Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   eo Hieraŭ – hodiaŭ – morgaŭ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [dek]

Hieraŭ – hodiaŭ – morgaŭ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Јуче је била субота. Hie-aŭ-----s-s--a--. H_____ e____ s______ H-e-a- e-t-s s-b-t-. -------------------- Hieraŭ estis sabato. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Hieraŭ--i-es-i---- l--kin--o. H_____ m_ e____ e_ l_ k______ H-e-a- m- e-t-s e- l- k-n-j-. ----------------------------- Hieraŭ mi estis en la kinejo. 0
Филм је био интересантан. L- ---mo--s-i- ---er-s-. L_ f____ e____ i________ L- f-l-o e-t-s i-t-r-s-. ------------------------ La filmo estis interesa. 0
Данас је недеља. H-di-ŭ-e---s d-m-nĉo. H_____ e____ d_______ H-d-a- e-t-s d-m-n-o- --------------------- Hodiaŭ estas dimanĉo. 0
Данас не радим. H-di---mi ne-la--r--. H_____ m_ n_ l_______ H-d-a- m- n- l-b-r-s- --------------------- Hodiaŭ mi ne laboras. 0
Остајем код куће. M--r-st-- --jme. M_ r_____ h_____ M- r-s-a- h-j-e- ---------------- Mi restas hejme. 0
Сутра је понедељак. M--ga--esto- lund-. M_____ e____ l_____ M-r-a- e-t-s l-n-o- ------------------- Morgaŭ estos lundo. 0
Сутра поново радим. M---aŭ--i-de-o---labo-os. M_____ m_ d_____ l_______ M-r-a- m- d-n-v- l-b-r-s- ------------------------- Morgaŭ mi denove laboros. 0
Ја радим у бироу. Mi -a---a--e- -f-cejo. M_ l______ e_ o_______ M- l-b-r-s e- o-i-e-o- ---------------------- Mi laboras en oficejo. 0
Ко је то? K------as -iu? K__ e____ t___ K-u e-t-s t-u- -------------- Kiu estas tiu? 0
То је Петaр. Tiu-e--a---etro. T__ e____ P_____ T-u e-t-s P-t-o- ---------------- Tiu estas Petro. 0
Петар је студент. Pe-----s--- -------o. P____ e____ s________ P-t-o e-t-s s-u-e-t-. --------------------- Petro estas studento. 0
Ко је то? Ki---s--- -iu? K__ e____ t___ K-u e-t-s t-u- -------------- Kiu estas tiu? 0
То је Марта. T-- e--a- M---a. T__ e____ M_____ T-u e-t-s M-r-a- ---------------- Tiu estas Marta. 0
Марта је секретарица. Marta est-s---k------ino. M____ e____ s____________ M-r-a e-t-s s-k-e-a-i-n-. ------------------------- Marta estas sekretariino. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pe--o---j M-rta -st----ea----j. P____ k__ M____ e____ g________ P-t-o k-j M-r-a e-t-s g-a-i-o-. ------------------------------- Petro kaj Marta estas geamikoj. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pet---es-as--- -m--o--e--a---. P____ e____ l_ a____ d_ M_____ P-t-o e-t-s l- a-i-o d- M-r-a- ------------------------------ Petro estas la amiko de Marta. 0
Марта је Петрова пријатељица. Ma-t--es--s-----m--in--de-Pe-r-. M____ e____ l_ a______ d_ P_____ M-r-a e-t-s l- a-i-i-o d- P-t-o- -------------------------------- Marta estas la amikino de Petro. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + есперанто (1-100) МП3 есперанто (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!