Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   eo Demandoj – Is-tempo 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [okdek ses]

Demandoj – Is-tempo 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Коју кравату си носио / носила? K----krava--- vi----ha-i-? K___ k_______ v_ s________ K-u- k-a-a-o- v- s-r-a-i-? -------------------------- Kiun kravaton vi surhavis? 0
Који ауто си купио / купила? K--n -ŭ-on -i -ĉ-ti-? K___ a____ v_ a______ K-u- a-t-n v- a-e-i-? --------------------- Kiun aŭton vi aĉetis? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? K-un ----to--v- a-----? K___ g______ v_ a______ K-u- g-z-t-n v- a-o-i-? ----------------------- Kiun gazeton vi abonis? 0
Кога сте видели? K--- -----d--? K___ v_ v_____ K-u- v- v-d-s- -------------- Kiun vi vidis? 0
Кога сте срели? Ki-n--- re-ko--is? K___ v_ r_________ K-u- v- r-n-o-t-s- ------------------ Kiun vi renkontis? 0
Кога сте препознали? Kiu- vi--e-----? K___ v_ r_______ K-u- v- r-k-n-s- ---------------- Kiun vi rekonis? 0
Када сте устали? K-a- -i elli-i--s? K___ v_ e_________ K-a- v- e-l-t-ĝ-s- ------------------ Kiam vi ellitiĝis? 0
Када сте почели? Kia---i -om-n-i-? K___ v_ k________ K-a- v- k-m-n-i-? ----------------- Kiam vi komencis? 0
Када сте престали? Ki---vi--inis? K___ v_ f_____ K-a- v- f-n-s- -------------- Kiam vi finis? 0
Зашто сте се пробудили? Kia- v---ekiĝis? K___ v_ v_______ K-a- v- v-k-ĝ-s- ---------------- Kial vi vekiĝis? 0
Зашто сте постали учитељ? K-a---- iĝi--i---ru-s--? K___ v_ i___ i__________ K-a- v- i-i- i-s-r-i-t-? ------------------------ Kial vi iĝis instruisto? 0
Зашто сте узели такси? Kial-vi-p----s tak-ion? K___ v_ p_____ t_______ K-a- v- p-e-i- t-k-i-n- ----------------------- Kial vi prenis taksion? 0
Одакле сте дошли? De---e v---eni-? D_ k__ v_ v_____ D- k-e v- v-n-s- ---------------- De kie vi venis? 0
Где сте ишли? K--n--i-iri-? K___ v_ i____ K-e- v- i-i-? ------------- Kien vi iris? 0
Где сте били? K-e ---es--s? K__ v_ e_____ K-e v- e-t-s- ------------- Kie vi estis? 0
Коме си помогао / помогла? Al--i- v- ------? A_ k__ v_ h______ A- k-u v- h-l-i-? ----------------- Al kiu vi helpis? 0
Коме си писао / писала? A----- vi----i-i-? A_ k__ v_ s_______ A- k-u v- s-r-b-s- ------------------ Al kiu vi skribis? 0
Коме си одговорио / одговорила? A- kiu-v- -esp--dis? A_ k__ v_ r_________ A- k-u v- r-s-o-d-s- -------------------- Al kiu vi respondis? 0

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...