Рјечник

sr Прошлост 3   »   eo Is-tempo 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [okdek tri]

Is-tempo 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
телефонирати telef--i t_______ t-l-f-n- -------- telefoni 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. M- t-le-o-i-. M_ t_________ M- t-l-f-n-s- ------------- Mi telefonis. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Mi--el-f-n-- -- tu--- -e--on. M_ t________ l_ t____ t______ M- t-l-f-n-s l- t-t-n t-m-o-. ----------------------------- Mi telefonis la tutan tempon. 0
питати d---n-i d______ d-m-n-i ------- demandi 0
Ја сам питао / питала. M---e---di-. M_ d________ M- d-m-n-i-. ------------ Mi demandis. 0
Ја сам увек питао / питала. Mi ĉ-a--de--n-is. M_ ĉ___ d________ M- ĉ-a- d-m-n-i-. ----------------- Mi ĉiam demandis. 0
испричати r-----i r______ r-k-n-i ------- rakonti 0
Ја сам испричао / испричала. Mi r--o--i-. M_ r________ M- r-k-n-i-. ------------ Mi rakontis. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Mi-r-ko-tis--a--ut-n -ist---on. M_ r_______ l_ t____ h_________ M- r-k-n-i- l- t-t-n h-s-o-i-n- ------------------------------- Mi rakontis la tutan historion. 0
учити st-di s____ s-u-i ----- studi 0
Ја сам учио / учила. M--s-----. M_ s______ M- s-u-i-. ---------- Mi studis. 0
Ја сам учио / учила цело вече. M- stu----l- tu-a--v--pe-on. M_ s_____ l_ t____ v________ M- s-u-i- l- t-t-n v-s-e-o-. ---------------------------- Mi studis la tutan vesperon. 0
радити l--o-i l_____ l-b-r- ------ labori 0
Ја сам радио / радила. M- --bori-. M_ l_______ M- l-b-r-s- ----------- Mi laboris. 0
Ја сам радио / радила цели дан. M- ---ori--l---ut-n --g-n. M_ l______ l_ t____ t_____ M- l-b-r-s l- t-t-n t-g-n- -------------------------- Mi laboris la tutan tagon. 0
јести m---i m____ m-n-i ----- manĝi 0
Ја сам јео / јела. Mi ma-ĝ-s. M_ m______ M- m-n-i-. ---------- Mi manĝis. 0
Ја сам појео / појела сву храну. M- -a---s--a-t-t-- -a---n. M_ m_____ l_ t____ m______ M- m-n-i- l- t-t-n m-n-o-. -------------------------- Mi manĝis la tutan manĝon. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + есперанто (1-100) МП3 есперанто (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.