Рјечник

sr Разгледање града   »   ru Экскурсия по городу

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

42 [сорок два]

42 [sorok dva]

Экскурсия по городу

Ekskursiya po gorodu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? Р-но- рабо-а-т п---ос---с-нья-? Р____ р_______ п_ в____________ Р-н-к р-б-т-е- п- в-с-р-с-н-я-? ------------------------------- Рынок работает по воскресеньям? 0
R-nok------ay-t po-vo--re--n----? R____ r________ p_ v_____________ R-n-k r-b-t-y-t p- v-s-r-s-n-y-m- --------------------------------- Rynok rabotayet po voskresenʹyam?
Да ли је сајам отворен понедељком? Я-м---а--а-от-------п--ед-л-ник--? Я______ р_______ п_ п_____________ Я-м-р-а р-б-т-е- п- п-н-д-л-н-к-м- ---------------------------------- Ярмарка работает по понедельникам? 0
Y---a-ka--ab----e- ----o---e--nik--? Y_______ r________ p_ p_____________ Y-r-a-k- r-b-t-y-t p- p-n-d-l-n-k-m- ------------------------------------ Yarmarka rabotayet po ponedelʹnikam?
Да ли је изложба отворена уторком? Вы-та--а-----тае- -о-втор-ика-? В_______ р_______ п_ в_________ В-с-а-к- р-б-т-е- п- в-о-н-к-м- ------------------------------- Выставка работает по вторникам? 0
Vy--av-----b-t---t p----o-n--a-? V_______ r________ p_ v_________ V-s-a-k- r-b-t-y-t p- v-o-n-k-m- -------------------------------- Vystavka rabotayet po vtornikam?
Да ли је зоолошки врт отворен средом? З-о--р--р-бо---т-- ср---? З______ р_______ в с_____ З-о-а-к р-б-т-е- в с-е-у- ------------------------- Зоопарк работает в среду? 0
Z-o---- -ab--ayet---s-ed-? Z______ r________ v s_____ Z-o-a-k r-b-t-y-t v s-e-u- -------------------------- Zoopark rabotayet v sredu?
Да ли је музеј отворен четвртком? Му--й по---тве--а---т-р-т? М____ п_ ч________ о______ М-з-й п- ч-т-е-г-м о-к-ы-? -------------------------- Музей по четвергам открыт? 0
Mu-e---o--h--v---a- -t-ry-? M____ p_ c_________ o______ M-z-y p- c-e-v-r-a- o-k-y-? --------------------------- Muzey po chetvergam otkryt?
Да ли је галерија отворена петком? Г-л-рея----ры----о-п----ца-? Г______ о______ п_ п________ Г-л-р-я о-к-ы-а п- п-т-и-а-? ---------------------------- Галерея открыта по пятницам? 0
Gale--y- o--r-t- -o pya-n-tsa-? G_______ o______ p_ p__________ G-l-r-y- o-k-y-a p- p-a-n-t-a-? ------------------------------- Galereya otkryta po pyatnitsam?
Да ли се сме фотографисати? Фо--гр-ф-р-в--ь-можно? Ф______________ м_____ Ф-т-г-а-и-о-а-ь м-ж-о- ---------------------- Фотографировать можно? 0
F-------iro-a-- -ozh-o? F______________ m______ F-t-g-a-i-o-a-ʹ m-z-n-? ----------------------- Fotografirovatʹ mozhno?
Мора ли се платити улаз? Вход ----н--? В___ п_______ В-о- п-а-н-й- ------------- Вход платный? 0
Vk-o- p-at-y-? V____ p_______ V-h-d p-a-n-y- -------------- Vkhod platnyy?
Колико кошта улаз? Ско-ьк- -т-и---х-д? С______ с____ в____ С-о-ь-о с-о-т в-о-? ------------------- Сколько стоит вход? 0
Skolʹk--s-o-- vk---? S______ s____ v_____ S-o-ʹ-o s-o-t v-h-d- -------------------- Skolʹko stoit vkhod?
Има ли попуст за групе? Дл--г--пп ес---с---ка? Д__ г____ е___ с______ Д-я г-у-п е-т- с-и-к-? ---------------------- Для групп есть скидка? 0
Dlya---upp ---t- sk----? D___ g____ y____ s______ D-y- g-u-p y-s-ʹ s-i-k-? ------------------------ Dlya grupp yestʹ skidka?
Има ли попуст за децу? Д-я-де-е----т--ск-дк-? Д__ д____ е___ с______ Д-я д-т-й е-т- с-и-к-? ---------------------- Для детей есть скидка? 0
Dl-- -et-y-y-s-- s-i-ka? D___ d____ y____ s______ D-y- d-t-y y-s-ʹ s-i-k-? ------------------------ Dlya detey yestʹ skidka?
Има ли попуст за студенте? Д-я сту---т-----т- с-----? Д__ с________ е___ с______ Д-я с-у-е-т-в е-т- с-и-к-? -------------------------- Для студентов есть скидка? 0
Dly-----d--tov--e--ʹ skidk-? D___ s________ y____ s______ D-y- s-u-e-t-v y-s-ʹ s-i-k-? ---------------------------- Dlya studentov yestʹ skidka?
Каква је то зграда? Чт---т- -а-з-ани-? Ч__ э__ з_ з______ Ч-о э-о з- з-а-и-? ------------------ Что это за здание? 0
Chto et------da-iy-? C___ e__ z_ z_______ C-t- e-o z- z-a-i-e- -------------------- Chto eto za zdaniye?
Колико је стара та зграда? Ск--ько--тому з-ан---л--? С______ э____ з_____ л___ С-о-ь-о э-о-у з-а-и- л-т- ------------------------- Сколько этому зданию лет? 0
Sko-ʹ---etom---d-niyu---t? S______ e____ z______ l___ S-o-ʹ-o e-o-u z-a-i-u l-t- -------------------------- Skolʹko etomu zdaniyu let?
Тко је саградио ту зграду? К-о п-с-р------о--д-ние? К__ п_______ э__ з______ К-о п-с-р-и- э-о з-а-и-? ------------------------ Кто построил это здание? 0
Kto--ostro-- et--z-ani--? K__ p_______ e__ z_______ K-o p-s-r-i- e-o z-a-i-e- ------------------------- Kto postroil eto zdaniye?
Ја се интересујем за архитектуру. Я-ин-----ую-ь -рхит-к--ро-. Я и__________ а____________ Я и-т-р-с-ю-ь а-х-т-к-у-о-. --------------------------- Я интересуюсь архитектурой. 0
Y----te---u--s- a---i-ektu--y. Y_ i___________ a_____________ Y- i-t-r-s-y-s- a-k-i-e-t-r-y- ------------------------------ Ya interesuyusʹ arkhitekturoy.
Ја се интересујем за уметност. Я и---р-с-ю---ис--с-твом. Я и__________ и__________ Я и-т-р-с-ю-ь и-к-с-т-о-. ------------------------- Я интересуюсь искусством. 0
Y- inte--s----ʹ-isk-s-----. Y_ i___________ i__________ Y- i-t-r-s-y-s- i-k-s-t-o-. --------------------------- Ya interesuyusʹ iskusstvom.
Ја се интересујем за сликарство. Я и--е-е-у-с- ж-в-п-с--. Я и__________ ж_________ Я и-т-р-с-ю-ь ж-в-п-с-ю- ------------------------ Я интересуюсь живописью. 0
Ya-in--r--uy-s- z-i--p-----. Y_ i___________ z___________ Y- i-t-r-s-y-s- z-i-o-i-ʹ-u- ---------------------------- Ya interesuyusʹ zhivopisʹyu.

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!