Рјечник

sr На железници   »   eo En la stacidomo

33 [тридесет и три]

На железници

На железници

33 [tridek tri]

En la stacidomo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Када полази следећи воз за Берлин? K-a----rvet-ras-l- s----n----rajno--- -er-ino? K___ f_________ l_ s_______ t_____ a_ B_______ K-a- f-r-e-u-a- l- s-k-a-t- t-a-n- a- B-r-i-o- ---------------------------------------------- Kiam forveturas la sekvanta trajno al Berlino? 0
Када полази следећи воз за Париз? K----fo----uras--- s--v--t----ajno a---ari-o? K___ f_________ l_ s_______ t_____ a_ P______ K-a- f-r-e-u-a- l- s-k-a-t- t-a-n- a- P-r-z-? --------------------------------------------- Kiam forveturas la sekvanta trajno al Parizo? 0
Када полази следећи воз за Лондон? K-am--orve--ras--a -ekva--- --a-n- a----nd-n-? K___ f_________ l_ s_______ t_____ a_ L_______ K-a- f-r-e-u-a- l- s-k-a-t- t-a-n- a- L-n-o-o- ---------------------------------------------- Kiam forveturas la sekvanta trajno al Londono? 0
У колико часова полази воз за Варшаву? Je l- kio---h-r-----v-tur----- -r-jn- a------o-io? J_ l_ k____ h___ f_________ l_ t_____ a_ V________ J- l- k-o-a h-r- f-r-e-u-a- l- t-a-n- a- V-r-o-i-? -------------------------------------------------- Je la kioma horo forveturas la trajno al Varsovio? 0
У колико часова полази воз за Штокхолм? Je -a---oma-ho-o -or-etur-s-l---r--no al--t---olm-? J_ l_ k____ h___ f_________ l_ t_____ a_ S_________ J- l- k-o-a h-r- f-r-e-u-a- l- t-a-n- a- S-o-h-l-o- --------------------------------------------------- Je la kioma horo forveturas la trajno al Stokholmo? 0
У колико часова полази воз за Будимпешту? J- la -iom- horo-f----tu-as l- t-a-no----B-d-p-ŝt-? J_ l_ k____ h___ f_________ l_ t_____ a_ B_________ J- l- k-o-a h-r- f-r-e-u-a- l- t-a-n- a- B-d-p-ŝ-o- --------------------------------------------------- Je la kioma horo forveturas la trajno al Budapeŝto? 0
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. M--ŝ-t-- -il---n al Madrid-. M_ ŝ____ b______ a_ M_______ M- ŝ-t-s b-l-t-n a- M-d-i-o- ---------------------------- Mi ŝatus bileton al Madrido. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. Mi -a-u--b-let-- al--rag-. M_ ŝ____ b______ a_ P_____ M- ŝ-t-s b-l-t-n a- P-a-o- -------------------------- Mi ŝatus bileton al Prago. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. Mi ŝ--us b----------Berno. M_ ŝ____ b______ a_ B_____ M- ŝ-t-s b-l-t-n a- B-r-o- -------------------------- Mi ŝatus bileton al Berno. 0
Када стиже воз у Беч? K-am--a-trajno------o- en---en-? K___ l_ t_____ a______ e_ V_____ K-a- l- t-a-n- a-v-n-s e- V-e-o- -------------------------------- Kiam la trajno alvenos en Vieno? 0
Када стиже воз у Москву? K--m l-------o a-v---- en M-sk--? K___ l_ t_____ a______ e_ M______ K-a- l- t-a-n- a-v-n-s e- M-s-v-? --------------------------------- Kiam la trajno alvenos en Moskvo? 0
Када стиже воз у Амстердам? K--m-l----aj-o -lv------n-Amste-d-m-? K___ l_ t_____ a______ e_ A__________ K-a- l- t-a-n- a-v-n-s e- A-s-e-d-m-? ------------------------------------- Kiam la trajno alvenos en Amsterdamo? 0
Морам ли преседати? Ĉ--m---e--s -r-jno---ĝi? Ĉ_ m_ d____ t___________ Ĉ- m- d-v-s t-a-n-ŝ-n-i- ------------------------ Ĉu mi devas trajnoŝanĝi? 0
С којег колосека креће воз? De-ki---aj- -- tr-j----o--e-uro-? D_ k__ k___ l_ t_____ f__________ D- k-u k-j- l- t-a-n- f-r-e-u-o-? --------------------------------- De kiu kajo la trajno forveturos? 0
Има ли кола за спавање у возу? Ĉu -st-s -o--o-ago-- -- -a t-aj--? Ĉ_ e____ d__________ e_ l_ t______ Ĉ- e-t-s d-r-o-a-o-o e- l- t-a-n-? ---------------------------------- Ĉu estas dormovagono en la trajno? 0
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. M- ŝat---u-udi-e---n --l-to--al B---e-o. M_ ŝ____ u__________ b______ a_ B_______ M- ŝ-t-s u-u-i-e-t-n b-l-t-n a- B-u-e-o- ---------------------------------------- Mi ŝatus unudirektan bileton al Bruselo. 0
Хтео / хтела бих повратну карту до Копенхагена. M--ŝ--us--mbaŭdi--kta- b----on--- Ko---ha-o. M_ ŝ____ a____________ b______ a_ K_________ M- ŝ-t-s a-b-ŭ-i-e-t-n b-l-t-n a- K-p-n-a-o- -------------------------------------------- Mi ŝatus ambaŭdirektan bileton al Kopenhago. 0
Колико кошта место у колима за спавање? K-om k-st-s l-k---n do-m---g-n- ? K___ k_____ l___ e_ d__________ ? K-o- k-s-a- l-k- e- d-r-o-a-o-o ? --------------------------------- Kiom kostas loko en dormovagono ? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + есперанто (1-100) МП3 есперанто (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор. Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти. У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...