Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   eo En la hotelo – Alveno

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [dudek sep]

En la hotelo – Alveno

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Имате ли слободну собу? Ĉ- -i h-va--lib-------mbr--? Ĉ_ v_ h____ l______ ĉ_______ Ĉ- v- h-v-s l-b-r-n ĉ-m-r-n- ---------------------------- Ĉu vi havas liberan ĉambron? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Mi --z-r--s-ĉa--r--. M_ r_______ ĉ_______ M- r-z-r-i- ĉ-m-r-n- -------------------- Mi rezervis ĉambron. 0
Моје име је Милер. Mia-n--o-e--as M--ler. M__ n___ e____ M______ M-a n-m- e-t-s M-l-e-. ---------------------- Mia nomo estas Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Mi -ez-na----uo--l-n --m--on. M_ b______ u________ ĉ_______ M- b-z-n-s u-u-p-l-n ĉ-m-r-n- ----------------------------- Mi bezonas unuopulan ĉambron. 0
Требам двокреветну собу. M- b--on-- --o--l-n -----on. M_ b______ d_______ ĉ_______ M- b-z-n-s d-o-u-a- ĉ-m-r-n- ---------------------------- Mi bezonas duopulan ĉambron. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Po-k-o---o--e-la--------ko----? P_ k___ n____ l_ ĉ_____ k______ P- k-o- n-k-e l- ĉ-m-r- k-s-a-? ------------------------------- Po kiom nokte la ĉambro kostas? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Mi-ŝ---- ĉa----n k-- ba-k---. M_ ŝ____ ĉ______ k__ b_______ M- ŝ-t-s ĉ-m-r-n k-n b-n-u-o- ----------------------------- Mi ŝatus ĉambron kun bankuvo. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Mi--at----ambr-- -u- duŝ-jo. M_ ŝ____ ĉ______ k__ d______ M- ŝ-t-s ĉ-m-r-n k-n d-ŝ-j-. ---------------------------- Mi ŝatus ĉambron kun duŝejo. 0
Могу ли видети собу? Ĉ- -i--ov---v-d- -----mbron? Ĉ_ m_ p____ v___ l_ ĉ_______ Ĉ- m- p-v-s v-d- l- ĉ-m-r-n- ---------------------------- Ĉu mi povas vidi la ĉambron? 0
Има ли овде гаража? Ĉu ---a------e-o-----i-? Ĉ_ e____ p______ ĉ______ Ĉ- e-t-s p-r-e-o ĉ---i-? ------------------------ Ĉu estas parkejo ĉi-tie? 0
Има ли овде сеф? Ĉ----ta- mo--ra-ko-------? Ĉ_ e____ m________ ĉ______ Ĉ- e-t-s m-n-r-n-o ĉ---i-? -------------------------- Ĉu estas monŝranko ĉi-tie? 0
Има ли овде факс? Ĉu es----t-lefa----o--i-tie? Ĉ_ e____ t__________ ĉ______ Ĉ- e-t-s t-l-f-k-i-o ĉ---i-? ---------------------------- Ĉu estas telefaksilo ĉi-tie? 0
Добро, узећу собу. Bo-e--m--pr--a- l---a-b-o-. B____ m_ p_____ l_ ĉ_______ B-n-, m- p-e-a- l- ĉ-m-r-n- --------------------------- Bone, mi prenas la ĉambron. 0
Овде су кључеви. Jen la ŝ--si---. J__ l_ ŝ________ J-n l- ŝ-o-i-o-. ---------------- Jen la ŝlosiloj. 0
Овде је мој пртљаг. Jen-m---p-ka-ar-. J__ m__ p________ J-n m-a p-k-ĵ-r-. ----------------- Jen mia pakaĵaro. 0
У колико часова је доручак? Je----kio-a---ro --ta---------nĝo? J_ l_ k____ h___ e____ m__________ J- l- k-o-a h-r- e-t-s m-t-n-a-ĝ-? ---------------------------------- Je la kioma horo estas matenmanĝo? 0
У колико часова је ручак? J--l----o-- ho-o --tas---gma-ĝ-? J_ l_ k____ h___ e____ t________ J- l- k-o-a h-r- e-t-s t-g-a-ĝ-? -------------------------------- Je la kioma horo estas tagmanĝo? 0
У колико часова је вечера? J- -a k---a---r- --ta- --sp-r----o? J_ l_ k____ h___ e____ v___________ J- l- k-o-a h-r- e-t-s v-s-e-m-n-o- ----------------------------------- Je la kioma horo estas vespermanĝo? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…