 吗 ? 0
N---l--zì-yàzhō----? N__ l____ y_____ m__ N-n l-i-ì y-z-ō- m-? -------------------- Nín láizì yàzhōu ma?
U kojem hotelu ste smješteni? 您-住在-哪-个 -- ? 您 住_ 哪__ 宾_ ? 您 住- 哪-个 宾- ? ------------- 您 住在 哪一个 宾馆 ? 0
N---zhù z----ǎ----è b-----n? N__ z__ z__ n_ y___ b_______ N-n z-ù z-i n- y-g- b-n-u-n- ---------------------------- Nín zhù zài nǎ yīgè bīnguǎn?
Koliko dugo ste već ovdje? 您 在--- 已- -久-了 ? 您 在 这_ 已_ 多_ 了 ? 您 在 这- 已- 多- 了 ? ---------------- 您 在 这里 已经 多久 了 ? 0
N---zài---èlǐ-yǐjī-g ---ji-le? N__ z__ z____ y_____ d________ N-n z-i z-è-ǐ y-j-n- d-ō-i-l-? ------------------------------ Nín zài zhèlǐ yǐjīng duōjiǔle?
Koliko dugo ostajete? 您 要 -- -久-? 您 要 停_ 多_ ? 您 要 停- 多- ? ----------- 您 要 停留 多久 ? 0
N---y-o----gl-- -u--i-? N__ y__ t______ d______ N-n y-o t-n-l-ú d-ō-i-? ----------------------- Nín yào tíngliú duōjiǔ?
Dopada li Vam se ovdje? 您-喜欢 这--吗-? 您 喜_ 这_ 吗 ? 您 喜- 这- 吗 ? ----------- 您 喜欢 这里 吗 ? 0
Ní- --h--n --è-- -a? N__ x_____ z____ m__ N-n x-h-ā- z-è-ǐ m-? -------------------- Nín xǐhuān zhèlǐ ma?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? 您 --这- ---吗 ？ 您 在 这_ 度_ 吗 ？ 您 在 这- 度- 吗 ？ ------------- 您 在 这里 度假 吗 ？ 0
N-- --i z-è-ǐ ----- ma? N__ z__ z____ d____ m__ N-n z-i z-è-ǐ d-j-à m-? ----------------------- Nín zài zhèlǐ dùjià ma?
Posjetite me jednom! 欢- 您 --我这- 来-！ 欢_ 您 到 我__ 来 ！ 欢- 您 到 我-儿 来 ！ -------------- 欢迎 您 到 我这儿 来 ！ 0
Huān--n- -ín --o--ǒ-z--'er --i! H_______ n__ d__ w_ z_____ l___ H-ā-y-n- n-n d-o w- z-è-e- l-i- ------------------------------- Huānyíng nín dào wǒ zhè'er lái!
Ovo je moja adresa. 这是 -的 住- 。 这_ 我_ 住_ 。 这- 我- 住- 。 ---------- 这是 我的 住址 。 0
Zhè sh---- de-z--z-ǐ. Z__ s__ w_ d_ z______ Z-è s-ì w- d- z-ù-h-. --------------------- Zhè shì wǒ de zhùzhǐ.
Hoćemo li se sutra vidjeti? 我们-明---- 吗-? 我_ 明_ 见_ 吗 ? 我- 明- 见- 吗 ? ------------ 我们 明天 见面 吗 ? 0
W-m-----ng---- -i-n-ià- ma? W____ m_______ j_______ m__ W-m-n m-n-t-ā- j-à-m-à- m-? --------------------------- Wǒmen míngtiān jiànmiàn ma?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. 我-很 ----我 - - 安排 了-。 我 很 抱__ 我 已 有 安_ 了 。 我 很 抱-, 我 已 有 安- 了 。 -------------------- 我 很 抱歉, 我 已 有 安排 了 。 0
Wǒ---- -à-q---,-wǒ -ǐ--ǒ----páil-. W_ h__ b_______ w_ y_ y__ ā_______ W- h-n b-o-i-n- w- y- y-u ā-p-i-e- ---------------------------------- Wǒ hěn bàoqiàn, wǒ yǐ yǒu ānpáile.
Ćao! / Zbogom! 再见-！ 再_ ！ 再- ！ ---- 再见 ！ 0
Z-i----! Z_______ Z-i-i-n- -------- Zàijiàn!
Doviđenja! 再--！ 再_ ！ 再- ！ ---- 再见 ！ 0
Z-i-i--! Z_______ Z-i-i-n- -------- Zàijiàn!
Do uskoro! 一-- --！ 一__ 见 ！ 一-儿 见 ！ ------- 一会儿 见 ！ 0
Yīhuǐ'e- j--n! Y_______ j____ Y-h-ǐ-e- j-à-! -------------- Yīhuǐ'er jiàn!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + kineski (pojednostavljeni) (1-100) MP3 kineski (pojednostavljeni) (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!