Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   eo Prizorgi komisiojn

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [kvindek unu]

Prizorgi komisiojn

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Хоћу у библиотеку. M----la----i--- la-bi-l-----o. M_ v____ i__ a_ l_ b__________ M- v-l-s i-i a- l- b-b-i-t-k-. ------------------------------ Mi volas iri al la biblioteko. 0
Хоћу у књижару. M----l-s i-i -l-la ------end---. M_ v____ i__ a_ l_ l____________ M- v-l-s i-i a- l- l-b-o-e-d-j-. -------------------------------- Mi volas iri al la librovendejo. 0
Хоћу до трафике. M- v-las---i--l -a --zetv--d-j-. M_ v____ i__ a_ l_ g____________ M- v-l-s i-i a- l- g-z-t-e-d-j-. -------------------------------- Mi volas iri al la gazetvendejo. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Mi-vo-as -r--te--e-- ----o-. M_ v____ p__________ l______ M- v-l-s p-u-t-p-e-i l-b-o-. ---------------------------- Mi volas pruntepreni libron. 0
Ја хоћу да купим књигу. Mi-vo-as -ĉ--- li-ron. M_ v____ a____ l______ M- v-l-s a-e-i l-b-o-. ---------------------- Mi volas aĉeti libron. 0
Ја хоћу да купим новине. M--v-l-s -ĉeti--az---n. M_ v____ a____ g_______ M- v-l-s a-e-i g-z-t-n- ----------------------- Mi volas aĉeti gazeton. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Mi-volas--r- -- -a ----iot--o--o- p----e-ren-----ro-. M_ v____ i__ a_ l_ b_________ p__ p__________ l______ M- v-l-s i-i a- l- b-b-i-t-k- p-r p-u-t-p-e-i l-b-o-. ----------------------------------------------------- Mi volas iri al la biblioteko por pruntepreni libron. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Mi-v-----iri-al la ---rove---j--por --e-------o-. M_ v____ i__ a_ l_ l___________ p__ a____ l______ M- v-l-s i-i a- l- l-b-o-e-d-j- p-r a-e-i l-b-o-. ------------------------------------------------- Mi volas iri al la librovendejo por aĉeti libron. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Mi ----s iri-al--a-g-z-tv-n---o--or aĉet- --z---n. M_ v____ i__ a_ l_ g___________ p__ a____ g_______ M- v-l-s i-i a- l- g-z-t-e-d-j- p-r a-e-i g-z-t-n- -------------------------------------------------- Mi volas iri al la gazetvendejo por aĉeti gazeton. 0
Ја хоћу до оптичара. Mi -o--s-i-i al l- ----k-sto. M_ v____ i__ a_ l_ o_________ M- v-l-s i-i a- l- o-t-k-s-o- ----------------------------- Mi volas iri al la optikisto. 0
Ја хоћу до супермаркета. M- vo--s--ri-al la -------zar-. M_ v____ i__ a_ l_ s___________ M- v-l-s i-i a- l- s-p-r-a-a-o- ------------------------------- Mi volas iri al la superbazaro. 0
Ја хоћу до пекара. M---o-as --- -l--a-p-n-s-o. M_ v____ i__ a_ l_ p_______ M- v-l-s i-i a- l- p-n-s-o- --------------------------- Mi volas iri al la panisto. 0
Ја хоћу да купим наочале. M- vo-----ĉ-ti-o-ulv-tr-j-. M_ v____ a____ o___________ M- v-l-s a-e-i o-u-v-t-o-n- --------------------------- Mi volas aĉeti okulvitrojn. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Mi --la- -ĉ-t- -ru-t-j- --- --gom-jn. M_ v____ a____ f_______ k__ l________ M- v-l-s a-e-i f-u-t-j- k-j l-g-m-j-. ------------------------------------- Mi volas aĉeti fruktojn kaj legomojn. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Mi-vola---ĉ--i ----o-- k-j----on. M_ v____ a____ b______ k__ p_____ M- v-l-s a-e-i b-l-o-n k-j p-n-n- --------------------------------- Mi volas aĉeti bulkojn kaj panon. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. M- vo--s-ir--al -a o----is---p-r--ĉ--i -ku-v--r-j-. M_ v____ i__ a_ l_ o________ p__ a____ o___________ M- v-l-s i-i a- l- o-t-k-s-o p-r a-e-i o-u-v-t-o-n- --------------------------------------------------- Mi volas iri al la optikisto por aĉeti okulvitrojn. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. M--vola- -----l -- --pe-ba---- --r---e---fr-kt------j-l-----jn. M_ v____ i__ a_ l_ s__________ p__ a____ f_______ k__ l________ M- v-l-s i-i a- l- s-p-r-a-a-o p-r a-e-i f-u-t-j- k-j l-g-m-j-. --------------------------------------------------------------- Mi volas iri al la superbazaro por aĉeti fruktojn kaj legomojn. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Mi v------r- ----- -a-isto po- ---t----lk--- k-j ---o-. M_ v____ i__ a_ l_ p______ p__ a____ b______ k__ p_____ M- v-l-s i-i a- l- p-n-s-o p-r a-e-i b-l-o-n k-j p-n-n- ------------------------------------------------------- Mi volas iri al la panisto por aĉeti bulkojn kaj panon. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + есперанто (1-100) МП3 есперанто (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!