Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   nn Past tense 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [åttito]

Past tense 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nynorsk igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? M--te -u r-n-je sj--eb-le-? Måtte du ringje sjukebilen? M-t-e d- r-n-j- s-u-e-i-e-? --------------------------- Måtte du ringje sjukebilen? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? M--te--u ri-gje---ge-? Måtte du ringje legen? M-t-e d- r-n-j- l-g-n- ---------------------- Måtte du ringje legen? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Må--e-du -i-gje --l-tiet? Måtte du ringje politiet? M-t-e d- r-n-j- p-l-t-e-? ------------------------- Måtte du ringje politiet? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Ha- du----m-r-t?-Eg hadde-det-i stad. Har du nummeret? Eg hadde det i stad. H-r d- n-m-e-e-? E- h-d-e d-t i s-a-. ------------------------------------- Har du nummeret? Eg hadde det i stad. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Ha- -- a--es--? Eg --dd---o-i --a-. Har du adressa? Eg hadde ho i stad. H-r d- a-r-s-a- E- h-d-e h- i s-a-. ----------------------------------- Har du adressa? Eg hadde ho i stad. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ha- du-by-ar-et? -- -add--d-------a-. Har du bykartet? Eg hadde det i stad. H-r d- b-k-r-e-? E- h-d-e d-t i s-a-. ------------------------------------- Har du bykartet? Eg hadde det i stad. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. K---h-- ---i-e- -a- ----d-e-ik-j--- k-me --tide. Kom han i tide? Han greidde ikkje å kome i tide. K-m h-n i t-d-? H-n g-e-d-e i-k-e å k-m- i t-d-. ------------------------------------------------ Kom han i tide? Han greidde ikkje å kome i tide. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. F-nn-h-n-vege---H--------ikk---ve-e-. Fann han vegen? Han fann ikkje vegen. F-n- h-n v-g-n- H-n f-n- i-k-e v-g-n- ------------------------------------- Fann han vegen? Han fann ikkje vegen. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. F-rs-- --n -eg?-H-- kun-e-----e--o-stå--eg. Forsto han deg? Han kunne ikkje forstå meg. F-r-t- h-n d-g- H-n k-n-e i-k-e f-r-t- m-g- ------------------------------------------- Forsto han deg? Han kunne ikkje forstå meg. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? K--f-- --n-- -u-i-k---ko-e-- --d-? Kvifor kunne du ikkje kome i tide? K-i-o- k-n-e d- i-k-e k-m- i t-d-? ---------------------------------- Kvifor kunne du ikkje kome i tide? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? K---o- fan- -----k-- veg-n? Kvifor fann du ikkje vegen? K-i-o- f-n- d- i-k-e v-g-n- --------------------------- Kvifor fann du ikkje vegen? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Kvi-or-fo-s----- ha--i---e? Kvifor forsto du han ikkje? K-i-o- f-r-t- d- h-n i-k-e- --------------------------- Kvifor forsto du han ikkje? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Eg--o---k-je---t-d- -o-di d----k-je-g-e-- bu-s. Eg kom ikkje i tide fordi det ikkje gjekk buss. E- k-m i-k-e i t-d- f-r-i d-t i-k-e g-e-k b-s-. ----------------------------------------------- Eg kom ikkje i tide fordi det ikkje gjekk buss. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Eg-fan- -kkj---e--n fo-di--- i--j--h--de -a--. Eg fann ikkje vegen fordi eg ikkje hadde kart. E- f-n- i-k-e v-g-n f-r-i e- i-k-e h-d-e k-r-. ---------------------------------------------- Eg fann ikkje vegen fordi eg ikkje hadde kart. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. E--kun-- i-k-e--o-stå ha- -o-di-m--ik-en va- -å--øg. Eg kunne ikkje forstå han fordi musikken var så høg. E- k-n-e i-k-e f-r-t- h-n f-r-i m-s-k-e- v-r s- h-g- ---------------------------------------------------- Eg kunne ikkje forstå han fordi musikken var så høg. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. Eg-må-te -a-e-n-d-o-j-. Eg måtte ta ein drosje. E- m-t-e t- e-n d-o-j-. ----------------------- Eg måtte ta ein drosje. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. Eg m--te kj--e-eit k-rt. Eg måtte kjøpe eit kart. E- m-t-e k-ø-e e-t k-r-. ------------------------ Eg måtte kjøpe eit kart. 0
Morao / morala sam isključiti radio. E- -ått- s-å av r-dio-n. Eg måtte slå av radioen. E- m-t-e s-å a- r-d-o-n- ------------------------ Eg måtte slå av radioen. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!