Рјечник

sr Везници 1   »   eo Konjunkcioj 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [naŭdek kvar]

Konjunkcioj 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Чекај док киша не престане. Atendu -is-la pl--- ĉ-so-. A_____ ĝ__ l_ p____ ĉ_____ A-e-d- ĝ-s l- p-u-o ĉ-s-s- -------------------------- Atendu ĝis la pluvo ĉesos. 0
Чекај док завршим. A--n-u ĝi- -i------s. A_____ ĝ__ m_ p______ A-e-d- ĝ-s m- p-e-o-. --------------------- Atendu ĝis mi pretos. 0
Чекај док се он не врати. Ate----ĝ--------ve-os. A_____ ĝ__ l_ r_______ A-e-d- ĝ-s l- r-v-n-s- ---------------------- Atendu ĝis li revenos. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. Mi----n------s -iaj haroj se-os. M_ a______ ĝ__ m___ h____ s_____ M- a-e-d-s ĝ-s m-a- h-r-j s-k-s- -------------------------------- Mi atendas ĝis miaj haroj sekos. 0
Ја чекам док се филм не заврши. M- at-n-as -i- -a-f-l-o--i-it--. M_ a______ ĝ__ l_ f____ f_______ M- a-e-d-s ĝ-s l- f-l-o f-n-t-s- -------------------------------- Mi atendas ĝis la filmo finitos. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. M- --end-s--i- -- tr---kl--o-v----s. M_ a______ ĝ__ l_ t_________ v______ M- a-e-d-s ĝ-s l- t-a-i-l-m- v-r-o-. ------------------------------------ Mi atendas ĝis la trafiklumo verdos. 0
Када путујеш на годишњи одмор? Ki---v--fo-ve-u-os p-----r--? K___ v_ f_________ p__ f_____ K-a- v- f-r-e-u-o- p-r f-r-i- ----------------------------- Kiam vi forveturos por ferii? 0
Још пре летњег распуста? Ĉ- anta- -- so-er-j-fe-ioj? Ĉ_ a____ l_ s______ f______ Ĉ- a-t-ŭ l- s-m-r-j f-r-o-? --------------------------- Ĉu antaŭ la someraj ferioj? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. J-s, ----- o---- som-raj--e-i----o--n-iĝo-. J___ a____ o_ l_ s______ f_____ k__________ J-s- a-t-ŭ o- l- s-m-r-j f-r-o- k-m-n-i-o-. ------------------------------------------- Jes, antaŭ ol la someraj ferioj komenciĝos. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. R-----------gmenton---t-ŭ ol -a v-n-ro k---nci-os. R_____ l_ t________ a____ o_ l_ v_____ k__________ R-p-r- l- t-g-e-t-n a-t-ŭ o- l- v-n-r- k-m-n-i-o-. -------------------------------------------------- Riparu la tegmenton antaŭ ol la vintro komenciĝos. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. L-vu --ajn----oj- -ltabliĝ-n-e. L___ v____ m_____ a____________ L-v- v-a-n m-n-j- a-t-b-i-o-t-. ------------------------------- Lavu viajn manojn altabliĝonte. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. F---u-l---en-------el-r---e. F____ l_ f________ e________ F-r-u l- f-n-s-r-n e-i-o-t-. ---------------------------- Fermu la fenestron elironte. 0
Када ћеш доћи кући? K--- ---v-no- h-j---? K___ v_ v____ h______ K-a- v- v-n-s h-j-e-? --------------------- Kiam vi venos hejmen? 0
Након наставе? Ĉu -o-t l- -n-t-----? Ĉ_ p___ l_ i_________ Ĉ- p-s- l- i-s-r-a-o- --------------------- Ĉu post la instruado? 0
Да, након што се настава заврши. J----po---k-a- la--n--r---o fini-o-. J___ p___ k___ l_ i________ f_______ J-s- p-s- k-a- l- i-s-r-a-o f-n-t-s- ------------------------------------ Jes, post kiam la instruado finitos. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Havi-te-akc--e--o---l- ne-p-u p-vis-l-bori. H______ a__________ l_ n_ p__ p____ l______ H-v-n-e a-c-d-n-o-, l- n- p-u p-v-s l-b-r-. ------------------------------------------- Havinte akcidenton, li ne plu povis labori. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. P-r-inte ---- l---r--, l---e-ur---al-U-o-o. P_______ s___ l_______ l_ v______ a_ U_____ P-r-i-t- s-a- l-b-r-n- l- v-t-r-s a- U-o-o- ------------------------------------------- Perdinte sian laboron, li veturis al Usono. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Ve--rinte a- ----o,-li ri-i-is. V________ a_ U_____ l_ r_______ V-t-r-n-e a- U-o-o- l- r-ĉ-ĝ-s- ------------------------------- Veturinte al Usono, li riĉiĝis. 0

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...