Рјечник

sr Ћаскање 3   »   eo Konversacieto 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [dudek du]

Konversacieto 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Пушите ли? Ĉu vi -umas? Ĉu vi fumas? Ĉ- v- f-m-s- ------------ Ĉu vi fumas? 0
Пре да. Mi --m--u--s. Mi iam fumis. M- i-m f-m-s- ------------- Mi iam fumis. 0
Али сада више не пушим. S-- --- mi ne p-u-fu--s. Sed nun mi ne plu fumas. S-d n-n m- n- p-u f-m-s- ------------------------ Sed nun mi ne plu fumas. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? Ĉu--enas--in--- m--fum-s? Ĉu ĝenas vin se mi fumas? Ĉ- ĝ-n-s v-n s- m- f-m-s- ------------------------- Ĉu ĝenas vin se mi fumas? 0
Не, апсолутно не. N-- --te --. Ne, tute ne. N-, t-t- n-. ------------ Ne, tute ne. 0
Не смета ми. T-o--- ĝena- m--. Tio ne ĝenas min. T-o n- ĝ-n-s m-n- ----------------- Tio ne ĝenas min. 0
Хоћете ли попити нешто? Ĉ---i --t-s ----k- i-n? Ĉu vi ŝatus trinki ion? Ĉ- v- ŝ-t-s t-i-k- i-n- ----------------------- Ĉu vi ŝatus trinki ion? 0
Један коњак? Ĉu-k--ja-o-? Ĉu konjakon? Ĉ- k-n-a-o-? ------------ Ĉu konjakon? 0
Не, радије пиво. Ne,-pref-----e--ier-n. Ne, prefereble bieron. N-, p-e-e-e-l- b-e-o-. ---------------------- Ne, prefereble bieron. 0
Путујете ли много? Ĉ--v----lt----ja-a-? Ĉu vi multe vojaĝas? Ĉ- v- m-l-e v-j-ĝ-s- -------------------- Ĉu vi multe vojaĝas? 0
Да, већином су то пословна путовања. J-s,-plejofte es-as --goca-----a-oj. Jes, plejofte estas negocaj vojaĝoj. J-s- p-e-o-t- e-t-s n-g-c-j v-j-ĝ-j- ------------------------------------ Jes, plejofte estas negocaj vojaĝoj. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. S-- ni-nu- f-rias-ĉ---i-. Sed ni nun ferias ĉi-tie. S-d n- n-n f-r-a- ĉ---i-. ------------------------- Sed ni nun ferias ĉi-tie. 0
Каква врућина! K-- v-r-ego! Kia varmego! K-a v-r-e-o- ------------ Kia varmego! 0
Да, данас је стварно вруће. Jes--hod--ŭ v--- -arme---. Jes, hodiaŭ vere varmegas. J-s- h-d-a- v-r- v-r-e-a-. -------------------------- Jes, hodiaŭ vere varmegas. 0
Хајдемо на балкон. Ni -r------la-b-l--no-. Ni iru sur la balkonon. N- i-u s-r l- b-l-o-o-. ----------------------- Ni iru sur la balkonon. 0
Сутра ће овде бити забава. M-r--ŭ e-tos ----o-ĉi---e. Morgaŭ estos festo ĉi-tie. M-r-a- e-t-s f-s-o ĉ---i-. -------------------------- Morgaŭ estos festo ĉi-tie. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Ĉu---k-ŭ -- ve-o-? Ĉu ankaŭ vi venos? Ĉ- a-k-ŭ v- v-n-s- ------------------ Ĉu ankaŭ vi venos? 0
Да, ми смо такође позвани. Jes,----a---i es----i-v-ti-aj. Jes, ankaŭ ni estas invititaj. J-s- a-k-ŭ n- e-t-s i-v-t-t-j- ------------------------------ Jes, ankaŭ ni estas invititaj. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…