Рјечник

sr Разгледање града   »   eo Urbovizito

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

42 [kvardek du]

Urbovizito

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? Ĉu--- ----ro----a-ĉe -alfermit--? Ĉu la bazaro dimanĉe malfermitas? Ĉ- l- b-z-r- d-m-n-e m-l-e-m-t-s- --------------------------------- Ĉu la bazaro dimanĉe malfermitas? 0
Да ли је сајам отворен понедељком? Ĉ--l- foi-- lund- -al--r-ita-? Ĉu la foiro lunde malfermitas? Ĉ- l- f-i-o l-n-e m-l-e-m-t-s- ------------------------------ Ĉu la foiro lunde malfermitas? 0
Да ли је изложба отворена уторком? Ĉu -----sp----io --rd--m---e-mi---? Ĉu la ekspozicio marde malfermitas? Ĉ- l- e-s-o-i-i- m-r-e m-l-e-m-t-s- ----------------------------------- Ĉu la ekspozicio marde malfermitas? 0
Да ли је зоолошки врт отворен средом? Ĉu--a---s-are-o me-kr-de-ma-f-r-i--s? Ĉu la bestarejo merkrede malfermitas? Ĉ- l- b-s-a-e-o m-r-r-d- m-l-e-m-t-s- ------------------------------------- Ĉu la bestarejo merkrede malfermitas? 0
Да ли је музеј отворен четвртком? Ĉ- -a -u--o--a----m-l-e-m---s? Ĉu la muzeo ĵaŭde malfermitas? Ĉ- l- m-z-o ĵ-ŭ-e m-l-e-m-t-s- ------------------------------ Ĉu la muzeo ĵaŭde malfermitas? 0
Да ли је галерија отворена петком? Ĉ- -a --leri- -e-d--de m--f-rm--as? Ĉu la galerio vendrede malfermitas? Ĉ- l- g-l-r-o v-n-r-d- m-l-e-m-t-s- ----------------------------------- Ĉu la galerio vendrede malfermitas? 0
Да ли се сме фотографисати? Ĉ- -n- --jtas--o-i? Ĉu oni rajtas foti? Ĉ- o-i r-j-a- f-t-? ------------------- Ĉu oni rajtas foti? 0
Мора ли се платити улаз? Ĉ----i devas--a-- --- e---i? Ĉu oni devas pagi por eniri? Ĉ- o-i d-v-s p-g- p-r e-i-i- ---------------------------- Ĉu oni devas pagi por eniri? 0
Колико кошта улаз? Ki-m--o-tas l- --i-o? Kiom kostas la eniro? K-o- k-s-a- l- e-i-o- --------------------- Kiom kostas la eniro? 0
Има ли попуст за групе? Ĉu e---s --b--o-po- -rup--? Ĉu estas rabato por grupoj? Ĉ- e-t-s r-b-t- p-r g-u-o-? --------------------------- Ĉu estas rabato por grupoj? 0
Има ли попуст за децу? Ĉu-es-as r-b-t- p---i-f-noj? Ĉu estas rabato por infanoj? Ĉ- e-t-s r-b-t- p-r i-f-n-j- ---------------------------- Ĉu estas rabato por infanoj? 0
Има ли попуст за студенте? Ĉ- es-a- r-ba----------dento-? Ĉu estas rabato por studentoj? Ĉ- e-t-s r-b-t- p-r s-u-e-t-j- ------------------------------ Ĉu estas rabato por studentoj? 0
Каква је то зграда? Kia kon-t--aĵ-----a- -io? Kia konstruaĵo estas tio? K-a k-n-t-u-ĵ- e-t-s t-o- ------------------------- Kia konstruaĵo estas tio? 0
Колико је стара та зграда? K-o-j-r- e-t-s la k-ns-r---o? Kiomjara estas la konstruaĵo? K-o-j-r- e-t-s l- k-n-t-u-ĵ-? ----------------------------- Kiomjara estas la konstruaĵo? 0
Тко је саградио ту зграду? Ki- k-n-tru---la----s-----o-? Kiu konstruis la konstruaĵon? K-u k-n-t-u-s l- k-n-t-u-ĵ-n- ----------------------------- Kiu konstruis la konstruaĵon? 0
Ја се интересујем за архитектуру. M- i--e----ĝas --i-arĥ------r-. Mi interesiĝas pri arĥitekturo. M- i-t-r-s-ĝ-s p-i a-ĥ-t-k-u-o- ------------------------------- Mi interesiĝas pri arĥitekturo. 0
Ја се интересујем за уметност. Mi -n-e-e-iĝas-p-- -r-o. Mi interesiĝas pri arto. M- i-t-r-s-ĝ-s p-i a-t-. ------------------------ Mi interesiĝas pri arto. 0
Ја се интересујем за сликарство. Mi inte---i---------en--ar--. Mi interesiĝas pri pentrarto. M- i-t-r-s-ĝ-s p-i p-n-r-r-o- ----------------------------- Mi interesiĝas pri pentrarto. 0

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!