Zbirka izraza

hr Veznici 1   »   nn Konjunksjonar 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Veznici 1

94 [nittifire]

Konjunksjonar 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nynorsk igra Više
Čekaj dok kiša ne prestane. V-nt til d-t-h-r --u-t--- -eg--. V___ t__ d__ h__ s_____ å r_____ V-n- t-l d-t h-r s-u-t- å r-g-e- -------------------------------- Vent til det har slutta å regne. 0
Čekaj dok ne budem gotov. V-n----- -g----f-r--g. V___ t__ e_ e_ f______ V-n- t-l e- e- f-r-i-. ---------------------- Vent til eg er ferdig. 0
Čekaj dok se on ne vrati. V----t-l -an k-e--at-. V___ t__ h__ k___ a___ V-n- t-l h-n k-e- a-t- ---------------------- Vent til han kjem att. 0
Čekam dok mi se kosa ne osuši. Eg--e-t-----l h--et--it--e----r-. E_ v_____ t__ h____ m___ e_ t____ E- v-n-a- t-l h-r-t m-t- e- t-r-. --------------------------------- Eg ventar til håret mitt er tørt. 0
Čekam dok film ne završi. E- ve-t-- ti- -il-e- ---fer-ig. E_ v_____ t__ f_____ e_ f______ E- v-n-a- t-l f-l-e- e- f-r-i-. ------------------------------- Eg ventar til filmen er ferdig. 0
Čekam dok ne bude zeleno svjetlo na semaforu. Eg-v---ar--il -------- -r-nt. E_ v_____ t__ l____ e_ g_____ E- v-n-a- t-l l-s-t e- g-ø-t- ----------------------------- Eg ventar til lyset er grønt. 0
Kada putuješ na godišnji odmor? N----ei--- du-på--er-e? N__ r_____ d_ p_ f_____ N-r r-i-e- d- p- f-r-e- ----------------------- Når reiser du på ferie? 0
Još prije ljetnih praznika? Før-su--r-e--e-? F__ s___________ F-r s-m-r-e-i-n- ---------------- Før sumarferien? 0
Da, još prije nego što počnu ljetni praznici. J-, --r-----rf-r-en b-------. J__ f__ s__________ b________ J-, f-r s-m-r-e-i-n b-g-n-e-. ----------------------------- Ja, før sumarferien begynner. 0
Popravi krov prije nego što dođe zima. Repa-e- --ket-f-r--interen-kj--. R______ t____ f__ v_______ k____ R-p-r-r t-k-t f-r v-n-e-e- k-e-. -------------------------------- Reparer taket før vinteren kjem. 0
Operi ruke prije nego što sjedneš za stol. V--k-h---ene-fø- -- s-------ti- b-r--. V___ h______ f__ d_ s__ d__ t__ b_____ V-s- h-n-e-e f-r d- s-t d-g t-l b-r-s- -------------------------------------- Vask hendene før du set deg til bords. 0
Zatvori prozor prije nego što izađeš. La--att-g---et-før-d--g---ut. L__ a__ g_____ f__ d_ g__ u__ L-t a-t g-a-e- f-r d- g-r u-. ----------------------------- Lat att glaset før du går ut. 0
Kada ćeš doći kući? Når kje--du-hei-? N__ k___ d_ h____ N-r k-e- d- h-i-? ----------------- Når kjem du heim? 0
Poslije nastave? E--e- sku-e-? E____ s______ E-t-r s-u-e-? ------------- Etter skulen? 0
Da, nakon što nastava završi. Ja--e-t---a--s----n--r-s----. J__ e____ a_ s_____ e_ s_____ J-, e-t-r a- s-u-e- e- s-u-t- ----------------------------- Ja, etter at skulen er slutt. 0
Nakon što je imao nesreću, nije više mogao raditi. E-t-r ----ka---n---h-n--k-je a-b---e-m---. E____ u_____ k____ h__ i____ a______ m____ E-t-r u-u-k- k-n-e h-n i-k-e a-b-i-e m-i-. ------------------------------------------ Etter ulukka kunne han ikkje arbeide meir. 0
Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku. Et----ha--mista-job-en- r-is-e--a- --l Amerika. E____ h__ m____ j______ r_____ h__ t__ A_______ E-t-r h-n m-s-a j-b-e-, r-i-t- h-n t-l A-e-i-a- ----------------------------------------------- Etter han mista jobben, reiste han til Amerika. 0
Nakon što je otišao u Ameriku, postao je bogat. Ette--ha--re-s-- t----m--i--- va---han--ik. E____ h__ r_____ t__ A_______ v___ h__ r___ E-t-r h-n r-i-t- t-l A-e-i-a- v-r- h-n r-k- ------------------------------------------- Etter han reiste til Amerika, vart han rik. 0

Kako učiti dva jezika istovremeno

Strani jezici su u današnje vrijeme sve važniji. Mnogi ljudi uče strani jezik. Na svijetu postoji puno zanimljivih jezika. Stoga mnogi ljudi uče više jezika istovremeno. Za djecu koja odrastaju u dvojezičnom okruženju to ne predstavlja nikakav problem. Njihov mozak uči oba jezika automatski. Kad porastu, znaju što pripada kojem jeziku. Dvojezičari poznaju karakteristična obilježja oba jezika. Kod odraslih je to drugačije. Oni ne mogu tako lako naučiti dva jezika paralelno. Tko uči dva jezika istodobno, mora na umu imati određena pravila. Prvo, bitno je oba jezika međusobno usporediti. Jezici koji spadaju u istu porodicu su često vrlo slični. To može dovesti do brkanja. Stoga je bitno oba jezika pomno analizirati. Možete, primjerice, napraviti listu. Tamo možete zabilježiti sličnosti i razlike. Na taj je način mozak prisiljen intenzivno se pozabaviti s oba jezika. Mozak će zapamtiti posebnosti dvaju jezika. Učenik bi za svaki jezik trebao odabrati posebnu boju i direktorij. Na taj se način jezici jasno mogu odvojiti jedan od drugog. Situacija je drugačija kad se uče jezici koji nisu slični. Kod jako različitih jezika ne postoji opasnost od brkanja. No postoji opasnost od uspoređivanja jezika. Bilo bi bolje da se jezici uspoređuju s materinjim jezikom. Kad mozak uoči kontrast uči učinkovitije. Također je važno da se oba jezika uče jednakim intezitetom. Mozgu je teoretski svejedno koliko jezika uči...