Рјечник

sr На путу   »   eo Survoje

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [tridek sep]

Survoje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Он се вози мотором. L- -o---c-k--s. L_ m___________ L- m-t-r-i-l-s- --------------- Li motorciklas. 0
Он се вози бициклом. L- -ic---as. L_ b________ L- b-c-k-a-. ------------ Li biciklas. 0
Он иде пешке. L- -ied--as. L_ p________ L- p-e-i-a-. ------------ Li piediras. 0
Он путује бродом. L- ŝ--as. L_ ŝ_____ L- ŝ-p-s- --------- Li ŝipas. 0
Он се вози чамцем. Li boat-s. L_ b______ L- b-a-a-. ---------- Li boatas. 0
Он плива. L- -aĝa-. L_ n_____ L- n-ĝ-s- --------- Li naĝas. 0
Да ли је овде опасно? Ĉ- estas---nĝ-r--ĉi-t--? Ĉ_ e____ d______ ĉ______ Ĉ- e-t-s d-n-e-e ĉ---i-? ------------------------ Ĉu estas danĝere ĉi-tie? 0
Да ли је опасно сам стопирати? Ĉ- -stas-da----- so-e--et---u-i? Ĉ_ e____ d______ s___ p_________ Ĉ- e-t-s d-n-e-e s-l- p-t-e-u-i- -------------------------------- Ĉu estas danĝere sole petveturi? 0
Да ли је опасно шетати ноћу? Ĉu-e-----da---r--n--te---o-en-? Ĉ_ e____ d______ n____ p_______ Ĉ- e-t-s d-n-e-e n-k-e p-o-e-i- ------------------------------- Ĉu estas danĝere nokte promeni? 0
Погрешили смо пут. N- vo----r-s. N_ v_________ N- v-j-r-r-s- ------------- Ni vojeraris. 0
На погрешном смо путу. N--esta- sur--a-ma-ĝ--ta---jo. N_ e____ s__ l_ m_______ v____ N- e-t-s s-r l- m-l-u-t- v-j-. ------------------------------ Ni estas sur la malĝusta vojo. 0
Морамо се вратити. N----v-s--et-oi-i. N_ d____ r________ N- d-v-s r-t-o-r-. ------------------ Ni devas retroiri. 0
Где се овде може паркирати? Ki-----k-blas ĉ--t--? K__ p________ ĉ______ K-e p-r-e-l-s ĉ---i-? --------------------- Kie parkeblas ĉi-tie? 0
Има ли овде паркиралиште? Ĉ---s-as----ke-- ---t--? Ĉ_ e____ p______ ĉ______ Ĉ- e-t-s p-r-e-o ĉ---i-? ------------------------ Ĉu estas parkejo ĉi-tie? 0
Колико дуго се овде може паркирати? Kiom-l---e pa------s--i-tie? K___ l____ p________ ĉ______ K-o- l-n-e p-r-e-l-s ĉ---i-? ---------------------------- Kiom longe parkeblas ĉi-tie? 0
Да ли скијате? Ĉ- v----ias? Ĉ_ v_ s_____ Ĉ- v- s-i-s- ------------ Ĉu vi skias? 0
Возите ли се са скијашким лифтом горе? Ĉ------u-r---e-uras --r-sk--i---? Ĉ_ v_ s____________ p__ s________ Ĉ- v- s-p-e-v-t-r-s p-r s-i-i-t-? --------------------------------- Ĉu vi suprenveturas per skilifto? 0
Могу ли се овде изнајмити скије? Ĉu -----ova---u-re-i-ski-j- ĉ--t--? Ĉ_ o__ p____ l______ s_____ ĉ______ Ĉ- o-i p-v-s l-p-e-i s-i-j- ĉ---i-? ----------------------------------- Ĉu oni povas lupreni skiojn ĉi-tie? 0

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!